Bakšiš za špijune!

CIA je na Kosmet ubacivala svoje agente, bilo preko Beograda, bilo preko Prištine, ne bi li ih posle slala po celom Balkanu da špijuniraju i pronalaze opasne Srbe. Jedan od tih agenata osmelio se da o tome piše kao o velikom neuspehu američke tajne službe, ali i svom ličnom.

Američki agent Lindzi Moren opisala je u memoarima "Otkrivanje - moj život špijuna CIA, i druge nezgode" svoj špijunski život, ali tek pošto je napustila CIA. Lindzi Moren se udala, porodila i piše za vodeće američke listove "Njujork tajms", "Vašington post" i "Ju-Es-Ej tudej". Ispovest o njenom "prethodnom" životu operativca CIA, najvećim delom na Balkanu od 1998. do 2003. godine, svedoči kako su vrbovani mnogi ljudi da budu američki špijuni. Plaćala bi im najmanje 300 dolara i tutnula im račun da ga potpišu svojim izmišljenim imenom, kako se inače radi u CIA.

Kako je Morenova zapisala, CIA je posle 5. oktobra 2000. godine bila vrlo zainteresovana za Balkan i posebno za razvoj događaja na Kosovu. Dok je rukovodstvo u Beogradu smatralo da Kosovo treba da ostane deo Srbije, većinski albansko stanovništvo tražilo je regionalnu autonomiju. I Srbi i Albanci su videli Kosovo kao temeljac njihove kulture. U međuvremenu, povećano je nasilje, i OVK je počela da širi svoje ciljeve.

Zadatak Lindzi Moren je od 1998. do 2003. godine bio stvaranje lokalne mreže špijuna. Spazila je na jednom "međuetničkom simpozijumu" Ahmeta K, koji je bio povezan sa značajnim Albancima sa Kosmeta. Ahmet K. je, kada mu je u njegovom "mercedesu" otkrila da je agent CIA, glasno uzviknuo:

- Volim CIA!

- Da li bi i ti voleo da radiš za CIA? - pitala ga je otvoreno.

- OK, nema problema - klimnuo je glavom, dok je ona razmišljala kako joj nikad tokom obuke na "farmi CIA u SAD" nisu rekli da vrbovanje špijuna može da ide tako glatko.

- Nikome o tome ne smeš da pričaš. Čak ni ženi - upozorila ga je.

- Nikad ništa neću reći mojoj ženi.

- I ako nas ikad iko uhvati zajedno, ili te pita kako me znaš, reći ćeš da smo u vezi.

- Nema problema, nema problema. Ako moramo to da radimo, onda ćemo da imamo seks.

- Ne, Ahmete, mi zapravo nismo u vezi. To je samo maska.

- Nema seksa? - rekao je istovremeno razočaran i pun nade.

- Nema seksa. Ja tebi dam novac, ti meni daš informacije. Kao i pre. Samo što ćemo sada da formalizujemo naš odnos. Sada ćeš biti zaštićen i takođe plaćen.

- Nema držanja za ruke?

- Ne, Ahmete. Ovo je posao. Ozbiljan posao. OK? Jer, ako te uhvate, možeš da odeš u zatvor.

Ne odustajući nikad od ljubavnih aspiracija, Ahmet, koga je ocenila kao "sasvim pristojnog agenta", sakupljao je informacije. Na jednom od sastanaka je, seća se ona, izvukao gomilu sitnim slovima ispisanih beležaka. Pažljivo su prolazili kroz svaki detalj koji je zabeležio od poslednjeg viđenja pre mesec dana.

Na kraju sastanka mu je dala mesečnu platu - četiri stotine dolara pažljivo umotanih u novine. Potpisao je papirić imenom koje je za sebe izmislio, ne bez doze ponosa - Bobi.

Da bi održavala veze sa špijunima CIA na Balkanu, agent Lindzi Moren je putovala pod tuđim imenom. Pre nego što bi počela neku operaciju na putu, uvek je morala da putuje najpre u neku zemlju izvan Balkana, da uzme svoja lažna dokumenta od drugog oficira CIA na terenu i da se vrati natrag u Srbiju. Putovala je iz Beograda i Prištine u Beč, pa u Budimpeštu, zatim u Prag, pa u udaljenu banju u Bavarskoj, menjajući avione, vozove, autobuse i automobile, pri čemu je cilj polovine tih putovanja bio jedino da "zamagli" njihov stvarni smisao.

Mnogo vremena je provodila u kupovini, razgledanju, usamljenim večerama... Katkad je, kaže, neko pokušavao da zapodene razgovor s njom, ali je ona to "vrlo brzo presecala". Njen stvarni cilj bio je susret u Beogradu sa ženom iz Bosne, sredovečnom Jasnom O. koja je tvrdila da je prijateljica Biljane Plavšić.

Špijun Jasna O. je, kaže, skrenula pažnju agencije na sebe kada je tvrdila operativcu za regrutaciju da je bila školska drugarica s tadašnjom predsednicom bosanskih Srba, "i kasnijim notornim ratnim zločincem". Cilj ličnih susreta sa Jasnom O. je bio "građenje izveštaja o Biljani Plavšić", ali Morenova priznaje da je mrzela svaki trenutak proveden sa njom, znajući da bi ova više volela "da samo pokupi novac i nestane".

- Napad na SAD 11. septembra 2001. je uspaničio CIA, jer je to značilo da se neko vrlo važan ne drži pravila igre. Posle 11. septembra, trebalo je da se osetim motivisanijom da budem bolji operativac. Ali, akcije, ili bolje rečeno, njihov nedostatak u CIA, prouzrokovali su da potpuno izgubim veru u agenciju. Nisam više mogla da opažam vrednosti "obaveštenja" koja smo dobijali od onih sličnih Jasni O, turobnoj Bošnjakinji, ili od Ahmeta K. i njegove mreže nesnosnih Albanaca, ili Dimeta, Tonija i njihovog kruga šovinističkih klovnova.

Lindzi Moren se udala za Džejmsa Keglija u Beču 21. septembra 2003. godine, četiri meseca pošto je zvanično dala ostavku u CIA. Napuštanje agencije bilo je za nju podjednako teško, kao i ulazak u nju.

ZAVERA GLUVIH U LENGLIJU

Žalila sam se Skotu i pisala centrali CIA da bi trebalo da se završe razni slučajevi, da u svetlu 11. septembra treba da otpustimo manje produktivne agente - uključujući moje sopstvene - i da se fokusiramo na razvijanje ciljeva povezanih sa teroristima. Ali, izgleda da su moji argumenti - kao i onih, sigurna sam, slično zabrinutih operativaca - nailazili na zaveru gluvoće u Lengliju - zaključila je Lindzi Moren, bivši agent CIA.

(Nastaviće se)