Zdravica budućem zetu

BRZO je rumunski kraljevski par saznao da se kralj Aleksandar naročito interesuje za njihovu ljubimicu. Poželeli su da se Jugoslavija i Rumunija još bolje i bliže učvrste i vežu rodbinskim vezama. Uslov je bio da se princeza i kralj sretnu, upoznaju i da sami donesu odluku o svojoj budućnosti.

Uskoro je iz Bukurešta u Beograd stigao poziv kralju Aleksandru. Rumunski vladar i njegova supruga, Marijini roditelji, pozvaše kralja u goste. Poziv je zvanično primljen, uz zahvalnost i na obostranu radost.

Dolazak kralja Aleksandra na imanje u raskošni letnji dvorac Peleš u Sinaji izazvao je oduševljenje u porodici kralja Ferdinanda Prvog Hoencolerna, tadašnjeg uvaženog kralja Rumunije.

Kralj i kraljica su zvanično pozdravili kralja Aleksandra i, po protokolu, seli su u ružičasti salon. Kraljica Marija je pažljivo posmatrala specijalnog gosta i, kao svaka brižna majka, cenila da li bi bio dobar suprug za njenu ljubimicu.

Aleksandar se iznenadio kad je na vratima ugledao princezu Mariju. Lepa, šarmantna dama, hodala je uspravno, odmerenim, dosta ujednačenim koracima. Ona je smireno progovorila:

- Dobro nam došli u dvor, Vaše veličanstvo. Silno sam želela da upoznam vas - novog kralja Jugoslavije. Vi ste poznati i priznati heroj iz minulog rata. Vi ste pobednik...

Svi su sedeli u velikom dvorskom salonu i tiho razgovarali, dok su pratnja i lični ađutant visokog gosta boravili u radnom kabinetu rumunskog vladara.

Potpuno pripremljeni za svečani doček otmenog gosta, ukazivali su mu pažnju, potkrepljujući je najlepšim rečima dobrodošlice.

Rumunski kralj Ferdinand Prvi ustade i visoko podiže pehar pun čuvenog francuskog vina šardone, te nazdravi gostu:

- Vi ste, dragi kralju Aleksandre, danas poznati i priznati u celom svetu zbog požrtvovanosti u ovom ratu! Naša deca su vam se obradovala, kao i moja supruga, kraljica Marija. Verujemo da dolazite kao prijatelj kod prijatelja.

Svečani ručak je veličanstveno počeo i završio se u veselju, uz najlepše zdravice. Služena su najskupocenija domaća pića i neka čuvena iz Evrope. Svetla trpezarija odavaše sjaj, raskoš, silu i moć prethodnog kralja, Karola. Na glavnom zidu stajale su slike kralja Karola i kraljice Jelisavete.

Posle ručka, kralj Jugoslavije i kraljeva uža porodica pređoše u mali salon gde su, po zidovima, visili umetnički portreti njihove dece - prinčeva i princeza.

Kralj Ferdinand Aleksandru veselo reče, sa namerom, da ga okuraži:

- Dragi, mladi kralju! Stasali ste za ženidbu. Najbolje je da birate samo onu devojku koja vam je srcu draga. Jeste važno da bude gospodskog roda, ali prvo treba da vam se svidi.

Strepeli su da li će se kralj i princeza jedno drugome dopasti. Primetili su, i na prvi pogled, da između ovo dvoje mladih postoje simpatije. Stvorene su na prvi pogled, i odmah ispoljene.

Posle kratkog boravka na rumunskom dvoru, kralj Aleksandar se srećan vratio, mesec dana pred Božić, u Beograd. Niko nije ovu tajnu znao osim njegovih saradnika koji su mu, svojevremeno, dali ideju da se što pre dobro oženi. Oni su lako uočavali da se promenio i da je izuzetno raspoložen.

Kralju se činilo da će ga Marija - mlada princeza, istinski usrećiti. Božić je spremao, a na mladu Mariju mislio.

Snegovi su već pokrili beogradske ulice. Božić će obradovati sve pravoslavce, a kralj je otputovao, sa pratnjom, iz Beograda u Rumuniju važnim, tajnim poslom.

Na rumunskom dvoru vladala je užurbanost. Kraljevina će proslaviti prvo Božić, a posle dva dana, i rođendan svoje princeze Marije. Važan događaj beše i skori susret kralja Aleksandra sa svojom izabranicom Marijom.

Strogo čuvana tajna, ipak je dospela u javnost, jer je već trebalo ozvaničiti veridbu dvoje članova kraljevskih porodica. Za srpski narod kraljeva sreća je bila posebno važna.

Ukazala se jedinstvena prilika, i 9. januara 1922. godine, na dan rođenja princeze Marije, bi svečano objavljena njena veridba sa kraljem Jugoslavije Aleksandrom Karađorđevićem. Veridbena ceremonija je svečano obavljena na dvoru - u Bukureštu, a venčanje će biti 6. juna u Sabornoj crkvi u Beogradu. Nastalo je narodno veselje u Rumuniji i pripreman svečani doček kralju u Beogradu.

Kraljevski dvorac Kotročani u Bukureštu, kitnjasta, starinska građevina, bio je potpuno presvučen novim ruhom, osvetljen, okađen tamjanom i blistavo čist. Na terasama ove veličanstvene vile vijorile su se zastave dveju država, u znaku izuzetnog veselja i događaja od državnog značaja.

Zvanično prstenovanje kralja i princeze počelo je ceremonijalom, u duhu pravoslavlja. Mladenci su iščekivali ovaj trenutak istine i radosti s nestrpljenjem i ponosom. Zvona su jače odjekivala sa zvonika svih crkava, a topovi treštali sa tvrđava glavnih gradova obeju država.

Kralj se vratio u svoju prestonicu sa povećim prstenom od zlata i skupocenog brilijanta. Nosio je ponosno ovo veridbeno znamenje i bio dočekan kao pobednik u ljubavi. Njegovo primetno zadovoljstvo bilo je garancija za dobro obavljen posao na rumunskom dvoru. Narodno veselje je danima trajalo u oba dvora, po gradskim ulicama i trgovima.

Mudri, odmereni, dostojanstveni vladar, mirno je primao čestitke na svom dvoru u Beogradu, i svi su bili ubeđeni da njihov kralj ne može da pogreši. Gde god bi se pojavio, narod je burnim ovacijama dočekivao i ispraćao svoga suverena.

(Nastaviće se)