Svatovi prave bajke

Verenica, princeza Marija, počela je pripreme za put u Jugoslaviju, uz pomoć svoje majke, kraljice Marije, koja je prva u Beograd poslala kralju opširnu telegram-čestitku povodom veridbe svoje kćerke. Njene dobronamerne reči, protkane mudrošću i poetikom, izazvale su oduševljenje jugoslovenskog naroda. Niko i da je hteo više nije mogao zaustaviti ushićenje koje je vladalo na oba dvora.

Ljudi su prepričavali i citirali dobronamerne reči rumunske kraljice. Iskazala je sigurnost da će njena miljenica pomagati svom budućem suprugu, viteškom kralju jer je na svom dvoru vaspitavana i privikavana na rad. Sve najlepše ona će iskazati prema novoj domovini, zabeležila je rumunska vladarka.

Okićeni jugoslovenski brodovi plovili su širokim Dunavom u susret rumunskoj kraljevskoj jahti, "Štefan Čel Mare". Kćerka rumunskog kralja Ferdinanda Prvog, nestrpljivo je čekala trenutak da se sretne sa svojim verenikom - kraljem Aleksandrom od Jugoslavije. Ona je na jahti boravila u društvu roditelja, rodbine i očevih velikodostojnika. Jugoslovenski brodovi su se pokrenuli, prateći jahtu, pa su zajedno uplovili u beogradsko pristanište.

VeliČanstveni doček i srdačan susret dvoje mladih ostao je za pamćenje i najlepši spomen Beograđanima.

Mlađana princeza Marija, tog šestog juna 1922. godine, ličila je na gorsku vilu koja kao da je upravo izronila iz tajanstvenih dubina Dunava. Princeza je očarala svojom raskošnom lepotom najviše svog verenika, koji je glasno povikao:

"Vaše veličanstvo, poštovani kralju Ferdinande! Srećan sam, počastvovan i zahvalan jer ste mi u Beograd, Vi, lično, doveli Vašu kćerku, moju verenicu, princezu Mariju od Rumunije. Najviše sam zahvalan Vašoj supruzi, njenoj majci, Njenom veličanstvu kraljici Mariji jer je na svet donela pravi dragulj - najlepšu evropsku princezu, moju buduću suprugu i buduću kraljicu Jugoslavije. Ovo je najsrećniji dan za mene i za celu zemlju svih Srba, Hrvata i Slovenaca na čijem sam čelu. Dobro nam i zdravo svi stigli u prestoni grad Beograd! Živeli! Živeli!

Rumunski kralj mu se zahvali na dobrodošlici probranim rečima, a Aleksandar više nije skrivao emocije, upućujući osmehe verenici.

Predsednik beogradske opštine, sa posebnim uvažavanjem, počastio je sve goste hlebom i solju, po srpskim običajima. Više nije bilo dileme da su obe strane žarko želele i podržavale ovaj brak jer je svadbeni spektakl, od samog početka, ličio na pravu bajku. Na svečanom dočeku, u ime domaćina, bili su srpski patrijarh Dimitrije, predsednik i ministri Kraljevske vlade, predsednik i poslanici Narodne skupštine.

Ulice Beograda bile su okićene cvećem i zastavama, osvetljene lampionima. Narod je, burnim ovacijama, pozdravljao goste u luksuznim kolima koja su se kretala prema Starom dvoru, koji je sagradio kraljev otac, kralj Petar Prvi.

Kraljevska sva-dba je pripremljena po svim običajima pravoslavlja.

Sto dvadeset devojaka, iz svih krajeva zemlje, u živopisnim narodnim nošnjama, otpevale su pozdravnu pesmu svojoj budućoj kraljici, specijalno napisanu i komponovanu za ovu izuzetnu priliku, za sreću kraljice i kralja.

Ispred Starog dvora kraljevska garda je u stavu mirno pozdravljala kralja i njegovu buduću nevestu.

U gradu su organizovana razna sportska takmičenja, izložbe slika, pozorišne predstave u Narodnom pozorištu i Pozorištu "Manjež". Izložbe narodnih rukotvorina, koncerti civilnih i vojnih orkestara, parade viteških veština - sinjskih alkara, a najupečatljivija svečana ceremonija beše smotra jedrilica, na vodi mirne Save. Beograd beše procvetao i visoko se uzdigao da lepotom izrazi poštovanje svom kralju i njegovoj izabranici.

Sutradan, 8. juna, mladoženja je krenuo sa budućom nevestom i deverima prema Sabornoj crkvi na venčanje.

Bio je to nesvakidašnji nadrealni doživljaj za sve. Zvona su se utišala, a zvanično venčanje i prstenovanje obavio je srpski patrijarh Dimitrije. Kad su mladenci krenuli iz crkve, odjeknule su salve topova sa beogradske tvrđave. Narod nije imao razloga da skriva oduševljenje.

Posebna je priča svečanost u Starom dvoru, posle venčanja. Rodbina, prijatelji, i najbliži rođaci, sedeli su sa leve strane velikog stola. Mladenci su u čelu trpeze sa deverom, kumom i starim svatom. Sa desne strane - članovi diplomatskog kora i predstavnici stranih ambasada. Imao se utisak da je sala nedovoljna za sve zvanice, pa se koristila i pomoćna velika odaja za svečani ručak.

Rumunski kralj Ferdinand Prvi i kraljica Marija, sedeli su malo izdvojeni u čelu trpeze, uvaženi kao glavni gosti. Veselje je bilo kraljevsko, istinski otmeno, ali prisno i iskreno sa obe strane.

Srećni kralj i mlađana kraljica često su ustajali, klanjali se i zahvaljivali na srdačnim čestitkama.

Bela, svilena venčanica prekrivena prozirnim velovima, ostala je svima za pamćenje po luksuzu i eleganciji. Vuklo se iza kraljice pet metara japanske čiste svile. Kraljevo svečano odelo sa ukrasnim trakama od svilenih širita, odavaše sjaj i otmenost simpatičnog slavnog mladoženje.

Nastaviće se