Šef na dva razboja

PRIMETNO je da je reakcija, ne samo SAD već i Evrope, povodom nemira u Beogradu u proleće 2008. godina bila blaga. To je bio znak da su zvanični Vašington i Brisel, posle proglašenja nezavisnog Kosova i cepanja Srbije odlučili da podrže napore Beograda da postane kandidat za članstvo u EU. Sa druge strane, stranka na vlasti DS htela je da iskoristi promenu zapadne politike i da se priključi Evropi. Srpski nacionalisti su takvu politiku smatrali izdajom, pa su tvrdili da Beograd vode „američki ljudi“ i predlagali savez Srbije sa Rusijom i odbacivanje ideje o pristupanju NATO.

Mnogima je bilo poznato da Amerikanci i CIA u glavnom gradu Srbije imaju svoje ljude, ali niko javno to nije smeo da kaže, jer za to nije imao dokaze. Na kraju prve decenije 21. veka govorkalo se da CIA direktno pomaže i plaća neke medije, neke nevladine organizacije, neke biznismene, pojedine stranačke lidere, čak da Amerikanci i osnivaju stranke po Srbiji.

Sva ova nagađanja su pala u vodu početkom marta 2009. godine, kada su svi mediji preneli informaciju da je „bivši šef Državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić osam godina bio glavni čovek američke CIA u Beogradu“. A ta CIA je Haškom tribunalu, gde se Stanišiću sudi, dostavila poverljivi dokument sa dokazima o pomoći koju im je pružio.

Ovu vest je objavio američki list „Los Anđeles tajms“. Tekst o Jovici Stanišiću ja napisao novinar Greg Miler.

- Jedne noći 1992. u beogradskom Topčiderskom parku, Jovica Stanišić šef srpske tajne policije se sastao sa oficirom CIA Vilijamom Lofgrenom i te noći su „dva špijuna sklopila tajno partnerstvo za koje niko nije saznao. Stanišić je osam godina bio glavni čovek CIA u Beogradu - navedeno je u opširnom članku o delovanju Stanišića tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

Autor Greg Miler je naveo da su mnogi Jovicu Stanišića smatrali mozgom režima „zahvaljujući kome je svet dobio zastrašujući termin etničko čišćenje.“ Ali, oficiru CIA Vilijamu Lofgrenu bila je potrebna pomoć jer CIA, pisao je Greg Miler, nije znala šta da radi kada je u Jugoslaviji izbio građanski rat.

- Stanišić i Lofgren su na tajnim sastancima po brodovima i bezbednim kućama duž Save razmenjivali detalje o funkcionisanju Miloševićevog režima - napisao je Greg Miler.

Novinar Greg Miler je tvrdio da je Stanišić „imao hladan pogled i lošu reputaciju, jer je bio šef obaveštajne službe srpskog predsednika Slobodana Miloševića“. Jovica Stanišić se pred tribunalom u Hagu pozvao na svoje američke saveznike. CIA je, što je krajnje neočekivano za jednu agenturu, dostavila Haškom tribunalu poverljivi dokument u kome se navode Stanišićevi doprinosi i dokazi za pomoć koju im je pružio. Taj tekst je stigao još 2004. godine i svakako ga je pripremila CIA, ali ga je zvanično poslao Stejt department. U Hag je iz Engleske stiglo 13 dokumenata u kojima se opisuju Stanišićeve akcije na uspostavljanju mira u Bosni. Ali, zato nije stigao nijedan papir iz Francuske, čije je vojnike i pilote Stanišić vadio iz zarobljeništva Vojske Republike Srpske.

Taj dokument CIA upućen Haškom tribunalu je i dalje zapečaćen.

Oficir CIA Vilijam Lofgren, koji je sada u penziji, kazao je da je CIA sastavila dokument da bi pokazala kako je „ovaj navodno zli čovek učinio mnoge dobre stvari, ali ne poriče optužbe protiv Stanišića“.

- Hag je, međutim, poručio da će razmatrati dokument na zatvorenom većanju, jer je sadržaj poverljiv - napisao je Greg Miler u listu „LA Tajms“.

Stanišićeva odbrana u Hagu se, inače, zasniva na nekoliko desetina razgovora sa sadašnjim i bivšim zvaničnicima američkih i srpskih obaveštajnih agencija, kao i dokumentima u koje je „LA Tajms“ imao uvid. Među njima se nalaze zvanični dosijei srpske obaveštajne službe i izveštaj na sedam strana o tom krvavom periodu, koji je Jovica Stanišić napisao dok se nalazio u pritvoru u Hagu.

- Tu Stanišić sebe - naveo je novinar Greg Miler - predstavlja kao čoveka koji je pokušao da utiče na Miloševića da bude umereniji i koji je intenzivno sarađivao sa CIA kako bi zaustavio krizu.

„Ja sam institucionalizovao saradnju sa američkim obaveštajcima, uprkos tome što su odnosi između naše dve zemlje bili veoma loši: ta saradnja je u velikoj meri doprinela deeskalaciji sukoba“ - napisao je Jovica Stanišić, a objavio je „LA Tajms“.

Greg Miler, novinar „LA Tajmsa“, je govoreći za beogradski „Danas“ rekao da je apsolutno siguran u pouzdanost i istinitost izvora i informacija koje je naveo u svom tekstu.

- Stoprocentno sam uveren u istinitost i tačnost navedenih saznanja. Informacije koje sam saopštio rezultat su mojih višegodišnjih kontakata i poznanstava koje imam sa zaposlenima u CIA. Posle objavljivanja ovog teksta niko iz CIA nije negirao moje informacije, a mnogi su sa mnom kontaktirali. Bio sam i u Srbiji i imao priliku da vidim i poverljiva dokumenta koje srpske službe imaju o Jovici Stanišiću, ali svoje izvore u Beogradu zaista ne mogu da otkrijem. Nemam ni najmanju sumnju u istinitost toga da su nadležne službe CIA poslale direktno u Hag poverljiva dokumenta koja potvrđuju Stanišićeve kontakte sa njihovim službenicima tokom devedesetih godina. Što se tiče priča koje najavljuju mogućnost da bi se neko od zaposlenih u CIA mogao naći u ulozi Stanišićevih svedoka odbrane, ja ne raspolažem takvim informacijama - kaže Miler.

(Nastaviće se)