Grešnicima samo ukor

Transparentnost - globalni trend dostupnosti informacija - nije mogla zaobići ni Vatikan. Tako su neke vatikanske tajne, čuvane “iza devet brava”, ugledale svetlo dana, neretko zahvaljujući i samim akterima-svedocima, koji su pre odlaska svetom Petru na istinu učinili (pojedine) inkriminišuće dokumente dostupne javnosti.

Nezadovoljstvo vernika uzelo je maha kada su počele učestalo da se pojavljuju informacije o seriji razotkrivenih skandala pedofilije u kojima su počinioci bili katolički sveštenici širom Evrope - od Nemačke (gde je umešan i papin brat) i Austrije, do Irske, Italije i Poljske, ali i u Americi. Skandal se, nakon mnogih otkrića o zlostavljanju dečaka, približio Vatikanu i samom papi, od kojeg je javnost zatražila “bezrezervno, pokajničko izvinjenje”.

Analitičari, poznavaoci raspoloženja u rimokatoličkoj javnosti, ističu da su skandali bili samo povod, a da je uzrok napuštanja crkvene organizacije upravo poljuljano poverenje vernika u Rimokatoličku crkvu, jer je Vatikan zataškavao afere, a vinovnike u dužem periodu ostavljao nekažnjenim.

“OkidaČ” su - pored serije skandala o seksualnom zlostavljanju u krilu Crkve koje je Vatikan zataškavao - i dokumentovane tvrdnje o korupciji u crkvenim vrhovima i pranju novca u Vatikanskoj banci. Mada se o sumnjivim vatikanskim finansijama spekulisalo decenijama unazad, o tome sada upozoravajuće govore biskupi u Nemačkoj i Austriji, gde su protesti i odstupi vernika i najveći, ali i u drugim evropskim zemljama. Zvono na uzbunu oglasilo se kad su značajno smanjene uplate tzv. solidarnog (crkvenog) poreza (opet i uvek: pare!). Samo u Italiji uplate rimokatoličkih vernika smanjene su za deset procenata!

Sve je duža lista slučajeva u kojima papa ne samo da nije reagovao već je lično naložio držanje skandala u tajnosti - ne samo otkako je postao papa, već i pre, kao kardinal Racinger, na čelu Kongregacije za doktrinu vere!

Pažnju evropske javnosti pleni slučaj koji je “dolio ulje na vatru” nezadovoljstva nemačkih vernika i javnosti, slučaj tamošnjeg biskupa Valtera Mikse: obelodanjen je tajni dosije Vatikana u kome su duže od jedne decenije završavale sve optužbe i žalbe protiv razvratnog alkoholičara i pedofila Mikse. A Austrijanci se zgražaju što je prvi tamošnji slučaj umešanosti jednog kardinala u aferu pedofilije (slučaj kardinala Hansa Hermana Grejera) godinama zataškavan - uprkos tome što se on, u strogo poverljivom pismu Vatikanu, lično ispovedio, pre nego što je njegov slučaj dospeo u javnost.

IzloŽen ogromnim pritiscima vernika, pojedinih biskupa i laičke javnosti, papa Benedikt XVI je kaznio nekoliko “grešnika” i izvinuo se žrtvama pedofilije sveštenika Katoličke crkve. Ti “mlaki” papini potezi nisu zadovoljili ogorčenost žrtava ni vernika, a neki drugi paralelni potezi dovodili su u pitanje iskrenost izvinjenja pape žrtvama pedofilije (nedavno je rehabilitovao nekadašnjeg poljskog nadbiskupa Poznanja Julijuša Peca, koji je pre osam godina crkveno kažnjen zbog seksualnog zlostavljanja seminarista).

Nepoverenje vernika u Vatikan izazvano vestima o razmerama organizovanog kriminala nedavno je dobilo “zamajac”, kada je italijansko javno tužilaštvo pokrenulo istragu protiv kardinala kurije Krešencija Sepea zbog sumnje u umešanost u korupciju i pranje novca u više od stotinu slučajeva. Tragovi, u njegovom slučaju, vode u vatikanske banke, koje su već poduže pod sumnjom da su glavne institucije za preusmeravanje novca podzemlja u legalne tokove.

Vatikan će teško nadoknaditi štetu koju je izazvao komentar portparola kurije, kardinala Federika Lombardija, povodom tih skandaloznih informacija: “Grešnik je neumorno radio, zalagao se za dobrobit vernika... A ko Božjim stazama hoda, taj ponekad pogreši.”(!). Aktuelizovane su višedecenijske (viševekovne!) optužbe pojedinaca prema Vatikanu da je “mafijaška organizacija”.

Ono što je u početku kvalifikovano kao “skandal” - “eksplozija” informacija o razmerama pedofilije i zlostavljanja u institucijama katoličke crkve širom Evrope i u Americi - pokazalo se kao čir koji nije blagovremeno lečen i kad je pukao ne samo da “smrdi”, već je opasno zahvatio tkivo crkve - po dubini i širini. Višedecenijsko (viševekovno?) trajanje te pošasti, bez obzira na prećutkivanja i zataškavanja, ostavilo je duboke tragove, a naročito se odrazilo na nepoverenje prema Vatikanu i papi lično. “Duh je pušten iz boce” i trebaće ogromni napori, i pre svega vreme, da se zlo iskoreni, moćni vinovnici uklone i onemoguće i ta duboka moralna rana katoličanstva zaceli.

(Nastaviće se)