Moskva preko Beograda

Papa insistira na evropskom jedinstvu na hrišćanskoj ideji, ističući prednost vere nad idejom globalizacije kao "opasnom" uniformizacijom sveta u tome što vera ne poništava različitost među kulturama, nego "sjedinjuje kulture u njihovoj različitosti s njihovim nezamenljivim bogatstvom". Proces ujedinjenja Evrope sa stanovišta Rimokatoličke crkve znači odustajanje od supremacije ili hegemonije jednog naroda nad drugim, poštovanje nacionalnog i kulturnog identiteta svakog naroda - jer je, kako se naglašava, samo uz očuvanje različitosti koje postoje među narodima moguće uzajamno obogaćenje.

Koliko se taj princip dosledno primenjuje i na versko-doktrinarna pitanja, tek treba da se vidi, s obzirom na polazni postulat Isusa Hrista: "Da budemo jedno."

Papin najbliži saradnik, kardinal Valter Kasper, kao predsednik nadležnog papskog Veća za promovisanje jedinstva među hrišćanima, uložio je svoje kvalitete velikog intelektualca na tim pitanjima.

- Moja duŽnost u Rimu je da se zalažem za unapređivanje jedinstva među hrišćanima, a to podrazumeva rad na prevazilaženju starih nerazumevanja, pogrešnih predstava, sumnji i, nažalost, neprijateljstava - kaže, naglašavajući poštovanje prema bogatoj pravoslavnoj tradiciji.

Kasper je sa takvim opredeljenjem boravio u dužoj poseti Rusiji 2006. godine, kao najviši zvaničnik Vatikana u toj zemlji otkako je na čelu Rimokatoličke crkve papa Benedikt XVI, kako bi ispitao mogućnosti za učvršćivanje veza Katoličke sa Ruskom pravoslavnom crkvom.

S obzirom na to da rimski papa dosad nije od pravoslavnih crkava posetio samo rusku i srpsku, i da je to neskrivena želja i pape Benedikta XVI, na raznim nivoima govori se o međuzavisnosti ta dva događaja, s tim što se većinom smatra da bi papin dolazak u Beograd bio olakšica za dobijanje "ulaznice" za Moskvu. U osvrtima na najavljenu mogućnost dolaska pape u Niš 2013. skeptici i protivnici savetuju čelnicima naše crkve da papu pozovu samo ako se najpre sretne sa patrijarhom moskovskim i cele Rusije Kirilom.

Kad je reč o pozivu papi Benediktu XVI da prisustvuje proslavi 1700-godišnjice Milanskog edikta u Nišu, postavlja se pitanje kako će na to reagovati Ruska pravoslavna crkva. Sa jedne strane, novi rimski papa i novi patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril su stari znanci i, sudeći prema (protokolarnim) izjavama i prigodnim čestitkama, očekuje se njihovo razumevanje.

U duhu prijateljskih odnosa, Moskovska patrijaršija je povodom petogodišnjice od izbora Benedikta XVI na čelo Rimokatoličke crkve priredila koncert u sali za papsku audijenciju u Vatikanu. Papa im je zahvalio na ruskom, a "šef diplomatije" Ruske pravoslavne crkve mitropolit Ilarion je rekao da je upravo taj koncert "događaj od velikog značaja u istoriji kulturne razmene pravoslavne i katoličke crkve". Kasnije je vladika Ilarion novinarima izjavio da je "moguć susret Benedikta XVI i patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila".

Očigledno je da se, dolaskom novih ličnosti na tron u Vatikanu i Moskvi, dugogodišnji zategnuti odnosi dveju crkava postepeno "otkravljuju". Sa druge strane, nasledniku patrijarha Alekseja Drugog ostali su u nasleđe dosta loši odnosi sa Vatikanom, pre svega zbog prozelitizma (misionarsko širenje katolicizma među pravoslavnim narodima i teritorijama na kojima važe kanoni Pravoslavne crkve) i nerešenih imovinskih pitanja.

Poseta kardinala Kaspera Rusiji svakako je doprinela "otopljavanju" u odnosima RPC i Vatikana, ali je bila i u funkciji svehrišćanskog približavanja, do kojeg je papi Benediktu XVI toliko stalo. Čini se da su tom prilikom glavna sporna pitanja između dve crkve ostavljena po strani, a insistiralo se na jednom, takođe krupnom, zajedničkom poslanju: zaštiti hrišćanskih moralnih vrednosti u savremenom svetu, u čemu Ruska pravoslavna crkva vidi u Vatikanu glavnog saveznika. U tom smislu je najperspektivniji dijalog sa Katoličkom crkvom, jer daje mogućnost da se zajednički sačuvaju tradicionalne hrišćanske moralne vrednosti. - U toj oblasti, pozicije naših crkava praktički se u potpunosti poklapaju, za razliku od crkava u kojima se blagoslove jednopolni brakovi, a episkopi postaju otvoreni homoseksualci - izjavio je sadašnji patrijarh, a onda mitropolit Kiril, predsednik Odeljenja za spoljne veze Moskovske patrijaršije.

Uz sve to, Rusija je duže vreme imala dobre međudržavne odnose sa Svetom stolicom, koje je predsednik Gorbačov uspostavio sa papom Jovanom Pavlom Drugim. Od tada datira državni poziv papi da poseti Moskvu, koji iz poznatih razloga nije realizovan.

Nastaviće se