Knezu tesan presto

MLAĐANI kralj Petar živeo je kao pod staklenim zvonom i učio stroga pravila i norme propisane za budućeg vladara. Kraljica majka se našla sama pored njega i dva mlađa sina, ne u Belom dvoru, već u manjoj Beloj kući na Dedinju. Tugovali su za počivšim kraljem, domaćinom kuće i šefom države, učeći da je život pun kako lepih tako i ružnih izazova.

Pored njih se na dvoru našla njihova zaštitnica, kraljica Marija od Rumunije, koja je pokušavala da ih uteši. Duboko je razmišljala šta njena kćerka jugoslovenska kraljica udovica treba da uradi da bi sačuvala sina kralja, presto i sebe.

Knez Pavle Karađorđević, sa kneginjom Olgom i decom, počinje novi život u Belom dvoru. On i namesnici vladaju u ime maloletnog kralja, preuzimajući obavezu o dečaku, koji treba da se sprema da nasledi viteškog oca. Stric tada dobije želju da što duže ostane na tronu.

Po instrukcijama rumunske kraljice, svoje majke, Marija Karađorđević zatraži od kneza Pavla pismenim putem da se i ona, kraljeva majka, uključi i da bude član regentstva, pa da se stara o vaspitanju i školovanju sina prvenca. Iznenađen njenim zahtevom, Pavle je našao kompromis i sporazumeo se sa kraljicom, ali nije propustio priliku da joj stavi do znanja da mu član 44 Ustava iz 1931. godine daje sva prava. U testamentu kralj Aleksandar nije dao nikakva ovlašćenja svojoj supruzi, kraljici Mariji.

Kralj Petar je, sa braćom i majkom, živeo na Dedinju, gde se o njemu starao njegov vaspitač, engleski pedagog ser Sesil Perot. Uprkos velikom pritisku zbog iznenadnog gubitka oca, školske predmete nije zapostavljao.

Narod je bio oduševljen prvorođenim sinom svoga kralja Aleksandra, a njegove fotografije su se pojavljivale u novinama i na poštanskim markama, koje su ga prikazivale u punom sjaju.

Posle očeve smrti, kraljev prvenac postade dečak koji se retko viđa, ne prisustvuje proslavama, pa ni proslavi svoga rođendana. Kao da su želeli da ga narod što više zaboravi.

Kraljica Marija je na dvoru imala iskrene prijatelje. Zato im je poveravala svoje brige koje su joj polako narušavale zdravlje. Njene odane dvorske dame smetale su knezu, koji je od njih zazirao. Brinuo se da kraljica, sa Petrom, ne izvrši državni udar, uz pomoć kraljevske garde, čiji je komandant držao sve pod kontrolom i bio u pripravnosti da brani sina i kraljicu majku.

Tih dana, sve novine su objavljivale članke pune hvale sa fotografijama o knezu Pavlu i kneginji Olgi Karađorđević. Okuraženi time i Oktroisanim ustavom iz 1931. godine, oni sebi uvrteše u glavu da bi mogli da ostanu na tronu i mnogo duže. Zato nehotice zapostaviše dečaka kralja, kome su se namesnici zakleli na Ustav.

Kraljica Marija je rešila da se malo više angažuje u vezi s naručiocem ubistva njenog supruga. Uložila je privatnu tužbu, uz pomoć i na nagovor poznatog francuskog advokata Pola Bonkura. Uzela ga je za svog opunomoćenika sa kojim bi se pojavila na suđenju trojici učesnika u atentatu na kralja. Gospodin Pol Bonkur joj je predložio da na tom suđenju u francuskom gradu Eks-An Provansu 1935. godine, tužba direktno tereti predsednika vlade Italije Benita Musolinija, poznatog vođe fašista. Ipak, žalba je povučena da ne bi došlo do većih posledica i trvenja u odnosima među prijateljskim državama. Francuska diplomatska služba je uticala da kraljica Marija uopšte ne dođe na to zakazano suđenje.

Kraljica je tada odlučila da se i dalje bavi humanitarnim radom. U dubokoj crnini, sa velom preko glave, obilazila je dobrotvorne ustanove, škole, crkve i bolnice - postala majka svih naroda države.

Ličila je na monahinju iz manastira, koja redovno napušta svoju crkvu i odlazi na sastanke humanitarnih ustanova. Uložila je tri četvrtine svoje udovičke apanaže u novoosnovani fond "Kraljica Marija Karađorđević".

Marijina slava je brzo rasla u celoj zemlji. Narod je ostao veran njoj i maloletnom kralju Petru.

Isplanirala je da mlađe sinove - Tomislava i Andreja pošalje na školovanje u Englesku. Njihov brat, kralj Petar Drugi, napustio je školu u Engleskoj. Profesori su ga sad učili u Beogradu - u Belom dvoru. Već je imao svoje drugove sa kojima se družio i rekreirao. Počeo je da vozi automobil, da upravlja padobranom, da se trka u motornom čamcu, koji mu je majka poklonila.

Kraljica je, u crnoj odeći, vozila sinove svojim sportskim kolima da bi zajedno prisustvovali dobrotvornim priredbama u Beogradu. Zajedno su često putovali kolima do Slovenije, a leti u Boku Kotorsku i Miločer.

Majka kraljica Marija Karađorđević često je boravila u Londonu da bi bila u bližem kontaktu sa Tomislavom i Andrejom. Bila je srećna zbog njihovog brzog prilagođavanja novoj sredini. Profesori su ih zapažali kao uzorne prinčeve i solidne učenike. Neke predmete nisu voleli, a matematika im je bila malo teža oblast.

Tomislav se isticao u plivanju i drugim sportskim aktivnostima, pa je i pobeđivao. Obojica su brzo sticali prijatelje u školi, a njihovi profesori su se rado sećali prijatnih razgovora sa kraljicom Marijom.

Nastaviće se