Emanuel sa tri krune

Diplomatski kor, i strani dopisnici u Rimu, smatrali su taj sastanak kao dokaz nemoći Jugoslavije i želje da - po svaku cenu - očuva dobre odnose sa fašističkom Italijom.

Posetu kneza Pavla u Rimu - već posle sedamnaest dana - razume se, da su smatrali, kao još jedan dokaz više potpunog popuštanja Italiji.

Prilikom svoje audijencije, kod kneza, pri mom premeštaju u Rim, on je, po mom mišljenju, otkrio, da želi da prema Italiji vodi politiku intrige, između monarhije i fašizma, između Viktora Emanuela i Musolinija, u nadi da će, za nas, tako, biti najbolje. Musolinija je mrzeo, to se moglo primetiti, a kralja Emanuela (čiji je sin Umberto posle nekoliko godina, postao tast njegovog sina, Aleksandra) smatrao je, kako mi otvoreno reče: za kretena.

Čemu se nadao polazeći u Rim, to, po mom mišljenju pokazuje itinerer u planu njegovih poseta te godine: Rim - Berlin - London.

Ja mislim da je u to vreme, knez, još, bio jako, vezan za Englesku, naročito dvor; naročito lorda Halifaksa, engleskog sekretara za spoljne poslove.

Bio im je koristan, bio im je savetodavac, pa i informator. Knez je u Rim stigao maja 10.

Na železničkoj stanici Rima, bio je dočekan od kralja i Musolinija, sa već uobičajenom teatralnošću.

Doček na stanici vršio je monarh. Kralj Italije. Car Etiopije. Kralj sad i Albanije.

Knez se i nadao da će ga dočekati monarh i to je i želeo. Dolazio je u posetu, kao regent, "suveren", što nije bio. Poverljivo naređenje, meni, za štampu, bilo je: regent dolazi u goste svom rođaku (?) kralju, ne Musoliniju.

Ja sam skretao pažnju, poslaniku, da će takve izjave izazvati zabunu.

Kneza je, pri izlazu iz voza, sačekao monarh, što Musoliniju nije bilo baš po volji. Ćano kaže, u svom Dnevniku da duče, prilikom takvih ceremonija, gde se kralj ističe, govori o kralju uvek ružno. Tog dana je rekao: da će, jednog dana, objaviti manifest, kojim će prosto ukinuti monarhiju u Italiji.

Kao što je poznato, kralj je fašizam ukinuo, jednim manifestom.

Istina, tek u ratu, posle izgubljenog rata, kad je bilo dockan.

Pozdravio je svog rođaka (?) srdačno, a stalno ga je držao za rukav, dok je sa njim prolazio ceremoniju. (Počasna straža talijanskog dvora birana je među ljudima višim, po stasu, nego 180 santimetara. A stoje u špaliru sa isukanim sabljama.)

Musolini je pozdravio kneza vrlo "srdačno". Ćano, sa fašističkim pozdravom, vrlo uobraženo. Starače je merkao kneginju Olgu.

Mnogo prijatnije figure, pri tom sastanku, svakako, bile su supruge, kraljeva, i kneževa.

Kraljica Jelena, iako zašla davno u godine, bila je još junonska pojava, a kretala se kao na pozornici antičke drame.

U čekaonici, ona je bila prišla osoblju našeg poslanstva, koje joj je poslanik predstavljao, i rekla svakom dve-tri reči. Govorila je naš jezik - svoj maternji jezik - kao da se dan pre bila dovela iz Crne Gore. Sekretar poslanstva, Ilija Plamenac, moj prijatelj, bio joj je rođak i sa njim je izmenila malo više reči. Stajao sam pored njega i slušao, i nehotice, sve, što mu kaže. Imala je čak i pravi crnogorski naglasak pri govoru.

Supruga kneza Pavla trudila se, očigledno, već na prvom koraku, da se dopadne kraljici. Njen dvorski reverence, pred kraljicom, ispao je tako dubok, da se činilo, kao da je klekla. To je kraljici Jeleni, očevidno, bilo milo. Smešila se zadovoljno.

One su obe, pred stanicom, bile burno pozdravljene od klake.

Knez je, sa sobom, bio doveo i jak odred policije, u civilu, iz Beograda, i ti ljudi ispali su, pred stanicom, upadljivo vidni.

Bojeći se atentata, ustaša, na kneza, oni su bili opkolili grupu oko kneza, pod vođstvom svoga šefa, Dragog Jovanovića, a pošto su bili nervozni, mogla su ih i deca prepoznati. Jedan je, očigledno, stiskao u džepu, ogromnu revolverčinu.

Da odmah, uzgred, dodam, i to, da je bojazan naše policije, ovoga puta, od ustaša, bila sasvim neopravdana.

Knez je bio, to znam, uveren, da je Musolini glavni inicijator ubistva kralja Aleksandra, ali je morao znati, da se takve stvari ne ponavljaju, u takvoj prilici.

A što se tiče ustaša, oni i nisu bili prisutni, nisu mogli biti prisutni. Nalazili su se svi na drugom mestu. Na talijanskom spisku. Talijanske policije.

Ćano, u svom Dnevniku, sa one strane groba, kaže: da su se pregovori vodili u palati Musolinija, u Palazzo Venezia, sa Cincar-Markovićem. Ćano kaže da su potvrđene sve tačke ugovorene u Veneciji. Ima, međutim, jedna novost. To je stav Jugoslavije prema Turskoj. Predlog je Cincar-Markovića, da se stvori jedan blok rumunsko-jugoslovensko-bugarski, protiv Turske. Da bi se dotle stiglo - kaže Ćano - treba doći do sporazuma, između Mađara i Rumuna.

Stvar je, kaže: interesantna.

Što se mene tiče, ja smatram, da je to jedna od najvećih burgija, koje je Cincar-Marković izmislio, ako je verovati grofu Ćanu.

Nastaviće se