Prvencu dedino ime

IDILIČAN život kraljevskog para Karađorđević, mogao je da posluži kao uzor mnogim evropskim suverenima. Na njih su se rado ugledali i građani Beograda, jer je mlađana kraljica Marija, dolaskom u dvor, brzo prihvatila sve obaveze kraljeve supruge, koja je dobrim ukusom izgradila elegantan stil odevanja i zadobila status prve dame Beograda.

Na balovima i raznim gozbama kao i na školskim proslavama, ona je nosila jednostavne toalete najboljih francuskih kreatora. Svesna da je došla u zemlju koja je nedavno izašla iz teškog rata, sa velikim životnim problemima, nije naginjala rasipništvu. Njen prefinjeni ukus, odavao je Marijin urođeni dar za umetnost.

Mlađana kraljica brzo je prilagodila sva važna pravila protokola na dvoru da budu u skladu sa kraljevim dužnostima. On je njenu dobrotu i brigu primio sa dubokom zahvalnošću i počeo da joj kupuje skupocene poklone. Kraljica je, međutim, negodovala zbog trošenja novca na skupe poklone, smatrajući da je bolje da se više ulaže u humanitarne svrhe.

Razgovarali su i o nasledniku, a kralj je usput pomenuo primer svog dede, kralja crnogorskog Nikole Petrovića, koji je posle četiri kćerke, dobio sina Danila. Majka Zorka, rođena je prva od njegovih devet kćerki i tri sina. Izrodili su jedanaestoro dece.

Svi planovi dvoje mladih supružnika, počeli su da se uspešno ostvaruju. Dok su gradili Beli dvor, živeli su u maloj kući na Dedinju.

Kraljica se počela pojavljivati na humanitarnim balovima, u društvu poznatih beogradskih aktivistkinja, koje su pomagale sve važne kulturne manifestacije u zemlji. Obišla je značajne škole, obdaništa, bolnice, beogradske muzeje. Tada je upoznala napredne slikare, pripadnike novog slikarskog pravca, takozvane Srpske moderne. Rado je izdvajala novac za dobrotvorna udruženja i postala počasna pokroviteljka. Kralj je sve odobravao i sa njom osnivao dobrotvorne fondove.

Mlada Marija je prednjačila u svemu i brzo je sebi obezbedila dostojno mesto najplemenitije kraljice - majke celog naroda. Oreol slave će doživotno nositi. Upoređivaće je sa kraljicom Jelenom Anžujskom i kneginjom Milicom Hrebeljanović. A ona se nije uznosila, dobrotom je ljude plenila. Uvek skromna i pribrana je bila u ophođenju.

Tog šestog septembra 1923, u kraljevskom dvorcu u Beogradu je prvo vladao tajac, a potom se začula galama i uzvici zadovoljstva. Princ Pavle Karađorđević je hitro ušao u mali salon kod kralja Aleksandra noseći mu sina - zdravog dečaka.

U čast rođenja kraljevog sina, sa beogradske tvrđave je ispaljen 101 počasni topovski plotun. Nastalo je veliko narodno veselje u celoj zemlji, dok se kraljica odmarala, uz veliku pažnju dvorskog lekara i supruga Aleksandra.

Istog dana sačinjen je važan dokumenat o rođenju prestolonaslednika na koji su se zvanično potpisali predsednik Narodne skupštine i ministri Kraljevske vlade. Pedijatar je takođe dao svoju pismenu izjavu, uz svojeručni potpis, da je u dvoru rođen princ - zdrav dečak, šestog septembra 1923, u 2 časa i 55 minuta.

Roditelji su se lako odlučili za dan krštenja princa. Prestolonasledniku Jugoslavije ime Petar odredio je kum, engleski kralj Džordž Peti. Sprečen obavezama, poslao je u Beograd svoga sina, engleskog princa Alberta, da ga na krštenju zameni. Tako je tek rođeni princ dobio ime po svom dedi, kralju Petru Prvom Karađorđeviću. Na crkvenom krštenju, dečaka Petra je držala njegova baka, rumunska kraljica Marija, dok ga je sveštenik blagosiljao.

Posle pet godina, na Bogojavljenje 1928, kraljica je donela na svet još jednu bucmastu bebu. Na krštenju je takođe dobio ime od kuma kralja Engleske, Džordža Petog - Tomislav. Godinu dana kasnije, na Vidovdan 1929. rođen je treći princ, Andrej Karađorđević, i to na Brdu kod Kranja, u vili svojih roditelja. Tu će, kasnije, kad dečaci odrastu, svi zajedno, srećni provoditi letnje dane u igri.

Već od 1930, pošto je izrodila tri zlatna dečaka, kraljica je sportskim kolima, srećna, putovala po zemlji sa kraljem. U bundi sive boje, sa krznenim okovratnikom i šeširom malog oboda, ona zimi odvažno korača, pored kralja, koji na sebi ima uniformu ukrašenu ordenjem. Na svim humanitarnim proslavama bila je uznesena i zadovoljna, uživajući sa svojim kraljem i sinovima. Bila je potpuno posvećena suprugovim aktivnostima, deci i narodu.

Otac i majka su osobitu pažnju poklanjali prestolonasledniku Petru. Učitelji su, sa posebnom odgovornošću, pristupali dečaku, spremanom da se potpuno osposobi za budućeg kralja. Strani jezici i mnogi predmeti koje je, na vreme, počeo da izučava na Dedinju, dosta su opteretili nežnog mališana. Znao je da se sve radi za njegovu bolju budućnost. Učio je redovno lekcije, a kraljevski par je odlučio da mu dovede novog, stranog profesora, ser Sesila Perota, pedagoga iz Engleske.

U časovima potpune relaksacije, kraljeva supruga je uživala u svom ateljeu gde je slikala i vajala. Njena kreativnost je tu dolazila do punog izražaja. Trudila se da svoja vajarska dela stvara do perfekcije i zato je nabavljala najbolje vrste gipsa. Neki poznati ljudi su se, i na prvi pogled, u gipsu ili u bronzi lako prepoznavali jer je kraljica uspevala da izrazi karaktere i fizičke crte osobe koju je, s ljubavlju, lako stvarala.

Nastaviće se