Tadićev poziv papi

Patrijarh Irinej ima dobre odnose sa "državom". Ovo je prvi put u istoriji da su stavovi crkvenog vođe i šefa države Srbije o pitanju kako same proslave u Nišu tako i prisustva pape - identični.

Poznato je da je predsednik Srbije Boris Tadić prilikom posete Vatikanu prošle godine pozvao papu da poseti Srbiju, ali poziv države u tom trenutku nije imao "nikakve veze sa stavom Crkve". I zna se da se predsednik Tadić (kao i raniji šefovi naših država kad su polazili u Vatikan) konsultovao sa Patrijaršijom. Posetio je i patrijarha Pavla na VMA, koji je tada bio veoma bolestan, ali dugo se neće saznati šta mu je eventualno rekao i kakva su "uputstva" patrijarhovi saradnici iz Sinoda dali predsedniku pred put u Rim. Sudeći po izjavama nekih od episkopa, uključujući i Irineja niškog, odnosno i nakon njegovog izbora za patrijarha - već tada su stavovi Srpske pravoslavne crkve u pogledu papinog dolaska bili u najmanju ruku "ublaženi".

Još onda je sadašnji patrijarh, tada vladika niški, Irinej izjavio da "Srpska pravoslavna crkva pozdravlja razgovor predsednika Srbije Borisa Tadića i pape Benedikta DžVI, jer svaki kontakt može da bude od koristi". Sada ta izjava dobija na težini.

Nezvanično, sam papa Benedikt DžVI je poželeo da Srbiju poseti 2013, baš u vreme obeležavanja Milanskog edikta, i to u Nišu, gradu u kome je rođen car Konstantin I Veliki, ocenjujući da je jubilej kojim se obeležava sloboda koju je dobilo hrišćanstvo dostojna prilika da dođe do susreta poglavara pravoslavnog i katoličkog sveta. Nakon ponovljene izjave Irineja, sada u funkciji patrijarha SPC, o potrebi papine posete Srbiji u tom kontekstu, Vatikan je - preko svoje kancelarije za medije - saopštio da "postoji pozitivno raspoloženje da papa Benedikt poseti Srbiju".

- Izjava patrijarha Irineja da je spreman na dijalog sa papom pokazuje veoma ohrabrujući, otvoren i ekumenski pristup, koji mi dočekujemo sa velikom radošću. To je znak da će dijalog koji je započeo u vreme patrijarha Pavla, koji je i sam bio osoba koja je ohrabrivala, biti nastavljen sa novim patrijarhom - izjavio je Federiko Lombardi, direktor papine Kancelarije za medije, s tim što je dodao: - Bilo bi lepo ukoliko bi on otišao još dalje, kako bismo se međusobno bolje upoznali i videli sve mogućnosti za saradnju.

U tom trenutku ova Lombardijeva izjava predstavljala je "kucanje na otvorena vrata", jer je patrijarh bio eksplicitno najavio započinjanje dubljeg dijaloga. Već danas, međutim, postavlja se pitanje šta je "zaustavilo" tu Irinejevu otvorenu inicijativu. Naravno, suštinski. To je stvar dublje analize, za koju će trebati kolika-tolika otvorenost "obeju strana".

Razume se da diplomatski uzdržana Sveta stolica nije odmah i potvrdila mogući dolazak pape u Niš 2013.

- Reč je svakako o pozitivnoj mogućnosti, ali još nemamo elemenata da predvidimo datum susreta - rekao je Lombardi.

Beogradska nadbiskupija Katoličke crkve, koja se već priprema za obeležavanje jubileja Milanskog edikta, je, naravno, obradovana razvojem situacije. Oni, međutim, naglašavaju kako "nije reč ni o kakvim naglim zaokretima sa dolaskom patrijarha Irineja na presto SPC" i da je "najava da bi papi mogao biti upućen poziv da dođe" plod višedecenijskog dijaloga koji se odvija između Pravoslavne i Katoličke crkve, a 2013. godina je dobar povod.

Na "objektivnom" nivou, za "uzmak" su bili dovoljni "incidenti" (seksualno zlostavljanje i korupcionaške afere), koji su istovremeno potresli Vatikan i Srpsku pravoslavnu crkvu, zbog kojih oni moraju intenzivnije da se "pozabave sobom", a krupna pitanja međureligijske saradnje i svehrišćanskog dijaloga moraće da pričekaju da se srede unutrašnji odnosi u obema crkvama. Ali, razume se, ono je uvek "na dnevnom redu". Čelnici crkava su u ogromnoj većini odlučni da krenu u razgovore o prevazilaženju milenijumskog raskola ka - ponovnom ujedinjenju.

Svakako da je to posao za više generacija. "Raskolnički zid" ipak nije - Berlinski. I za njegovo rušenje biće potrebno mnogo benevolentnosti, strpljenja pri usaglašavanju stavova, kako unutar sadašnjih rascepkanih crkava tako i međusobno i - dosta vremena.

Što se tiče naslednika Jovana Pavla Drugog na tronu svetog Petra u Rimu, on je, kao dugogodišnji Vojtilin saradnik i šef Kongregacije za doktrinu vere - spreman da nastavi stopama svog agilnog prethodnika. Svi njegovi potezi i izjave od ustoličenja usmereni su ka - ekumenskom približavanju hrišćana ostalim monoteističkim religijama. Crkvu 21. stoleća on vodi na (doduše nešto "modifikovanim") smernicama II vatikanskog koncila i u dijaloškoj otvorenosti prema savremenom svetu, a posebno je angažovan na podršci procesu ujedinjenja Evrope, kako s teološkog tako i duhovnog gledišta.

Veliki raskol hrišćanstva, koji je nastupio 1054. godine, spreman je dugo i zasnovan je kako na dogmatskim i liturgijskim pitanjima (zapadna crkva uvela je novine sa kojima se istočna nije složila), tako i na političkim pitanjima: papa je u poslanicama koje je upućivao na Istok jasno ispoljavao težnju da on gospodari celom hrišćanskom crkvom - i istočnom patrijaršijom - nazivajući Rim "majkom svih crkava".

(Nastaviće se)