Bušov odani agent

STIV Kepeš, čovek CIA u Srbiji, pridružio se ovoj organizaciji 1981, iako je prethodno, od 1976, bio mornarički oficir. Nalazio se na mnogim operacionim i rukovodećim pozicijama u glavnom štabu agencije CIA, kao i van zemlje - na Bliskom istoku, u južnoj Aziji i Evropi, Africi i Rusiji. Bio je i šef Kontraobaveštajnog centra i saradnik zamenika direktora CIA za operacije za kontraobaveštajne poslove. Kepeš je na Državnom univerzitetu Ohaja diplomirao anatomiju i hemiju i magistrirao patologiju. Tokom karijere u agenciji, učio je, a i danas odlično govori, farsi i ruski.

Od juna 2002. Kepeš je saradnik direktora Operacija - tajnog ogranka CIA. Na tom mestu nasledio je Džejmsa Pavita, koji je penzionisan juna 2004. Učestvovao je u pregovorima sa Gadafijem decembra 2003. o zaustavljanju razvoja oružja za masovno uništenje, a novembra 2004. vratio se privatnom poslu, pošto je dao ostavku na svoju nižu poziciju u CIA zbog neslaganja s rukovodiocima.

Naime, Kepeš je bio vođa unutrašnje pobune i jedan od onih koji su se opirali Bušovim pokušajima da reformiše Agenciju koja je vodila internu kampanju protiv njegove administracije. Time je interesantnije što se agencija CIA nikad nije konsultovala s Kongresom SAD o Kepešovom postavljenju za čoveka „broj dva“. Čak ga nije ni obavestila o njegovom ustoličenju.

Aprila 2005. godine Stiven Kepeš je otišao u Vašington kao izvršni potpredsednik Armour group international, londonske privatne osiguravajuće firme. U američkoj javnosti ostalo je nejasno kako je te godine dobio od predsednika Džordža Buša postavljenje na mesto zamenika direktora CIA. U samoj Agenciji diglo se mnogo prašine oko toga.

Špijun visokog ranga koji je bio u Srbiji jeste i general Žak Klajn, koji je kao zvanični čuvar mira u BiH posle odluke OUN postao i mirotvorac na Kosmetu. Kako je reč o američkom vojnom obaveštajcu, jasno je da SAD ovim imenovanjem administratora pojačavaju svoje prisustvo u Srbiji i na Balkanu.

Klajn se na srpskim prostorima pojavio 1994, kada su ga Bela kuća i američki predsednik Bil Klinton imenovali za administratora Sremsko-baranjske oblasti. Žak Klajn je tada predstavljen kao istoričar, diplomata, ali i vojni obaveštajac.

Njegova politička i obaveštajna karijera teku uzlaznom linijom već trideset godina. Klajn je u mladosti studirao i magistrirao istoriju i političke nauke. Godine 1971. postao je diplomata po profesiji, kada je ušao u Operacioni centar državnog sekretara SAD. Odatle je postavljen za savetnika u Generalnom konzulatu SAD u Bremenu. Sredinom sedamdesetih Žak Pol Klajn se vraća u Stejt department, u Vašington, na mesto političkog savetnika u odeljenju za južnu Evropu. Kada su SAD uspostavile diplomatske odnose sa Istočnom Nemačkom, sedamdesetih godina, Klajn odlazi u Berlin na mesto savetnika u Ambasadi Amerike, odakle 1977. godine prelazi na funkciju političkog službenika u Bon. Oženio se sa dr Margaretom Gretčen, sa kojom je dobio sina Kristijana i ćerku Mai.

Pošto u američkoj diplomatiji i politici nema napredovanja bez dodatnog školovanja, Žak Pol Klajn je 1979. godine okončao studije na Nacionalnom ratnom koledžu SAD. Tada je postao profesionalni oficir i vojni obaveštajac. Neko vreme početkom osamdesetih radio je kao analitičar u kabinetu generalnog direktora Odeljenja za spoljne poslove u glavnom gradu SAD. A 1982. godine prelazi u američko Ministarstvo odbrane kao savetnik državnog sekretara za vazduhoplovstvo, a potom kao direktor u Birou za vojnopolitičke poslove. Tu je penzionisan kao general-major u Odeljenju za stratešku tehnologiju, ali je već 1989. opet angažovan, ali kao pomoćnik podsekretara za međunarodna pitanja u američkom vazduhoplovstvu. Sa te dužnosti Žak Pol Klajn se vraća 1990. u američku vladu, na mesto savetnika generalnog direktora za personalne poslove i obrazovanje vojnih kadrova, gde je ostao sve do 1993. godine.

Žak Pol Klajn se 1994. reaktivirao, jer ga je Stejt department angažovao za političkog savetnika komandanta američkih snaga u Evropi. Žak Pol Klajn je ispraćen na Stari kontinent s trostrukom medaljom za zasluge Stejt departmenta, Bronzanom zvezdom i Legijom časti s Klasterovim likom. Zvanično, Klajn je penzionisani general-major američke avijacije u rezervi pri komandi Vazduhoplovne akademije SAD. Odatle ga je Butros Gali uputio u Erdut na mesto „guvernera“ Sremsko-baranjske oblasti.

Nije ovo bio prvi ni poslednji američki oficir koga SAD šalju na teritoriju bivše Jugoslavije da zavodi red na svoj način. U vreme prvih višestranačkih i srpskih izbora u Istočnoj Slavoniji, u proleće 1997. godine, administrator Žak Klajn je bio naklonjen više Zagrebu i Hrvatima nego Vukovaru i Srbima. To je pokazao dovođenjem Franje Tuđmana u Vukovar, a potom i podmuklim hvatanjem i hapšenjem Slavka Dokmanovića, kog je Klajn početkom jula 1977. isporučio Hagu kao ratnog zločinca. Prema svedočenju srpskih funkcionera iz Vukovara, američki „guverner“ bio je spreman da napravi zamku i za generala Ratka Mladića, Željka Ražnatovića i Gorana Hadžića, koji je zbog toga prebegao u Srbiju.

(Nastaviće se)