Crna vest iz Marselja

KRALJICA se brzo prilagodila srpskom narodu čiji je jezik već odlično govorila. Primala je u dvor predstavnice mnogih ženskih udruženja, pažljivo ih slušala i iskreno razumela njihove potrebe. Zato je davala novac ženama koje su rukovodile Kolom srpskih sestara, Udruženjem likovne umetnosti "Lada", organizacijom Crvenog krsta i Udruženjem "Kneginja Ljubica". Nekad su dolazile kod nje u dvor, a češće je ona lično prisustvovala sastancima tih udruženja. Radovala se posebno prekrasnim likovnim izložbama u paviljonu "Cvijeta Zuzorić" jer je i sama, gotovo profesinalno, slikala.

Izvesno je da se kralj Aleksandar ponosio svojom suprugom. Često je sedeo sa njom u salonu i vodio čak i važne službene razgovore.

Jednom su letovali u Herceg Novom i tu se dogovore da kupe imanje u Miločeru na kome će izgraditi vilu po imenu "Kraljica Marija". Arhitekte su odmah dobile zadatak i posao je dosta brzo završen.

Ubrzo je kralj Aleksandar počeo da se sprema za put u Francusku. Nekoliko dana pre polaska, kralj zamoli kraljicu da zajedno pođu u podrumske prostorije. Sedeli su u "sobi za šaputanje", u koju je kralj dovodio goste kad bi hteo da razgovara o najvećim tajnama.

Tu je kralj obavestio o pokušaju atentata prethodne godine u Zagrebu, ali i o saznanjima da će uslediti novi pokušaj i to baš u Francuskoj. Tada su napravili plan da se posle zvanične posete u Marselju, susretnu u Parizu, gde je bio sin prestolonaslednik Petar.

Tih jesenjih dana, 1934. godine, ljudi su vapili za suncem. Kraljica Marija je sa zebnjom u srcu posmatrala supruga. Ispratila ga je sa knezom Pavlom i kneginjom Olgom do Boke Kotorske. Zajedno su ušli u manastir Savinu da se pomole Bogu, i zatim se poklonili pred spomenikom palim Bokeljima.

U Marselju je vladalo svečano raspoloženje. Sve je bilo pripremljeno za doček uvaženog prijatelja. Mere bezbednosti su podignute na visok nivo. Tu su bile civilna i vojna obaveštajna služba. Pešadija i visoki oficiri na konjima, stajali su kao kraljeva garda u svečanim uniformama. Avioni su nadgledali ceo zaliv i marseljsko pristanište.

Nažalost, sve se dogodilo suprotno od dobronamernih očekivanja razdraganih Francuza. Neprijatelji Jugoslavije stvorili su detaljan plan i pripremili tri grupe zaverenika, a posle se videlo da kralju Aleksandru ni pancir-košulja ne bi pomogla. Iz blizine je pogođen tri puta, a rana na vratu je bila smrtonosna.

Ova iznenadna tragedija odnela je i život francuskog ministra spoljnih poslova Luja Bartua.

Kraljica Marija se iz Boke vratila u Beograd i odatle vozom ''Orijent ekspres'' otputovala u Pariz kako bi se susrela sa voljenim suprugom.

Na stanici u Bezansonu, vladarka se iznenadi kad primeti francuskog prefekta departmana Dub-Pereta de la Roka. On joj priđe, sa njom se pozdravi pa, naglo, očima tuge i straha pogleda ađutanta. Prefekt pozva u stranu telohranitelja i tiho mu reče da je kralj Aleksandar ubijen u Marselju.

Obojica su se zbunila, zanemela, čim su primetila grč bola na kraljičinom licu. Marija beše već obamrla. Ustala je i pošla napred. Tada je prefekt saopštio najcrnju vest o ubistvu kralja.

Marija se ipak brzo pribrala i odlučila da krene u Marselj. U dubokoj crnini, uz upaljene sveće, stajala je nepomično pored odra i tiho plakala. Molila se za njegovu dušu i za zdravlje dece. Narod Francuske, ophrvan bolom, prilazio je da se pokloni senima ubijenog kralja.

Posmrtni ostaci blaženopočivšeg monarha stavljeni su na razarač "Dubrovnik" i dopremljeni do Splita. Kraljica je stigla u Beograd sa svojom pratnjom, spremna da se suoči sa svim teškoćama koje joj je život iznenada nametnuo.

U proglasu narodu pisalo je da je poginuo njihov veliki kralj u tragediji 9. oktobra u četiri časa posle podne, u Marselju. Prema članu 36. Ustava, na presto je stupio Njegovo veličanstvo kralj Petar Drugi. Njemu su se na vernost zakleli kraljevska vlada, vojska i mornarica.

Pošto je novi kralj maloletan, sa jedanaest godina života, umesto njega će vladati tročlano namesništvo. Ovo punopravno telo formirano je prema testamentu koji je kralj Aleksandar, u januaru iste godine, napisao i potpisao na Bledu, u svojoj vili.

Sva tri člana su položila zakletvu svom kralju Petru Drugom Karađorđeviću. Namesništvom će upravljati i predsedavati prvi po redu, kraljev stric, knez Pavle Karađorđević. Vodiće brigu o mladom kralju - imati sav nadzor i voditi brigu o kraljevom vaspitanju i školovanju do njegovog punoletstva.

Kraljeva pogibija izazvala je duboku žalost celog naroda. Srpski seljaci su klečali duž puteva kojima je prolazila tužna povorka.

Od Železničke stanice do Starog dvora u Beogradu, reka ljudi je klečeći zaposela trotoare. Crne zastave u svakoj ulici, ukazivale su šta narod oseća.

Kovčeg, dopola prekriven jugoslovenskom zastavom, dopremljen je u zgradu Starog dvora, a kasnije je prevezen u Sabornu crkvu svetog arhangela Mihaila. Tu je održano opelo za dušu kralja Aleksandra.

Tužna povorka je potom krenula u Topolu. Pored odra su bili kralj Petar Drugi sa majkom, knez Pavle i kneginja Olga i ostala rodbina. Kralj je sahranjen u crkvi Svetog Đorđa, 18. oktobra 1934. uz sve vojne i državne počasti.