Tajne prema tarifi

ISKUSNI obaveštajci se sećaju dva slučaja otkrivanja naših državljana koji su radili za CIA. Jedan slučaj je iz 1973. godine (to se, prema dostupnim podacima, vodi kao prvi slučaj otkrivanja saradnika CIA u SFRJ), kada je uhapšen izvesni pripadnik JNA pod operativnim imenom “Kaktus”. Drugi slučaj se desio sredinom osamdesetih kada je otkriven podoficir JNA sa nadimkom “Grizli”.

Najpoznatiji je slučaj otkrivanja Momčila Perišića, tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije i Džona Nejbora Dejvida, šefa CIA za Balkan, koji su uhapšeni na Ibarskoj magistrali 2002. godine. Prema nekim saznanjima general Perišić je imao kontakt sa CIA od 1997. godine.

Bivši šef Državne bezbednosti Goran Petrović je rekao da je Jovica Stanišić, dok je bio na čelu te službe, svakodnevno informisao Slobodana Miloševića i da je smešno govoriti da je nešto radio mimo njega.

Prema rečima Petrovića, Stanišić je reorganizovao RDB, otvorivši ga prema svetu i počevši da uspostavlja saradnju sa drugim službama.

- Stanišić je shvatio da mora da radi ono što i druge savremene službe, da većinu informacija pribavlja legalnim putem, odnosno da od 40 do 50 odsto informacija nabavlja međunarodnom saradnjom, a 10 klasičnim obaveštajnim, špijunskim radom - kazao je Goran Petrović. - Nije nikakva fama da sve tajne službe među sobom sarađuju, da se saradnja uspostavlja prvo na nivou direktora, zatim na nivou analitičara, razmenjuju se informacije o terorizmu, kriminalu itd. Dolaskom Jovice Stanišića na čelo RDB počela je da se uspostavlja saradnja i mislim da je stigla do respektibilnog broja od pedesetak službi. Jedan od poslova kojih sam se ja prihvatio 2001. bilo je ponovno uspostavljanje tih veza, jer se za vreme Radeta Markovića sve svelo na saradnju sa jednom službom - Kinom.

- Jovica Stanišić kao načelnik RDB nije sam išao u Ameriku i nije u svoje ime sarađivao sa CIA. To je bilo delo legitimne saradnje dve službe Resora državne bezbednosti i CIA. I otuda nema razloga da se o saradnji Jovice Stanišića sa CIA govori ili razmišlja kao o špijunaži.

Ovim rečima, Zoran Mijatović, bivši zamenik načelnika RDB i kolega Jovice Stanišića, objašnjavao mi je špijunsku saradnju tajnih službi Srbije i SAD. On mi je rekao da je u vreme Tita i do 1992. godine, saradnja DB sa obaveštajnom službom SAD, koja ima 15 agentura, išla preko SSUP Jugoslavije. Pred raspad SFRJ, tu saradnju je vodio Zdravko Mustać, načelnik SDB SSUP.

- Kada je Srbija 1992. preuzela SDB Jugoslavije, a i kada je Stanišić postao načelnik RDB umesto Zorana Janaćkovića, počeo je zvaničnu saradnju sa CIA - objašnjava jedan od bivših šefova Stanišića, koji želi da ostane anoniman.

Kako kaže Zoran Mijatović, njegov šef Jovica Stanišić nije sam sarađivao sa CIA već sa odabranom ekipom načelnika, inspektora i saradnika RDB Srbije.

- U službi je postojao tim od deset ljudi, zaduženih za zajedničke poslove sa CIA. Ti ljudi znaju šta su oni i Stanišić zajedno radili sa CIA. U vreme Stanišića mi smo kao služba imali takvu agenturnu saradnju sa 35 država i tajnih službi. U arhivi RDB postoji dokumentacija o tome, ali je ona zavedena kao državna tajna - otkriva Zoran Mijatović.

- I ti ljudi, članovi tima za saradnju sa CIA, išli su ili zajedno sa Stanišićem ili samostalno u Ameriku da bi obavili zajedničke poslove oko, na primer, kontraobaveštajne zaštite Srbije, međunarodnog terorizma ili bezbednosti Slobodana Miloševića - kaže Mijatović.

Načelnik Resora DB Jovica Stanišić je organizovao posetu Džona Dojča, bivšeg direktora CIA, koji je 1995. godine došao u Beograd. Stigao je predsedničkim avionom, sa suprugom i svitom od 200 saradnika. Stanišićev naslednik Rade Marković je potpuno prekinuo tu saradnju, da bi je ponovo uspostavio Goran Petrović, posle petooktobarskih promena 2000. godine, koji je posetio sedište ove agencije u Lengliju, Virdžinija. I Rade Bulatović se susreo u više navrata sa tadašnjim šefom CIA Džordžom Tenetom. Jednom je susret organizovan u SAD, a drugi put 2005. godine u Albaniji, na sastanku koji je Džordž Tenet organizovao sa šefovima obaveštajnih službi zemalja u regionu.

Reakcije stručnjaka za tajne službe i bezbednost bile su različite. Darko Trifunović, profesor Fakulteta bezbednosti mi je rekao:

- CIA je bila primorana da napiše afirmativni tekst o Jovici Stanišiću u “Los Anđeles tajmsu”. Da CIA nije razotkrila saradnju sa Stanišićem bila bi primorana da u nastavku suđenja u Hagu bude pozvana da otkrije ovu svoju tajnu. Naime, Stanišić bi pozvao agente CIA za svedoke i tražio stenogram CIA o njegovim susretima i razgovorima sa šefovima američke agenture.

Sam Jovica Stanišić je odbio da komentariše tvrdnju novinara Grega Milera i lista “Los Anđeles tajmsa”, pozivajući se na obavezu ćutanja prema Tribunalu. Otkriće da je bivši šef srpske Državne bezbednosti Jovica Stanišić od 1992. godine radio za američku centralnu obaveštajnu agenciju CIA potvrdilo je teorije zavere koje su kružile medijskim prostorom: da je ratnim događajima na Balkanu upravljao neko van ovog prostora.

(Nastaviće se)