Firer protiv Ovensa

NEMAČKI poslanik u Beogradu, preneo je Hitlerovu poruku, knezu, na dan 27. februara 1936, dakle osam dana pre nemačkog izlaska na Rajnu. Hitler je u toj poruci uveravao kneza: ma kakva bila buduća nemačka politika, njen princip ostaje, da Jugoslavija bude snažna i nezavisna.

Već kroz tri meseca, uzbuna oko Hitlerovog izlaska na Rajnu, bila je legla. Berlin je bio u pripremi olimpijade.

Nemački ministar finansija došao je u Beograd početkom juna.

StojadinoviĆ je referisao knezu, da ima poruku Geringovu, da Nemačka garantuje kompletnu sigurnost Jugoslaviji, od Italije i Mađarske.

Već u rano proleće, u Berlinu, završava se novi olimpijski stadion, koji je mogao da primi sto hiljada gledalaca - ogroman broj za ono doba. Stadion je bio zidan u kamenu, krečnjaku, a u njega je sto hiljada gledalaca moglo da uđe, i da iz njega iziđe, za nekoliko minuta. Zidala ga je čuvena "Organizacija Tot". Ona je, u isto vreme, zidala i utvrđenja na granici prema Francuskoj, ali ta se nisu pokazivala.

Stadion u Berlinu, olimpijsko selo, gde će odsesti atlete iz inostranstva, parkovi, plivački bazeni, pa i pozorište pod vedrim nebom, kao što su bila grčka, sve se to pokazuje, diplomatama, i novinarima, već od ranog proleća.

Iza stadiona, u olimpijskom selu, prilikom posete osoblja našeg poslanstva, pitam mladog majora, koji nam je dodeljen, kao pratilac, šta će posle olimpijade biti sa tim građevinama?

On kaže: biće kasarne.

Prvog dana olimpijade, u ogromnom stadionu, sva su mesta zauzeta, a Hitler stoji, kao spomenik, kraj kojeg prolaze parade učesnika, koje pri prolazu pred njim, priklanjaju svoju zastavu.

Ekipe atleta obilaze arenu, kao u rimskom cirku. U znak pozdrava, neke ekipe stiskaju svoje slamske šešire na srce. Neki samo skidaju šešir sa glave, a pošto je većina gologlava, pozdravlja samo glavom, nadesno, a zastavnik spušta zastavu.

Nemci i Talijani, razume se, pozdravljaju fašističkim pozdravom.

Nailazi zatim olimpijska ekipa Francuske. Na njenom začelju koračaju jahači, oficiri, u lepoj, francuskoj, konjičkoj uniformi. Kad su Francuzi stigli pred Hitlerovu ložu, pozdravljaju rukom, ispruženom desno. A sto hiljada Nemaca, kao jedan, skače na noge, u tom trenutku, i viče, kao van sebe, od radosti, u deliriju.

Uzalud su Francuzi, idući dan, uložili protest, i tvrdili, da su oni pozdravljali strogo po olimpijskom propisu, olimpijskim pozdravom, ispruženom rukom, kao antički atleti u Olimpiji. Samo, ko je mogao da uveri u to, sto hiljada nemačkih glava koje su u stadionu videle rođenim očima, ono, što je za njih bio fašistički, nacistički, pozdrav.

Hitler u svojoj loži, svaki dan, ima ponekog stranog državnika, ili krunisanu glavu, ili prestolonaslednika. Bivši kaplar, kad Nemac pobedi, ustaje, pljeska, i prinčevi sa njim ustaju. Kad je pobedilac maratonskog trčanja stigao u arenu, Hitler je vikao i mahao rukom, kao što srednjoškolci mašu. Pobeda.

Jugoslavija se osramotila na toj olimpijadi.

Ne samo da nije nikad pobedila, nego se nije pojavljivala, ni na startu. Sa radiofona je uzalud odjekivalo: Jugoslanjien! Jugoslanjien!

Najlepši atlet na toj olimpijadi bio je Crnac. Amerikanac, Ovens - lekar po zanimanju - pravi Apolon po telu.

Pobedio je na sto metara, na dvesta dvadeset jardi, pa i u skoku udalj. Tri zlatne medalje donosi Americi jedan čovek. Tri puta dižu amerikansku zastavu. Tri puta sviraju amerikansku himnu.

Ovens stoji, tri puta, na najvišem pijedestalu.

Svaki put, pobednika vode Hitleru, pred Hitlerovu ložu, i on im pruža, u znak čestitanja ruku. Vodili su i Ovensa, tako. Hitler mu, u poslednjem trenutku, okreće leđa. Pravi se da ga ne vidi. Crnca zatim odvode i on odlazi pognute glave. Prati ga samo njegova crna senka.

Svi su to videli. U svetini je bila nastala tišina. Amerikanci nisu ni protestovali.

Olimpijada u Berlinu, uz učešće celog sveta, izuzev SSSR, bio je veliki - i politički - uspeh režima u Berlinu. Uspeo trik Hitlera. Sve je bilo zaboravljeno. I izlazak na Rajnu, i cepanje Mirovnog ugovora u Versaju, i Abisinija. Zapad je brbljao. Cela svetska štampa hvalila je berlinsku olimpijadu. Bioskopi su bili prepuni, u Evropi, filmovima o olimpijadi.

U julu, Musolini i Hitler, krenuli su, u Španiji, u novu avanturu.

Posle trijumfalnog završetka olimpijade, nastaju diplomatski prijemi, u Berlinu, kao da smo u doba kralja Luja džI. Hitler prima osoblje ambasada i poslanstava, i svetsku štampu, kao da je pobedio u skoku uvis. Prima na svojoj jahti.

Berlin, u to doba, još nije znao šta ga čeka, a nisu znali još ni Jevreji u Nemačkoj, kakav im kraj sprema režim nacista.

Jednog dana, naš pratilac mladi major, izostaje, ne samo iz našeg društva, nego ga, ni na njegovoj adresi, nema. Pronašli su mu semitsku krv, kod njegove staramajke, i on se ubio.

Ako me sećanje ne vara, zvao se Kristijansen.

Nastaviće se