Kralju traže mladu

TEK ustoličeni novi kralj, sedeo je u salonu dvora i pokušavao da se seti lika svoje majke, kneginje Zorke Karađorđević. Kada je imao dve godine, ona je, nesrećnim slučajem, preminula, 1890, u 26. godini. Ostali su siročad - sestra Jelena, brat Đorđe i on, Aleksandar - najmlađi sin. Živeli su na Cetinju sa ocem, knezom Petrom, udovcem, u kući preko puta dvorca svoga dede po majci, crnogorskog kralja Nikole Petrovića, oca pokojne Zorke Karađorđević.

Deca bez majke su živela u Crnoj Gori pod zaštitom dede kralja i bake kraljice Milene Petrović. Majčine sestre, crnogorske princeze, udate na evropskim dvorovima, takođe su se brinule o ovo troje maloletne dece. Odlazila su najčešće u goste u Italiju kod tetke, kraljice Jelene, supruge italijanskog kralja Viktora Emanuela Trećeg od Savoje. Kralj Aleksandar se setio i svojih tetaka Milice i Anastasije Romanov iz Petrograda. Dok se školovao u Rusiji, posećivao je ove dve ruske velike kneginje.

Zamišljao je kako se malen šeta po parku svoga dede, kralja Nikole, sa bakom Milenom i dadiljom Idom Nikolajević. Kasnije, kad su ih Crnogorci ispraćali na put u Švajcarsku, bio je već dečak koji pamti za ceo život. Zadovoljan i srećan, sa ocem, kreće u Ženevu. Svi su plakali na njihovom ispraćaju ispred cetinjskog dvora. Otišli su Karađorđevići zauvek u veliki švajcarski grad da se školuju u demokratskoj zemlji, sa mudrim ocem, obrazovanim knezom. A sad? Oca više nema. Kralju se, sve brže pred očima, menjaju ove davne slike.

Narodna skupština ga je, gotovo jednoglasno, izabrala za kralja Srbije. Želeli su Srbi da se izgnani Karađorđevići vrate u zemlju u punom sjaju - sa voždovim unukom, kraljem Petrom Prvim.

Kao da beše umoran od života, instinktivno oseti u duši sav teret države koji je pao na njegova pleća. Teško se oslobađao trauma iz prošlosti. Ratne slike je često noću sanjao, danju ih u podsvesti nosio. Imao je velike planove za bolju budućnost. Bio je mirotvorac sa dalekosežnim vizijama.

Preselio se u radni kabinet i poslednji put se prisećao mladih dana koje je proveo u Rusiji kao pitomac Vojne akademije "Vavedenje", a njegov stariji brat Đorđe - prestolonaslednik, tada je pohađao još prestižniju, čuvenu vojnu ustanovu "Kadetski korpus cara Aleksandra Drugog Romanova". Opet se, protiv svoje volje, prisetio svega što se tih godina i kasnije događalo u njegovom životu.

Nije mogao da zaboravi da je otac, kralj Petar, starijeg sina, Đorđa, lišio prava prvenstva na presto koji je rođenjem dobio. On je bio suviše brz, prek, gotovo raskalašan i bezobziran, ali veoma pametan i hrabar čovek. U svojoj obesti, nogom je tako snažano udario svog posilnog u stomak da je mladić kasnije preminuo. Pod uticajem svojih savetnika, kralj Petar je odredio za naslednika njega - mlađeg sina, Aleksandra.

Nije se imalo kud, sudbina je 1921. godine odredila za kralja odvažnog Srbina, regenta Aleksandra Karađorđevića - ratnika, prekaljenog borca, nosioca vojnih i drugih odlikovanja, domaćih i stranih. Imao je dobre saradnike, posvećene svom sposobnom kralju. Voleli su ga, divili mu se, podržavali ga.

Aleksandar je, svojim mudrim govorima, privlačio mase sveta koje su mu, od prvog dana vladavine, bile privržene.

Danas, kada je umorni vladar pun planova, vizija i specijalnih ideja, njegovi verni saradnici razmišljaju kako da ga usreće ženidbom. Poznato je bilo da je Rumunija, dobar sused, veoma dobro znala da su se u Srbiji vekovima smenjivale dinastije i da je bilo dosta trzavica oko njihove porodične prevlasti. Karađorđevići su sada na tronu. Uspeli su da se pokažu hrabrim u Prvom svetskom ratu, ali su, posle konačne pobede, morali da se prijateljski dogovore sa svojim susedima, Rumunima, oko podele zajedničkih teritorija Banata. Postojale su neke realne mogućnosti pregovaranja oko pomenutih spornih oblasti ove dve susedne balkanske zemlje, da bi se pravedno nagodile između sebe.

Kraljevi saradnici odlučiše da ga posavetuju da se oženi prelepom rumunskom princezom Marijom, kćerkom kralja Ferdinanda Prvog i kraljice Marije. Pošto su čuli da je bila zgodna i već stasala za udaju, napraviše dobar plan da je kralj što pre lično upozna, a oni će proveriti sve njene karakterne osobine i lepotu. Poverljivi ljudi su im doneli fotografije na kojima se jasno videlo da je izuzetno lepa: visokog rasta, skladno građena, plavih očiju, pravilnih crta lica. Što se njene naravi tiče, javljeno je da je ozbiljna, visprena, uzdržana i kulturna dama koja se već, kao mlada, bavila humanitarnim radom i bila ratna bolničarka.

Veoma obdarena, princeza Marija se doškolovala u Engleskoj - po završetku rata. Radilo se o najpoželjnijoj princezi koja je, po svemu, mogla da zadovolji ukus i zahteve najprobirljivijeg vladara neke zemlje. Ako bi se ona svidela jugoslovenskom kralju i on princezi, došlo bi do još većeg zbližavanja dveju dinastija.

Kralj je o svemu diskretno obaveštavan, ali je bio, u početku, malo uzdržan, pa se ova tajna dobro čuvala kod pojedinaca na dvoru. Svakako, ne zadugo. Vest je stigla u oba dvora. Prvo u jugoslovenski na Dedinju.

Nastaviće se