Nemoć mladog kralja

KRALjICA Marija se često vraćala iz Londona u Beograd da bude uz sina Petra. Na relaciji Beograd-Bled-Boka Kotorska, njih dvoje su pokušavali da se razonode, dok su braća bila u Engleskoj. Sa njihovim povratkom kući, vraćala se sreća i veliko uzbuđenje. Putovali su u Topolu, u kripti Karađorđevića, zajedno sa majkom i sveštenikom, odavali počast ocu kralju i preminulim precima. Vera u Boga davaše im nadu da će pravda pobediti svako zlo koje ih snalazi.

Najsrećniji su bili u letnjim mesecima u vili "Kraljica Marija" u Miločeru. Ova čarobna kuća opet ih je asocirala na oca kralja koji je supruzi kupio imanje i sagradio palatu - Belu kuću sa petnaest soba.

Primali su goste, s njima obilazili Herceg-Novi, Kotor, Tivat i celu Boku, najčešće maminom jahtom, "Kraljica Marija".

Tomislav je pasionirano vozio motor po primorskim mestima, Petar uživao da se trka svojim skupocenim motornim čamcem koji mu je majka kupila. Dešavalo se da padne u vodu i uplaši ađutanta i sve ukućane koji su, za takve nemile događaje, poslednji saznavali. Petar je imao dosta sreće i na moru i u vazduhu dok je leteo, pod krilima aviona, ili se spuštao padobranom.

Sva tri dečaka oslanjali su se na majku. Ona je u Miločeru boravila sa svojom prijateljicom iz školskih dana, gospođicom Rozmari Krevel. Bila je sada dvorska dama i više od drugarice. Zato joj je u blizini Miločera sagradila manju vilu "Toplicu". Ovo iskreno prijateljstvo kraljice Marije sa Rozom ostalo je doživotno.

I ovde je kraljica uspevala da slika na štafelaju koji joj je suprug poklonio.

Nažalost, solidna udovička apanaža i novac od miraza, nisu bili dovoljni da se izađe u susret svima koji vape za pomoć. Škole, akademije, dečiji vrtići, razne dobrotvorne organizacije, koristile su sredstva iz velikog novčanog rezervoara koji nosi ime "Fond Njenog veličanstva Kraljice Marije Karađorđević". Ona je sve te radove nadgledala, vodila tačnu evidenciju. Trudila se da bude pedantna, ažurna i pravična. Bila je i ostala jedinstvena heroina - majka jugoslovenskog naroda.

Taman kad je osmislila nove planove, kraljica Marija poče da poboljeva. Njena prijateljica Engleskinja, Roza, krijući od sinova, odvede je na pregled kod interniste. Lekar je mislio da je to prolazna faza posle čira koji ostavlja ožiljke, a oni izazivaju bolove u rano proleće.

Odlučeno je da se leči u Londonu, blizu rodbine i sinova Tomislava i Andreja. Dijagnoza je bila tačna, lekar je dao dobre prognoze, ali samo posle operacionog zahvata. Marija je operisana, a posle toga se brzo oporavila.

U Evropi se tada kuvalo. Nemačke trupe 1. septembra 1939. godine okupiraju Poljsku. Engleska i Francuska objavljuju rat Nemačkoj. Na pomolu je bio rat velikih razmera. Napredne snage Evrope se ujedinjuju.

Nemcima se priključuju Mađarska, Rumunija i Bugarska. Dolazi red na Jugoslaviju u kojoj vlada Namesništvo u ime maloletnog kralja Petra Drugog Karađorđevića.

Nemačka direktno traži da se Jugoslavija priključi Trojnom paktu. Predsednik vlade i knez Pavle Karađorđević, prvi član Namesništva, podležu ucenama i 25. marta 1941. godine pristupaju Trojnom paktu. Narod se buni, izlazi na ulice. Kraljeva garda 27. marta, prihvata odluku da Namesništvo podnese ostavku, a da se kralj Petar proglasi kraljem Jugoslavije.

Drugi svetski rat se brzometno širio. Narodnooslobodilačka vojska, na čelu sa Josipom Brozom Titom, vodila je borbu za slobodu.

Knez Pavle Karađorđević, sa porodicom, napušta zemlju. Ispraća ga sinovac, kralj Petar Drugi, koji se takođe sprema za odlazak u Englesku. Ubrzo je krenuo sa novom vladom i posle kraćeg zadržavanja u Grčkoj i u Egiptu, najzad stigao u London. Kraljica - majka, nije bila obaveštena da njen sin namerava da dođe u Englesku i nije verovala da bi mogao da ostavi otadžbinu i narod.

Tada je napisala telegram sledeće sadržine: "Neka Bog svoj blagoslov izlije na tebe, sine moj i kralju, i na našu milu otadžbinu. - Tvoja majka".

Kralja su, raširenih ruku, primili majčini rođaci, engleska kraljevska porodica u Londonu. Bio je dobrodošao, sa svojom jugoslovenskom vladom. Verovalo se da će iz Velike Britanije da rukovodi kraljevskom vojskom u otadžbini. Jedino su postojale dileme u vezi načina ratovanja.

Kralj Petar Drugi obraća se tada američkom predsedniku Frenklinu Ruzveltu sa molbom da mu svojim autoritetom, pomogne da obezbedi pomoć kraljevoj vojsci. Ruzvelt ga ljubazno prima. Kralj Petar se lično obraća Kongresu SAD i dobija verbalnu podršku. Vraća se u London, očekuje materijalna sredstva, ali ona nisu stizala. Uzalud se nadao.

Kralju je na Drugom zasedanju AVNOJ-a 29. IDž 1943. godine u Jajcu, zabranjen povratak u zemlju. Partizani i četnici se bore jedni protiv drugih. Nemci pridobijaju četnike, što Saveznici brzo saznaju - osuđuju ih i priznaju samo Tita i NOVJ.

(Nastaviće se)