Optužbe bivšeg šefa

U feljtonu koji započinjemo objavićemo najinterasantnije delove iz knjige "CIA u Srbiji", autora Marka Lopušine, novinara "Novosti". U ovom literarnom trileru izdavača "Knjige - komerc" iz Beograda, Lopušina piše o prisustvu obaveštajaca američke CIA na ovim prostorima, o njihovom delovanju, ali i o saradnji sa ljudima iz ovdašnje BIA u poslednjih desetak godina.

O saradnji naše Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i američke Centralne informativne agencije (CIA), odnosno o saradnji vlasti u Vašingtonu i vlasti u Beogradu na obaveštajnom planu, nije bilo mnogo reči u javnosti sve do zime 2005. godine. Tada je, naime, tihi rat između demokrata Vojislava Koštunice i Borisa Tadića nastavljan, ali ovog puta napadom iz redova DS. Vladimir Popović, bivši šef Biroa za komunikacije bivše vlade Srbije je u emisiji TV B 92 "Insajder" optužio Radeta Bulatovića, direktora BIA, da je nezakonito saslušavao Legiju, a i da je prilikom posete Sjedinjenim Državama 2003. godine izneo celokupnu arhivu BIA i predao je američkoj obaveštajnoj službi CIA.

Osim direktora BIA Radeta Bulatovića, kako je tvrdio Vladimir Popović, u aferi veka učestvovali su i Bert Braun, službenik Stejt departmenta, koji je organizovao posetu Americi. U delegaciji koja je posetila CIA, osim Radeta Bulatovića, bili su Radiša Roškić, načelnik Prve uprave, Rajko Savić, zaposlen u BIA, izvesna Senka, zaposlena u Upravi za međunarodnu saradnju BIA, kao IT menadžer i predstavnik Uprave za informatiku.

PopoviĆ tvrdi da je upravo predstavnik Uprave za informatiku sa sobom, po nalogu direktora Bulatovića, nosio laptop računar, na čijem su se hard disku nalazili nasnimljeni svi podaci arhive BIA za 2003. godinu.

Zbog velikog negodovanja zaposlenih, kako tvrdi Popović, Bulatović je najpre objasnio da su mu ti podaci potrebni zbog razmene sa američkim kolegama, a zbog "nesigurnih linija", ali kako je negodovanje zaposlenih još više raslo, Bulatović je Upravi za informatiku izdao nalog da negira njegove prvobitne tvrdnje i da saopšti da je reč o nevažnim podacima vezanim za terorizam.

Vladimir - Beba Popović dostavio je zameniku okružnog javnog tužioca Dušanu Lončareviću detalje koji potvrđuju da je Rade Bulatović, direktor BIA, predao podatke iz arhive stranoj obaveštajnoj službi.

U dokumentima stoji da je Bulatović putovao u Ameriku između 17. i 22. maja 2004. u posetu, koju je organizovao Bert Braun, nekadašnji radnik američke ambasade u Beogradu, a sada službenik Stejt departmenta. U delegaciji su bili i Radiša Roškić, sada načelnik Prve uprave, a tokom devedesetih načelnik Desete uprave, koja je, kako navodi Popović, bila angažovana za praćenje i pripremu atentata na Draškovića, Stambolića i Ćuruviju.

Popović je naveo i Rajka Savića, kao i kompjuterskog stručnjaka, predstavnika Jedanaeste uprave, koja se bavi informatikom, i koji je po nalogu Bulatovića nosio laptop sa podacima arhive BIA. Popović precizira da je Rade Bulatović ostavio celokupan izveštaj o radu BIA za 2003. godinu.

Popović je svoju tvrdnju potkrepio pismom koje je dostavio zameniku okružnog javnog tužioca, kao i Borisu Tadiću, predsedniku Srbije, tadašnjem predsedniku parlamenta Predragu Markoviću i svim članovima skupštinskog Odbora za bezbednost. Pismo jedino nije stiglo do predsednika Odbora Milorada Mirčića, za koga je Popović rekao da je "portparol Bulatovića".

Nasuprot tome, Mirčić je Bulatoviću dao rok od deset dana da dokaže da nije izneo kopiju arhiva BIA iz zemlje i predao je CIA, jer je to, prema njegovim rečima, "sasvim dovoljan rok da se obavi istraga i ceo slučaj istraži do kraja".

- Nisu to nimalo beznačajne stvari i Odbor za bezbednost traži od Bulatovića da nas pismeno i dokumentovano obavesti o tome šta se dešavalo u BIA - rekao je Milorad Mirčić.

Prvi čovek BIA najpre je demantovao da je bilo ko iznosio arhivu BIA iz zemlje, da bi samo posle nekoliko dana promenio mišljenje i rekao da je arhiva ipak iznošena, ali da je to učinio bivši šef BIA.

- Rade Bulatović je rekao da nije on ništa odneo u CIA i da je, možda, Goran Petrović ili Dušan Mihajlović, ali nije precizirao, rekavši da nije siguran o kom je periodu reč. Šef BIA nas je takođe obavestio da je pokrenuo istragu u BIA kako bi se proverilo sve od dolaska Gorana Petrovića na čelo ustanove do danas. S druge strane, ne možemo da uzmemo priče Vladimira Popovića ozbiljno - rekao je Milorad Mirčić, ne uzevši u obzir da je tužilaštvo, ipak, Popovićeve priče shvatilo ozbiljno, jer je pokrenuta istraga.

Mnoge poslanike, a i javnost, interesovalo je ko je Bertram Braun, čovek koji je bio sa Radetom Bulatovićem. Iako je u američkoj ambasadi imao nižerazrednu funkciju savetnika, činjenice govore da se radi o veoma moćnom čoveku, koji je donosio neke od ključnih odluka.

Braun je na službu u Beograd došao sa uticajnog mesta specijalnog asistenta kancelarije za pomoć istočnoj Evropi pri Stejt departmentu. Ostaće upamćen da je sa tog položaja 1997. godine poslao pismo ambasadoru Venecuele u Vašingtonu tražeći od njega da izdejstvuje da se televiziji u Banjaluci omogući da nastavi da emituje popularnu seriju "Kasandra", koja je prekinuta nakon što je producent serije primetio da Banjaluka emituje snimke koji su prodati jednoj TV stanici u Srbiji, bez prava na emitovanje u BiH.

"Nastavak emitovanja programa pomoći će da se smanje tenzije u regionu", napisao je Braun venecuelanskom ambasadoru u SAD.

Nastaviće se