Puške stižu ekspresno

Amerika i CIA su i posle smene Miloševića i uvođenja demokratije u Srbiju na različite načine provocirali situaciju na Kosmetu, ne bi li pred svetom glumili napetost i srpsku pokrajinu pretvarali u navodno ratno žarište. Jedna od takvih akcija je bila, na primer, uzbuna u Albaniji početkom septembra 2006. godine, kada je albanska vojska, bez ikakve najave, stavljena u stanje povišene borbene gotovosti. Kao zvaničan razlog za ovakav korak navedeno je da mogućnost podele Kosova na srpsku i albansku teritoriju opasno ugrožava bezbednost Albanije.

To praktično znači da bi u sledećoj fazi mogla da bude proglašena opšta mobilizacija jer je svim vojnim obveznicima rezervnog sastava već ograničeno kretanje, a u naoružanim jedinicama vlada stanje opšte pripravnosti. Istog dana kad je podignuta borbena gotovost, Stiven Kepeš, zamenik direktora CIA, iznenada je sleteo u Tiranu i održao poverljiv dvosatni sastanak s direktorom albanske tajne službe Bahrijem Sakirijem. Tema razgovora nije procurela u javnost, a nije bilo ni zvaničnog saopštenja. Na sajtu CIA, takođe, nije bilo ni reči o ovom susretu, niti su ga komentarisali predstavnici srpske vlasti.

Izvesno je da su, samo četiri dana posle tajnog sastanka, albanski predstavnici oštro istupili, jer je albanska vlada u potpunosti podržala kosovski pregovarački tim i pozvala međunarodne aktere da ubrzaju proces definisanja budućeg statusa Kosova. Premijer Albanije Sali Beriša je rekao:

- Kosovo zaslužuje nezavisnost i sadašnji status kvo ne doprinosi stabilnosti pokrajine, već je samo blokira.

Tim Džuda, britanski publicista i poznavalac balkanskih prilika, smatra da SAD imaju mnogo razloga za slanje drugog čoveka CIA u Albaniju.

- Postoji totalno nesređena situacija na Balkanu i Kosmetu, tako da je predsednik Džordž Buš sa ljudima iz CIA odlučio da agenta Stivena Kepeša pošalje u Tiranu i Prištinu da bi saznao šta se tamo dešava.

Komentarišući događaje u Albaniji, general Ninoslav Krstić upozoravao je da Balkanu preti još jedan mali rat. Poseta drugog čoveka CIA Albaniji i susreti s najvišim rukovodiocima, od predsednika države do šefa tajne policije, samo potvrđuje tu opasnost, smatra Krstić, i podseća da je tada, kao i za sve vreme jugoslovenske krize, CIA bila odlučujući faktor sukoba.

- Drugi čovek CIA Stiven Kepeš je ilegalno posetio Kosmet. To je priprema terena za eventualno samoproglašenje nezavisnosti države Kosovo. Pravi se scenario koji će ispuniti prognozu SAD: ukoliko Kosovo ne bude nezavisno - sledi eksplozija nasilja! Tako treba tumačiti i podizanje borbene gotovosti albanske armije, jer se time podgrejava atmosfera ugroženosti kosovskih Albanaca, posle izjava nekih političara u Srbiji koji su najavili povratak naše vojske u pokrajinu - komentarisao je general Krstić.

CIA je, inače, imala presudan uticaj na sve što se dešavalo u Albaniji, od promene vlasti do masovne vojne pobune devedesetih, kad su sve kasarne napuštene, a naoružanje, municija i oprema ostavljeni bez ikakvog nadzora.

- Pokazalo se da je sve to savršeno organizovano i da je oružje, navodno ostavljeno da ga razvlači ko kako hoće, ipak završilo u logorima za obuku OVK na severu Albanije, a zatim na KiM, gde smo ga nalazili još od 1997. Isto naoružanje koristili su i pripadnici OVPMB na jugu Srbije. Zanimljivo je da je CIA istovremeno ostvarivala političke ciljeve SAD i sukobe koristila za bogaćenje. Naime, obuku terorista, to nije tajna, organizovali su i izvodili bivši i aktivni pripadnici ove agencije ili vojske preko privatnih vojnih kompanija, čije usluge su vrlo skupe.

Amerikanci su penzionisane visoke oficire angažovali preko privatnih vojnih kompanija da rade za interese SAD, ili u bezbednosnim službama na Balkanu. Tako je i Stiven Kepeš, posle vojne karijere, primljen u CIA kao direktor za operacije, što praktično znači da je radio isto, vojni posao.

Poseta zamenika direktora CIA državi kao što je Albanija i sastanak s načelnikom njene obaveštajne službe povod je za profesionalnu analizu generala Momira Stojanovića, bivšeg prvog vojnog kontraobaveštajca. Po njegovom mišljenju, ovaj susret je samo nastavak politike SAD vođene u vreme kad se OVK pojavila na Kosovu i koja je rezultirala intervencijom NATO.

- Dolazak zvaničnika CIA takvog ranga u Albaniju baš sad, kad se u narednih nekoliko meseci prelama odluka o KiM, u najmanju ruku je indikativan. Cilj posete zamenika direktora CIA šefu albanske obaveštajne službe je razmena informacija i koordinacija aktivnosti ovih država, a možda i još neke na širem planu, vezanih za razvoj događaja na Kosmetu - procenio je Momir Stojanović.

General nije bio iznenađen što se kao akter na balkanskoj pozornici ponovo pojavljuje Stiven Kepeš, koji je bio direktor CIA za operacije upravo u vreme kad je terorizam buknuo na Kosmetu. Iako su za njegovo ime vezivani brojni skandali, zbog čega je 2004. smenjen, nekadašnji oficir američkih marinaca ponovo je aktiviran, na još višoj funkciji, baš kad se kosovsko pitanje opet usijalo.

(Nastaviće se)