Kralju povratka nema

Kraljica se oduvek nadala da će se vratiti na Karađorđevo ognjište kada dođe dugo očekivana sloboda. Umesto toga, doživela je užasno saznanje da njena deca nemaju pravo da žive na Oplencu, u Beogradu, na Bledu, niti u Miločeru. Svi će ostati u tuđini da pate. Zašto?

Trpeli su i ćutali. Živeli su u Londonu i na okolnim farmama. Obrađivali su zemlju i radili na plantaži jabuka. Prvo su Tomislav i Andrej na farmi jednog bogatog farmera nastojali da što više saznaju kako se gaje i kaleme jabuke. Učili su i iz stručne literature. Orezivali su jabuke na nov način i osposobili se da sami sade i kaleme jabuke na svojim plantažama. Sorte su bile sve bolje, prinos uvećan.

Tomislav je radio dve godine, bez pare i dinara, kod poznatog farmera, koji je brzo ocenio da je izuzetno vredan, precizan i savestan radnik u koga je imao veliko poverenje. Tomislav mu nije govorio o svom kraljevskom poreklu, ali je iz njega disala otmenost i gospodstvo. Njegov brat, prefinjeni, veseli princ Andrej, kao inženjer agronomije bavio se živinarstvom.

U poratnim godinama svako je brinuo kako da preživi, a kraljica Marija Karađorđević, u Londonu okuplja predstavnice humanitarnih organizacija i šalje pomoć u Jugoslaviju za narod i ratne zarobljenike koji su se, namučeni, vraćali iz koncentracionih logora.

Jaka volja, snaga i energija izbijale su iz svake pore ove dame koja je odavno živela kao obična građanka u Londonu. Odbijala je da za sebe koristi privilegije.

Sinovi Tomislav i Andrej navraćaju u njen stan da je vide. Nalaze je za pisaćim stolom kako na mašini kuca izveštaje, razne predstavke, ili pravi poveće spiskove da se zna kome je pomoć upućena. Tu je i njena dvorska dama gospođa Rozmari Krevel, ađutant i sekretarica Crvenog krsta. Kraljica neumorno radi, ide u pravoslavnu crkvu o verskim praznicima.

Misli su joj i dalje upućene u grad Marsej gde svake godine, 9. oktobra, prisustvuje pomenu na svog pokojnog supruga kralja Aleksandra.

Posle teškog rada za pisaćim strojem, kraljica se jednog dana prosto ukočila od reumatizma ili ukleštenja živca. Baš tada je u posetu došao princ Tomislav. Popričali su o farmi, zajedničkom dobru i tu je kraljica saopštila da upravo Tomislav treba da preuzme ulogu glave porodice. Kako on odluči, tako će da bude.

Tomislav je bio oduševljen radom na farmi. Voleo je sve poslove učeći iz knjiga i od farmera. Smislio je da sadi voće, da kalemi nove sorte, i kad uzre, da prodaje plodove.

Majka je za početak obećala novčanu pomoć i nagovestila dolazak na farmu u vreme praznika, kad ne bude imala obaveza. Tu bi se okupili sve troje, pošto je Andrej upravo završavao studije agronomije.

Za Vidovdan je majka došla iz Londona i nije krila oduševljenje uspehom svojih sinova. Slikala je neumorno prirodu, kuću i celu farmu, naravno i svoje sinove. Njihovi portreti se i danas čuvaju kao poklon od majke.

Obećao je da će sa bratom Andrejom na farmi organizovati uranke dva puta godišnje za Srbe koji žive u Engleskoj. Bili su potrebni susreti i druženje sa zemljacima, uz srpske pesme i sećanje na zavičaj. Sve troje su bili vezani za crkvu "Sveti Sava" u Londonu i "Lazaricu" u Birmingemu.

Jugoslovenska kraljica Marija Karađorđević iščekivala je u Londonu princa Andreja da se dogovore o "nekim porodičnim poslovima". Došao je da je ubedi da poseti lekara pre polaska na farmu, jer je bilo očigledno da trpi bolove. I lekar je savetovao da su neophodne lagane šetnje, čist vazduh i umereni rad na farmi.

Svesna da je završila najveći deo posla u oba udruženja odlučila je da krene u Saseks. Jedan od ciljeva bio je da čuva i vaspitava Petrovog sina, unuka Aleksandra, dečka od 15 godina. Tomislav se o njemu očinski starao, pošto su mu se roditelji razišli. Taj brak nije bio dugog veka jer nije imao čvrste temelje.

Andrej je najzad priznao majci da je srećno zaljubljen u nemačku princezu, Kristinu fon Hese, koju je upoznao na balovima. Iako je bio mlađi od Tomislava, rešio je da zatraži majčin blagoslov za ženidbu.

Srećno ti bilo, odgovorila je majka!

Planirano je da se svadba obavi u Nemačkoj, uz blagoslov pravoslavnog sveštenika. To je bio zavet vere Karađorđevića koji su kraljica i njeni sinovi oduvek poštovali. Naravno, princeza će primiti pravoslavnu veru, uz prisustvo crkvenih otaca.

Hteli su skromnu veridbu i želeli da sa Tomislavom odu i isprose princezu Kristinu. Daće joj onaj zlatni porodični prsten sa brilijantima.

Tomislav je, tih dana, obavljao mnoge teške poslove oko jabuka i čuvao Andrejevu perad, uz veliku pomoć radnika. Čudio se što njih dvoje već ne dolaze. Jedan dan su produžili boravak u Londonu. Pitao se kako će se mama uklopiti u seoski način života? Nadao se da ona sve može.

Tomislav, princ-farmer, danonoćno je obilazio svoj jabučar, kao nekad, svoje đake u učionici u školi blizu Kembridža. Težio je nedostižnom perfekcionizmu.

OTPLAĆENI SVI KREDITI

Tomislav je brzo stekao u vlasništvo Redlands farmu (plantažu jabuka) u Kirdfordu, u Saseksu. Sve kredite je otplatio, a na majčina nagovaranja da se ženi, odgovarao je da još nije vreme. Uostalom, majka se pitala koja će princeza da dođe na seosko domaćinstvo, ali je sin uveravao da živi u malom raju.