Crkva glasno ćuti

Što se tiče laičke javnosti, hiljadama se mere postovi u našim elektronskim medijima (onlajn verzije pojedinih listova) kojima učesnici komentarišu potrebe i posledice takvih razgovora. Iz njih proizlazi većinski negativan stav (tog dela) javnosti prema samoj ideji približavanja istočne i zapadne crkve, pošto „podrazumevaju“ da je plan da se pravoslavlje „utopi“ u katoličanstvo. Na tim osnovama su upućivane uvrede patrijarhu i episkopima za koje se veruje da su skloni približavanju crkava.

Nasuprot njima, „manjinski“ zagovornici dijaloga su okrenuti budućnosti (iz prošlosti podsećaju da se srpski kralj Stefan Prvovenčani „okrunio papinom krunom 1217. godine, a crkveni rascep desio se 1054“), pomirljivi („Hrist je jedan, isti je i za nas i za njih“) i pragmatični („Imaćemo jednominutnu besplatnu reklamu na svim svetskim TV stanicama i u svim novinama: „Papa posetio Srbiju“!“). Oprezni su i oni koji pružaju podršku patrijarhu Irineju: da će „biti upamćen po pružanju ruke zapadno-hrišćanskoj braći. Ali, kao braća blizanci, a ne kao odnos mlađeg i starijeg brata“.

U svakom slučaju, smatra se da patrijarh treba da objasni svojim vernicima šta bi trebalo da predstavlja suštinu tog novog odnosa crkava i u čemu bi se on razlikovao od dosadašnjeg odnosa. Ovako, „mnogi već misle da će taj novi odnos značiti priznavanje pape za vrhovnog poglavara obe crkve“.

Naravvno da u Patrijaršiji SPC i te kako vode računa o „glasu naroda“ i da uzimaju u obzir i sve ove dosta radikalizovane polemike. A ono što mora da izazove zabrinutost su upozorenja da bi papin dolazak napravio i rascep među vernicima. O mogućem uticaju na raskol među već oštro suprotstavljenim strujama vladika (polarizovanim na tradicionaliste i globaliste) u crkvenim krugovima se „glasno ćuti“.

Bilo kako bilo, tek patrijarh Irinej je priredio novo iznenađenje izjavom (17. aprila 2010) da Srpska pravoslavna crkva još nije odlučila da li će papu Benedikta DžVI pozvati u Niš, na proslavu 1700-godišnjice Milanskog edikta, 2013. godine i da se „u crkvi trenutno o tome ne razgovara“. Štaviše, rekao je da se „zasada u Srpskoj pravoslavnoj crkvi time niko ne bavi“ i da je to pitanje „skinuto sa dnevnog reda dok ne dođe vreme za donošenje odluka o tome ko će biti pozvan“. Zaključio je da zasad nikakav poziv nikome od zvanica nije upućen, a na insistiranje novinara on je samo dodao, kao svoj stav:

- Logično je očekivati i rimskog papu, ali u ovom trenutku niko ne može sa sigurnošću potvrditi njegov dolazak u Srbiju.

Ova poslednja patrijarhova „ograda“ je sasvim razumljiva, ali svođenje pitanja prvog dolaska rimskog pape „ikad“ u Srbiju na „logično“ i protokolarno - nije dobar znak ni patrijarhove pozicije ni odnosa unutar Sinoda Srpske pravoslavne crkve. Utoliko pre što je u tom trenutku patrijarh načinio velik uzmak: dok je u januaru ocenjivao da bi „SPC pozdravila dolazak pape u Niš„, sada je, na direktno pitanje da li u SPC postoji raspoloženje da se papa pozove da dođe u Srbiju, odgovorio:

- Ima još dosta vremena, biće prilike da se u Srpskoj pravoslavnoj cvrkvi postigne dogovor o svim pitanjima koja se tiču proslave Milanskog edikta, uključujući i pitanje zvanica.

Uostalom, patrijarh je još prilikom iznošenja ideje i uverenja da će papa Benedikt DžVI doći na proslavu jubileja Milanskog edikta 2013. godine naglasio da o tome „još nije bilo konkretnih razgovora“.

Patrijarh je odstupio i od početnog optimizma da bi proslava u Nišu možda mogla da bude početak kraja svih podela u hrišćanskoj crkvi. Sada oprezno kaže: „Biće to svakako prilika za nas pravoslavne i nama najbliže verske zajednice da se prvi put neke crkve i zajednice sastanu, da se upoznaju, da se vrate tom vremenu, velikom početku hrišćanske misli“. Ova izjava se može tumačiti kao manje ili više izričita (šta znači „da se vrate tom vremenu“?), ali je „početak hrišćanske misli“ nedvosmislena formulacija: to je vreme jedinstvene crkve Hristove.

Očekivalo se da će Sveti arhijerejski sabor u maju promeniti mišljenje i omogućiti papi Benediktu Šesnaestom da ispuni neostvarenu želju svog prethodnika Jovana Pavla Drugog i poseti Srbiju. A onda se iz saopštenja sa zasedanja pokazalo da ova tema nije ni pomenuta, što je ironično prokomentarisano: ako se naše vladike izmire međusobno, izmiriće se i sa papom.

Nema znakova da su se vladike „izmirile“, ali je sigurno da su, i pored patrijarhovog „demantija“ - razgovarali na temu papinog dolaska - međusobno i sa predstavnicima Katoličke crkve. To su potvrdili beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar i zrenjaninski biskup dr Laslo Nemet, kad su novinarima (23. maja 2010) izjavili da su o papinoj poseti već započeti „poluzvanični razgovori“.

Zatim je patrijarh Irinej, prilikom obilaska radova na Crkvi svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu (30. maja), izjavio da će na proslavu 1700 godina od donošenja Milanskog edikta 2013. godine „biti zvanično pozvani predstavnici svih crkava“, ne precizirajući ko će ih pozvati.

Nastaviće se