Marioneta pod krunom

Nije svejedno, ni sad, kako izgleda general i predsednik vlade Dušan Simović u dokumentima o tom dobu.

Mi ćemo ga prikazati, dakle, iz dokumenata njegove rođene vlade, koji se mogu videti u "Službenim novinama", koje je Simović (kao na nekom Krfu), u Londonu, izdavao - a Perica Ivanković, uređivao.

U svojoj proklamaciji - prvoj po redu - on izveštava zemlju da su namesnici podneli svoju ostavku, svojevoljno. To bi, samo po sebi, moglo biti revolucionarno, i humoristično, ali je mnogo zanimljivije kako Simović obaveštava zemlju o ratu.

SimoviĆ i njegovo društvo, u svojoj proklamaciji - ma koliko se to sad činilo neverovatno - rekli su, za istoriju, da smo mi ušli u rat, protiv Hitlera, zato što nije hteo da primi našu kolaboraciju!

Sa isto toliko brbljivosti, nehata i nepismenosti, sastavljena je i prva deklaracija vlade, u Jerusalimu.

Simović tu ovako tumači dolazak na vlast svoje vlade. Veli, ona je došla na upravu zemlje "poverenjem Njegovog veličanstva", a podržana je "jednodušnim raspoloženjem naroda"!

Kada je izvršen ničim neizazvan napad na našu zemlju - kaže tu Simović - i kad je nastalo bombardovanje Beograda i "ubijanje stanovništva u masi"... onda se "u svim redovima društvenim osećala gotovost na sve žrtve u borbi za nacionalnu slobodu" i neprijateljska propaganda nije nigde uspela "da pokvari to opšte dobro raspoloženje".

Opšte dobro raspoloženje! Neverovatno i istinito.

U isti mah, Simović i njegovo društvo smatrali su za potrebno, da će biti pametno, da objave svetu da su, i oni, priznavali pakt sa Hitlerom od 25. marta.

Vele: Do rata je došlo "i ako su prijateljski odnosi između Jugoslavije i Nemačke bili utvrđeni skorašnjim ugovorima". Do rata je došlo, iako se Simovićeva vlada, kažu, držala strogo "ispunjena primljenih međunarodnih obaveza".

Bilo je očigledno, prema prvim deklaracijama vlade, da Simović misli da se etablira, u Londonu, pod kišobranom monarhije. On je nosio Petra II ispod ruke, kao lutku koja prevrće očima, i kmeči, kad treba, sentimentalno.

Da bi taj kišobran monarhije izgledao što noviji, Simović i njegovo društvo rešili su da, što pre, bace stari.

Oni su, u Tanturi, u Jerusalimu, objavili ukaz kojim se takozvani kraljevski dom čisti. Iz kraljevskog doma isključen je, ne samo bivši regent, knez Pavle, nego i njegovi sinovi.

Simović je u tom ukazu izričito naveo ko sačinjava kraljevski dom:

"Kraljica, supruga kraljeva. Sestre vladajućeg kralja. Njegovi živi pretci." Petar II bio je neženjen. Sestre nije imao, niti je više mogao imati.

A njegov živi predak - govorio mi je, docnije, ministar Dvora - bio je princ Đorđe! Živi predak!

Pošto su tako svršili "najhitnije" državne poslove, rešili su da progovore i protumače sebe.

OtpoČeli su, prvo, kraljevi intervjui stranoj štampi, koji, dabogme, nisu bili kraljevi. Pri dolasku u London, Petar II nije bio sposoban ni da pročita nešto bez grešaka.

Kralj je izjavio dopisniku Rojtera da Nemci u ratu nisu bili ravni "njegovim trupama".

Da ni on ne bi izostao iz te napoleonovske dnevne zapovesti, dodao je da je "njegov povratak u zemlju bliži nego što se misli". Ali je mudro dodao: "Treba samo istrajati!"

Valjda da bi se i njegovi ministri pročuli, Simović je tom prilikom, preko radija, rekao da su oni "izašli iz zemlje kao vojnici, u poslednjem trenutku prkoseći sigurnoj smrti"!

Zašto?

Zato, "da bi spasli čast zastave!"

Ono što Simović, izgleda, nije znao, to je bio jedan izveštaj engleskog poslanika iz Beograda, koji je javio svojoj vladi, kad je stigao u Portugaliju, da se Simović, i njegova vlada, "uopšte i nisu borili".

Na prvi pogled, izgledalo bi, dakle, da je Simović, vrlo lukavo, zabašurio svoju katastrofu i da je pod kišobranom monarhije, čvrsto etabliran, u Londonu.

Simoviću to nije bilo dosta.

Prvo je, po hrabrosti, Petra II uporedio sa Karađorđem, a zatim je objavio da će Petar II otići i "korak dalje" nego što je njegov prethodnik išao. On će, veli Simović, da ponese "zastavu balkanske zajednice" i pod nju da okupi "sve narode Balkana i Podunavlja!"

Jugoslavija će, posle rata, pod Petrom II, imati da uzme inicijativu na organizovanju Balkana i Podunavlja u ekonomskom pogledu. Njegova vlada, veli Simović, o kraljevom rođendanu, smatra da je najvažnije posle rata stvoriti evropske sjedinjene države!

Dok je to Simović poručivao svetu, naša je zemlja gorela i u njoj su se dizala čitava brda lešina.

Kraj

NARUDŽBENICA

"EMBAHADE" po ceni od 1.500 dinara mogu da se kupe ili naruče u Zadužbini Miloša Crnjanskog u Beogradu, Francuska 7.

Telefon 011/262-2302, mejl mcrnjanski@isp.b92.net