General odao tajne

Znam ja, a znaju i mnogi drugi pripadnici BIA, da je Rade Bulatović išao u Vašington. Znamo i šta je tamo nosio i o čemu je razgovarao. U arhiv svake tajne službe deponuje se sve. Tu je zaveden svaki korak službe i svih njenih operativaca. Tu su zabeležena sva saznanja do kojih je ikada došla o domaćim i stranim političarima, kriminalcima, teroristima, špijunima... i njihovim odnosima i vezama i nije to tako beznačajna stvar. I ne mislim da je priča završena samim tim što je direktor BIA rekao: "Nisam" - rekao je Goran Petrović, bivši šef DB.

Jedno je sigurno, od dolaska DOS na vlast stav SAD prema Srbiji se promenio i u Beogradu su širom otvorena vrata za saradnju sa CIA. U to su bili uključeni mnogi funkcioneri DOS, ali i BIA, MUP i Vojske. Dešavalo se, kao što ćemo videti, da se ta saradnja otme kontroli, ali umesto da se okarakteriše kao špijunaža, otvorena je afera kojoj je bio cilj borba za vlast između DSS i DS.

Hapšenje predsednika Odbora za bezbednost Savezne skupštine i potpredsednika Vlade Srbije penzionisanog generala Momčila Perišića bio je prvorazredan politički skandal međunarodnih razmera. Vojna služba bezbednosti uhapsila je predsednika Pokreta za demokratsku Srbiju 14. marta 2003. godine u motelu "Šarić" u Lipovačkoj šumi kod Beograda zbog sumnje da je predavao poverljive dokumente zvaničniku američke ambasade Džonu Nejboru. Zajedno s Perišićem uhapšen je i taj predstavnik SAD, koji je oslobođen posle 15 sati, zatim i šef Perišićevog obezbeđenja i njegov vozač.

Hapšenje je izvršilo deset-dvanaest pripadnika vojne policije u civilu. Specijalci su prislonili Perišića i njegove kompanjone uza zid i deset minuta ih držali okrenute ka zidu. Potom su im stavili lisice na ruke, a ubrzo je stiglo naređenje da se vode iz restorana. Uhapšeni su opkoljeni desetinom pripadnika vojne policije, izašli iz restorana u koji su prišli sa zadnje strane, a do stola kod koga je izvršeno hapšenje došli su kroz kuhinju i recepciju. Svi zaposleni su legitimisani i obavešteni da o događaju ne govore ništa. Dvoja kola pripadnika KOS bila su parkirana ispred motela, dok su dvoja čekala kod vulkanizerske radnje u blizini "Šarića".

PeriŠiĆ se tog 14. marta pojavio u motelu "Šarić", na Ibarskoj magistrali, oko 20 časova, u trenerci, sa mobilnim telefonom, malim telefonskim imenikom i olovkom u rukama. Kod sebe nije imao nikakve poverljive dokumente, kako su odmah kazali njegovi prijatelji.

Prilikom hapšenja, zavedeno je u zapisniku, Perišić je kod sebe, osim telefona "nokia 8210", baterije za mobilni, korisničke kartice 063 i nalivpera Vlade Srbije broj 4, imao telefonski imenik bele boje, novčanicu od 1000 i dve novčanice od po 200 dinara, ručni sat marke "seiko" i adresar, kožni, crne boje. Svedok koji je učestvovao u hapšenju Momčila Perišića potvrdio je da su to jedine stvari koje su kod Perišića nađene.

Pripadnici Kontraobaveštajne službe VJ, međutim, pustili su u javnost vest da su pronašli, u torbi službenika američke ambasade Džona Nejbora, koji je uhapšen s potpredsednikom Vlade Srbije Momčilom Perišićem, kasete sa zvučnim zapisima s Kolegijuma načelnika Generalštaba VJ Nebojše Pavkovića, što je objavljeno u prvim vestima.

Sastanak sa američkim diplomatom Džonom Nejborom bivšem potpredsedniku Vlade Srbije generalu Momčilu Perišiću zakazala je sekretarica. General Perišić uhapšen je u trenutku kad je predavao strogo poverljive dokumente, koji, navodno, govore o učešću pripadnika VJ u ratnim operacijama u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj. Dokumenti su bili originalni i nosili su oznaku vojne tajne. Javno je izneta pretpostavka u nekim beogradskim dnevnicima da je general Perišić trgovao s predstavnikom Ambasade SAD, da on preda "važne dokaze" protiv Slobodana Miloševića, jer Hagu nedostaju krunski delovi njihove slagalice, a za uzvrat da njega amnestiraju bilo kakve odgovornosti pred Tribunalom.

Radio Beograd je javio u centralnoj informativnoj emisiji "Novosti dana" u 15 časova da je Perišić priveden zbog "odavanja vojne tajne". A agencija Asošijeted pres citirala je neimenovanog visokog funkcionera u Saveznoj vladi koji je izjavio da je Perišić uhapšen "pod sumnjom za špijunažu", odnosno za krivično delo iz člana 128. Krivičnog zakona SRJ, za koje je zaprećena kazna zatvora od najmanje pet godina.

Dan kasnije, oko 14 časova, dva džipa i "marica" vojne policije ušli su u dvorište Vlade Srbije. Pored vozila, na parkingu su primećena i četiri pripadnika vojne policije i nekoliko lica u civilu. Oko 17 časova pojavio se i general Momčilo Perišić u pratnji vojnog tužioca. Stručnjaci Vojske Jugoslavije za kontrašpijunažu su tada temeljno pretresali kabinet Momčila Perišića, koji je koristio kao potpredsednik Vlade Srbije.

Vojni istražni organi, sa kojima je bio i uhapšeni Momčilo Perišić, pretresli su potom i njegov stan u Strumičkoj ulici 88 D u Beogradu. Detaljan pretres, uz obezbeđenje vojne policije, obavljen je od 18 do 21.50 časova, posle čega su istražitelji s Perišićem napustili stan. U vreme pretresa u stanu su bili Perišićeva supruga, nekoliko prijatelja i porodični advokat.

Nastaviće se

General Momčilo Perišić