Ključni svedok Haga

OFICIRI CIA koji su radili na Balkanu kazali su da su stekli utisak da Stanišić nije običan član hora, ali da nikada nisu videli dokaz da je umešan u ratne zločine. Štaviše, oni su ga smatrali ključnim saveznikom u situaciji koja je ubrzano izmicala kontroli.

„Stanišić nije bio obični obaveštajac. On je intelektualac, a ne radikalni policajac. On je obrazovan i sposoban i znao je kako da organizuje službu“ - naveo je novinar Greg Miler reči Dobrice Ćosića, pisca i bivšeg disidenta, predsednika SRJ 1992. i 1993. godine.

Miler, međutim, ističe i da mu se mnoštvo poteza u vezi sa Stanišićevim hapšenjem i suđenjem u Hagu čine nejasnim.

Ono što mene najviše intrigira jeste činjenica da se njemu sudi zbog dešavanja iz devedesetih, a uhapšen je nekoliko godina posle pada Miloševića i ubistva Zorana Đinđića, zbog sasvim drugih optužbi, pa je potom prosleđen u Hag zbog optužbi za događaje za vreme rata u Bosni. Interesuje me zašto nije uhapšen i izručen Hagu kada i Milošević? Da li zato što nije bilo dovoljno dokaza da je Stanišić izdavao pojedine naredbe? Pokušao sam da razgovaram s Karlom del Ponte, ali mi ona nije dala odgovor na ovo pitanje. Poznate su mi i navodne priče da je Del Ponteova videla Jovicu Stanišića kao ključnog svedoka optužbe na Miloševićevom suđenju. Možda je i zbog toga, na ovaj način, vršen pritisak na njega - izjavio je Greg Miler, novinar „LA tajmsa“.

„Nikada nismo počinili genocid. Naprotiv, pokušavali smo da ga zaustavimo“ - kazao je Vlado Dragićević, koji je godinama bio Stanišićev zamenik, preneo je „LA tajms“.

Oficiri CIA koji su radili u kosmetskom regionu kazali su da nikada nisu videli dokaz da je Jovica Stanišić umešan u ratne zločine. Štaviše, oni su ga smatrali ključnim saveznikom. Na jednom od sastanaka sa Lofgrenom predao je fasciklu sa dokumentima, među kojima su bili i dijagrami skloništa i drugih objekata koje su srpske kompanije izgradile u Iraku za Sadama Huseina.

- Jovica Stanišić je odredio granice saradnje sa Amerikancima i nikada nije uzeo novac od CIA, nije učestvovao u njenim operacijama, niti je činio bilo šta što je smatrao bezočnom izdajom svog šefa - napisao je Greg Miler.

I objasnio:

- Posle mnogobrojnih tajnih sastanaka, Stanišić je ubedio Miloševića da mu dozvoli da uspostavi kontakt sa CIA. U pismu dostavljenom Hagu 2004. godine CIA piše kako je Stanišić pokušao da spreči neke od najeksplozivnijih događaja u Bosni. U proleće 1993. na nagovor CIA, izvršio je pritisak na generala Ratka Mladića da nakratko prekine granatiranje Sarajeva - objavio je Greg Miler.

Stanišić je pomogao u oslobađanju 388 vojnika NATO, kojima su skinuli uniforme i vezali ih za stabla da bi služili kao ljudski štit od bombi NATO. Stanišić je napisao kako je pregovarao o oslobađanju talaca uz podršku rukovodilaca CIA. Pokušao je da interveniše 1993. kada su oboreni i zarobljeni francuski piloti.

- Mladić nije hteo da prizna da je zarobio pilote, ali moja služba je uspela da otkrije okolnosti i mesto njihovog zarobljavanja i dostavila je te informacije CIA i francuskim vlastima - izjavio je Stanišić.

Viši operativac RDB Dragan Filipović, major Fića, u knjizi „Anatomija globalističkog smrada“, navodi da je Slobodan Milošević napravio kardinalnu grešku kada je smenio Jovicu Stanišića, jer je poverovao ruskoj službi da mu ovaj, u saradnji sa CIA, sprema državni udar. Stanišić je smenjen u oktobru 1998. godine.

Na pitanje da li je Stanišić bio u stanju da počini ratne zločine, Dag Smit je odgovorio: „Mislim da je učinio najmanje zla što je mogao“.

Tadašnji direktor CIA Džon Dojč pozvao je Jovicu Stanišića u sedište agencije 1996. Glavnog srpskog špijuna su odveli da sluša džez u klubu „Bluz eli“ u Džordžtaunu i u lov na ptice u Merilendu.

Džon Dojč, posle objavljivanja teksta u „LA tajmsu“ 2009. godine, nije hteo da komentariše pisanje Grega Milera. Bez komentara je bio i Jovica Stanišić, koji se lečio u Beogradu, dok je čekao nastavak suđenja u Hagu.

BIA nije želela da komentariše navode „Los Anđeles tajmsa“, prema kojima je Jovica Stanišić bio saradnik CIA. Jedan od retkih koji je želeo da razgovara pod imenom i prezimenom je Radmilo Bogdanović, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova, koji nije imao dilemu da je Stanišić radio za američku obaveštajnu službu.

- Srećan sam što, dok sam bio ministar policije, Jovica Stanišić nije bio načelnik RDB, jer bih se osećao odgovornim za njegovu saradnju sa CIA. Ministre koji su bili nadređeni Stanišiću trebalo bi upitati kako je moglo da se desi da šef tajne službe šuruje sa stranom obaveštajnom agencijom. Ovako, ja sam miran. Jovica Stanišić sigurno nije zaslužio mesto na kojem se nalazio - kazao je Radmilo Bogdanović.

(Nastaviće se)