Ženidba braće prinčeva

TOMISLAV je sa zadovoljstvom saslušao bratovljevu želju da se oženi. On još nije bio spreman za takav životni potez, ali mu nije smetalo što mlađi brat ide "preko reda".

Andrej je čvrsto zagrlio Tomislava, rekavši mu da će biti glavni na svadbi. I majka, kraljica Marija, bila je presrećna. Petra su pozvali na svadbu, ali je on poslao telegram i čestitao veselje najmlađem bratu. Usled prehlade, neće moći da prisustvuje svadbenom veselju. Kad ozdravi, doći će da ih sve vidi, pogotovo svog sina, princa Aleksandra.

Dok su na travi, u prirodi, proslavljali veridbu, princ Tomiislav je pokazao maketu crkve koju je sam uradio. Želeo je da im stavi do znanja da će je on sagraditi. Biće ktitor crkve, koja će ličiti na onu na Oplencu. Kraljica je obećala novčanu pomoć za gradnju objekta, ali se brzo pokazalo da više nema novca za tako veliki izazov.

Andrejeva svadba sa nemačkom princezom Kristinom fon Hese bila je otmena, prema protokolu i izuzetno dobro pripremljena. Prisustvovali su mnogi rođaci sa evropskih dvorova, uglavnom kraljevi ili članovi njihovih porodica, svi dobro raspoloženi.

Mlada princeza Kristina blistala je u beloj svilenoj venčanici sa dugim, niz leđa spuštenim prozirnim velom. Pored nje stajaše mladoženja, princ Andrej, takođe prelepo odeven. Kraljica Marija, sa princom Tomislavom, stajaše sa desne strane od mladenaca, a mladina majka, grčka princeza Sofija, sa leve.

Jugoslovenska kraljica Marija, tog dana, beše vidno drugačija, povrativši svoj nekadašnji sjaj prve dame. Nadala se Andrejinoj sreći. Uvaženi gosti sa evropskih dvorova, blistali su posebnim sjajem. Svima je bila čast jer prisustvuju slavlju u dvorcu porodice grofa Fon Hesea, blizu Frankfurta.

Kraljević Tomislav, izuzetnom lepotom i šarmom, osvajao je sve goste, pa i nemačku princezu Margaritu od Badena, rođaku princize Kristine fon Hese, koja se tog dana venčavala sa njegovim bratom princom Andrejom. I Tomislav je zapazio zgodnu plavušu, koja je na jednom konkursu lepote, bila proglašena za Mis Evrope.

Od tog prvog susreta, princ Tomislav i princeza Margarita, nisu mogli da odole jedno drugom, već su se ubrzo istinski zavoleli. Princeza Margarita mu je ispričala da radi u Londonu kao viša medicinska sestra i da je stručnjak za anesteziju. Bila je poznata i cenjena, u svom poslu.

Mladi kraljević, nije oklevao, rešio je da zaprosi zgodnu princezu iz Badena. Nije hteo da propusti jedinstvenu priliku, koja mu se ukazala, a mislio je da će još da momkuje na farmi u Saseksu.

Obavestio je majku Mariju koja bez predomišljanja odluči da ga podrži. Već 1957. godine, posle brata Andreja, verio se i oženio princ Tomislav, kraljičin srednji sin, ljubimac.

Na svadbi u nemačkom gradu Salemu, slila se reka plave krvi. Došli su kraljevi ili njihovi zastupnici da uveličaju ovo nadaleko čuveno svadbeno veselje.

Idila dvoje mladih se produžila u junu i julu 1957. godine na medenom mesecu koji su proveli na Majorki. Po mišljenju novinara, važili su za najlepši prinčevski par Evrope.

Kralj Umberto od Savoje, došao je na svadbu kao blizak rođak, brat od tetke kralja Aleksandra. U 53. godini vitak i uspravan, bio je slika i prilika svoje majke kraljice Jelene od Savoje.

Kraljica Marija je u salonu dvorca Salem sedela sa kraljem Umbertom. Bilo je neizbežno da se spomene pokojni kralj Aleksandar na dan kad se njegov sin Tomislav srećno oženio. Baš tada je u štampi pisalo da će katoličke institucije da predlože Jelenu za sveticu. Prethodno je trebalo sakupiti podatke o njenim dobročinstvima.

Ceo život Jelena Savojska je posvetila porodici, narodu koji je prihvatio kao svoju kraljicu. Kad se desio zemljotres 1908, u gradu Mesini, dvadeset dana je boravila na trusnom području izvlačeći povređene. Svojim rukama je spasila jednu devojčicu. Zato su, njih dve u zagrljju, izvajali na njihovom spomeniku građani grada Mesine.

Veselje se nastavilo na imanju Karađorđevića gde su porodično slavili. Želeli su da kralja Petra, ovom prilikom, najbolje moguće ugoste, da mu pruže šansu da se ovde oseća kao u svojoj kući. Sa njim je najzad, bio i njegov sin, princ Aleksandar, koji je živeo na farmi u Sajksu, u čarobnom ambijentu kraljevića Tomislava.

Bile su tu dve snahe: Andrejina supruga Kristina i Margarita koja se upravo venčala sa Tomislavom. Kao prave dobre Nemice, stajahu sa leve i desne strane svoje svekrve, kraljice Marije. Pošto su, pre svojih venčanja, obe primile pravoslavnu veru i same su bile ponosne na tu činjenicu.

Andrej je tada saopštio da će da proda svoju farmu i da se, sa Kristinom, preseli u London, smatrajući da je njegova supruga previše krhka da bi radila i živela kao seljanke. Kristina je potvrdila njegove reči, moleći kraljicu da ne zameri zbog selidbe.

Najstariji sin Petar se sve vreme smeškao, svestan da više ne pripada ovom svetu. Razmišljao je o povratku u Monte Karlo, u svoj svet u gradu kockara, propalih vladara, mondena, beskućnika. Planirao je da kasnije krene preko Atlantika u obećanu zemlju, Ameriku. Bio je u nekoj vrsti pripravnosti, ali bez para za život.

Nastaviće se