Mandat štiti generala

„Akcija hapšenja potpredsednika Vlade Srbije i ostalih osumnjičenih bila je u potpunosti u duhu Ustava SRJ i važećih propisa - Krivičnog zakona SRJ, Zakona o vojnim sudovima i pravila službe organa bezbednosti.“

Generalštab je takođe obavestio da je hapšenje obavljeno „bez obaveze prethodnog izveštavanja pretpostavljenog, shodno pravilu službe organa bezbednosti“.

„Vrhunski urađen posao! Ovoga sam se plašio“, navodno je rekao američki abmasador Vilijam Montgomeri nakon prikazanog video-snimka vojne bezbednosti koja je pet meseci pratila i snimala sastanke potpredsednika Vlade Srbije Momčila Perišića s američkim diplomatom u Beogradu, odnosno, obaveštajcem Džonom Dejvidom Nejborom. Oni koji su imali priliku da vide filmski materijal i čuju fono snimke kažu da je to učinjeno veoma profesionalno, što znači uverljivo, tako da nema nikakve sumnje u verodostojnost. Posebno u scene brojanja i predaje novca koji je diplomata Nejbor davao Perišiću za iznajmljivanje stana u Beogradu u kome su se ponekad sastajali. Koliko je Perišić dobio para - ne zna se.

OČigledno je, da u zemlji u kojoj se na optužnicu čeka i godinu dana, a na proces još toliko, neko strašno žurio da generala Momčila Perišića stavi na crnu klupu. Vojni tužilac u Beogradu podigao je 7. novembra 2002. godine optužnicu protiv Momčila Perišića za krivično delo špijunaže, potpukovnika Miodraga Sekulića za krivično delo odavanje vojne tajne i Vladana Vlajkovića za isto delo učinjeno pomaganjem.

Prema navodima otpužnice, „Perišić je te tajne odavao tako što je podatke dobijao od potpukovnika Miodraga Sekulića, koji je kao informatičar u Generalštabu bio zadužen za unos tajnih podataka u kompjuter. Sekulić je tajne podatke snimao na diskete, koje je kasnije predavao trećeoptuženom Vlajkoviću, nekadašnjem pripadniku elitne jedinice „Kobre“, a sada građevinskom preduzimaču.“

Jer, nadležne službe bezbednosti Vojske Jugoslavije raspolažu video i tonskim dokazima sa susreta Perišića, Sekulića i Džona Dejvida Nejbora, koje će prezentovati javnosti ukoliko za to dobiju saglasnost istražnog sudije i vojnog tužioca. Perišić i Sekulić su svoju špijunsku delatnost priznali pred istražnim organima VJ, pisao je vojni tužilac.

Iz optužnice proizilazi da su „sa računara presnimavani na diskete naročito poverljivi podaci koji su stepenovani kao vojna tajna - strogo poverljivo, te da je te diskete okrivljeni Vlajković predavao okrivljenom Perišiću, koji je sa njih štampao materijale, naročito poverljive podatke, koje je potom Perišić usmeno saopštavao Nejboru“.

Takođe, iz potvrde o privremeno oduzetim predmetima od Momčila Perišića, 15. maja 2002. godine, proizilazi da je od imenovanog oduzeto:

- koverta žute boje sa dve diskete, „verbatim“ - peta uprava - crne boje i druga „memoreh 2HD“ - plave boje, i papir sa naslovom „poštovanje“ i završava se sa „pozdrav“; - diskete raznih boja obmotane selotejp trakom - 15 komada; - disketa „omega“ ZIPP 100, sa papirom na kojem je natpis „pop“, koja će biti stavljena u koverat i zapečaćena“.

Nije utvrđeno poreklo tih informacija. Jer, prema Momčilu Perišiću, kao predsedniku Odbora za bezbednost jugoslovenskog parlamenta, po funkciji slivali su se svi podaci od značaja za zemlju. Sve što je pristizalo u kabinet, evidentirano je u delovodniku, tako da se upoređivanjem sadržine delovodnika sa onim što je kod Perišića nađeno može utvrditi šta je bilo van kontrole. Ovaj dokaz, međutim, nije izveden.

Ubrzo potom, u novembru 2002. stigla je u javnost i najava samog suđenja ovim špijunima. Najavio ga je lično predsednik Vojnog suda u Beogradu pukovnik Đorđe Trifunović.

- Glavni pretres protiv Momčila Perišića, potpukovnika Miodraga Sekulovića i Vladimira Vlajkovića, koje vojni tužilac tereti za špijunažu u korist SAD, biće održan 24. decembra 2002. u Vojnom sudu u Beogradu. Ukoliko vojni tužilac do ovog datuma ne pribavi saglasnost Savezne skupštine da se Perišiću, saveznom poslaniku, ukine poslanički imunitet, Vojni sud će morati da odbaci optužnicu. Tužiocu u tom slučaju ostaje da zahteva ponavljanje postupka kada Skupština poslaniku Perišiću ukine imunitet, odnosno da čeka da se skupština raspusti ili da Perišić izgubi mandat po drugom osnovu.

Perišić je, međutim, svojim pozivom na poslanički imunitet od 8. novembra 2002. godine, jer je, kako je naveo, vojno pravosuđe pod uticajem određenih političkih subjekata, učinio da proces protiv njega postane vremenski neizvestan.

PeriŠiĆevo pismo upućeno je Saveznoj skupštini, Vojnom sudu, istražnom sudiji, vrhovnom vojnom tužiocu. Vojni sud u Beogradu odbacio je 25. decembra 2002. vojnu optužnicu protiv lidera Pokreta za demokratsku Srbiju za špijunažu zbog toga što se Perišić pozvao na imunitet poslanika u Saveznoj skupštini. Kako je tada rekao predsednik sudskog veća major Milorad Korolija, krivični postupak može biti ponovo pokrenut, kada Perišiću prestane poslanički imunitet i ako vojni tužilac zatraži ponovno pokretanje postupka. A to se dogodilo u proleće 2004. godine.

(Nastaviće se)