Špijun iza fasade!

Po dolasku u Beograd, Bertram Braun učestvuje u nekoliko ključnih pregovora, uključujući i prebacivanje radioaktivnog materijala iz instituta "Vinča". Svedoci sa sastanka između tadašnjeg ministra Dragana Domazeta i Brauna kažu da su razgovori bili veoma napeti, sa dosta pretnji i ucenjivanja. Navodno je Bertram Braun vikao na Domazeta i tražio od njega da hitno nazove premijera, što je on u prvi mah odbio, ali kasnije je popustio pod pritiskom. Pošto srpska delegacija nije popuštala, stvar je izvukao Braun, koji je, po svedočenju očevidaca, predložio da se organizuje donatorska konferencija i da sve troškove prenošenja radioaktivnog materijala snosi Amerika. Tako je i učinjeno.

Bertram Braun je na mestu savetnika u ambasadi ostao i posle odlaska Vilijema Montgomerija i prisustvovao je predaji akreditiva novog američkog ambasadora u Beogradu Majkla Polta.

Po odlasku iz Beograda agent Bertram Braun postavljen je za direktora Odeljenja za jugoistočnu Evropu Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je odgovoran samo dvema osobama - savetniku za nacionalnu bezbednost SAD i američkom predsedniku Džordžu Bušu. To govori o kakvom moćnom čoveku se radi i koliko su njegovi stavovi važni za budućnost regiona.

Bertram Braun je u poslednje vreme bio čest gost skupova Srba, ali i Albanaca u Vašingtonu. Zabeleženo je da je održao kraći govor o stanju na Kosovu prilikom posete princeze Jelisavete Karađorđević Srpskom kongresu ujedinjenja. Tada je rekao da nedavni izbori na Kosovu mogu da destabilizuju situaciju u regionu, posebno zbog toga što se na čelu kosovske vlade našao Ramuš Haradinaj.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji i Crnoj Gori odbila je da potvrdi ili da demantuje navode Vladimira Popovića Bebe da je direktor BIA Rade Bulatović predao arhive tajne policije američkoj CIA.

"Ne komentariŠemo spekulativne ili teorijske informacije. Optužbe su teorijske", rečeno je u Kancelariji za javne poslove ambasade.

- Motiv da neko preda arhivu jedne tajne službe nekoj stranoj obaveštajnoj službi mora biti veoma jak. To može biti novac, pridobijanje nečije naklonosti ili pravljenje ličnih dilova i dogovora poput dobijanja imuniteta za krivična dela koja je donosilac počinio ili tek planira da počini.

Ovu pretpostavku izneo je britanski poručnik Krispin Blek, direktor firme "Janusian Security Risk", koja se bavi izradom obaveštajnih i bezbednosnih analiza za privatna lica, kompanije i vlade.

- Sve tajne službe imaju veliki apetit za tajni arhivski materijal - kaže Blek.

Ovaj vojnik, sa obaveštajnom karijerom dugom 22 godine, bio je na čelu tzv. jugoslovenske krizne ćelije pri britanskoj vojnoj obaveštajnoj službi tokom rata u Jugoslaviji 1999. godine i u njegove ruke su se slivali obaveštajni podaci svih britanskih agenata i informacije dobijene na drugi način. Blek je dve godine bio savetnik za obaveštajna pitanja premijera Tonija Blera.

- Šta bi moglo da bude interesantno za CIA u arhivima BIA? Prvo je problem terorizma. Svaka informacija o bazama islamskih terorista na Balkanu bila bi veoma značajna za SAD i za njen rat protiv terorizma. Drugo, to su putevi novca, koji se veoma često prepliću sa putevima terorizma, posebno u domenu kupovine i prodaje oružja i narkotika. Miloševićev režim je bio veoma aktivan u ovoj oblasti i Amerikancima su ti podaci bili dragoceni.

Treće, to je, uslovno govoreći, obrazovni razlog. Ne tako davno Vašington i Beograd su bili neprijatelji. CIA je radila svakodnevne izveštaje i procene i sada bi bilo dobro uporediti ih sa onim što se nalazi u arhivi BIA i odatle izvući lekciju za neke sledeće sukobe. CIA je do sada teoretski znala kako je funkcionisala Miloševićeva tajna služba i njegova diktatura, a sada bi bila u mogućnosti da to i praktično proveri. Nešto slično se dešava u Iraku.

- I na kraju, četvrti razlog, koji nikako ne bi trebalo potceniti - nikada ne znate ko je sve pomenut i na koji način u izveštajima BIA - zaključio je iskusni britanski obaveštajac Krispin Blek.

BIA je demantovala Vladimira Popovića, čime je ovaj slučaj za ovu tajnu službu zaključan, ali je Goran Petrović, bivši šef BIA, oštro demantovao Bulatovićeve tvrdnje da je on odgovoran za krivično delo špijunaže, kako se, inače, kvalifikuje delo iznošenja arhive BIA iz zemlje.

- Ova vlast i ljudi iz Ministarstva pravde i MUP, kao i Bulatović, pokušavaju da na svaki način budu agresivni, da optuže ljude iz bivše vlasti. Optužbe Radeta Bulatovića na moj račun su nemaštovite informacije. Dušan Mihajlović i ja smo maja 2001. godine bili u Americi i tada sam posetio CIA, a Mihajlović je posetio Stejt department. To je svakako bio protokolarni susret da se obnove veze koje su bile prekinute i da se utanači neka buduća saradnja i tada nam je data tehnička pomoć - izjavio je Goran Petrović.

Nastaviće se