Svi gresi Miloševiću

PETI i najopasniji uticaj SAD i delovanje CIA na Srbiju može da se nazove vremenom ubijanja Srba i instalacijom američkog modela demokratije. Taj period počinje u martu 1999. bombardovanjem Srbije i Crne Gore. Nastavljen je pogromom Srba na Kosovu i Metohiji i u februaru 2007, proglašenjem tzv. nezavisne države Kosova. Okončaće se nuđenjem demokratske ruke za ulazak Srbije u Evropsku uniju krajem 2009, ali pod nejasnim uslovom - sa ili bez Kosova.

Navodim ove istorijske okolnosti da bi se bolje shvatio kontekst aktivnosti CIA i drugih američkih agentura, čije je delovanje bilo u funkciji ovih političkih ciljeva Vašingtona. Sa jedne strane, trebalo je razbiti politički, ekonomski i privredno jaku SRJ, Srbiju i Crnu Goru, a i samu Srbiju sa dve pokrajine, da bi se to pokazalo kao primer odmazde drugim istočnoevropskim zemljama, ako krenu samostalnim putem. Istovremeno, uništavanjem srpskog stanovništva i srpske industrije, doveli bi do seoba, koncentracije Srba u zonu Beograda i pretvaranje u jeftinu radnu snagu. Na taj način Srbija je usitnjena, umanjena i takva udavljena u američku priču o globalnom svetu, u kome zvanični Beograd u potpunosti zavisi od ćudi i volje Zapada.

Pošto su SAD posle Zalivskog rata i raspada SSSR-a de fakto postale jedina supersila u svetu, prirodno je da danas samo Amerikanci imaju i vode globalnu politiku. Pri tom je CIA izrasla u moćnu tajnu službu na leđima privredno, finansijski i politički jake Amerike. Uspela je da razbije komunizam i uvede novi svetski poredak. Njen osnovni zadatak je kako u postojećem odnosu snaga u svetu očuvati primarne interese SAD i obezbediti da taj novi svetski poredak nastavi svoj razvoj, odnosno da spreči njegovo rušenje, a time i ugrožavanje interesa Sjedinjenih Američkih Država. CIA je odavno prerasla granice same Amerike.

Svi napadi SAD i CIA na Srbiju provođeni su u petoj fazi degradacije naše zemlje pod parolom borbe za demokratiju, a protiv diktature komuniste Slobodana Miloševića i njegove žene Mirjane Marković. Još negde sredinom devedesetih, dok sam boravio u SAD, u američkoj štampi sam naišao na novo ime Slobodana Miloševića. Predsednik Srbije je u uglednim časopisima „Tajm“ i „Njusvik“ nazvan „balkanskim kasapinom“.

Radi satanizacije jugoslovenskog predsednika, dela i nedela Amerikanci nisu mogli drugačije da predoče domaćem i svetskom javnom mnjenju, nego dajući mu što gore nadimke. Državni sekretar SAD Medlin Olbrajt otišla je i korak dalje. Srbiju je svrstala u „fino društvo“ Severne Koreje, Libije, Iraka, Kube i Burme.

Bila je to, čini se, posledica neuspešne politike Vašingtona da ukroti Miloševića i savlada poslednju branu komunizma na Balkanu. Posle stvaranja marionetskih država zapadno od Srbije, Amerikanci nisu uspevali da nađu ključ kojim će ući u Srbiju i Crnu Goru i pokoriti je svojim pričama o demokratiji i jeftinim investicijama.

Problem je bio toliko ozbiljan da je o Miloševiću, Srbiji i Kosmetu otvorena i javna rasprava 24. juna 1998. godine u Potkomitetu za evropske poslove u američkom Senatu.

- Ne mogu da zamislim goru osobu - rekao je tada senator Alfons d’Amato o Slobodanu Miloševiću.

Ovaj republikanski senator iz Njujorka je potom dodao:

- Vreme je da se okonča nekažnjivost za Miloševića. Gospodine predsedavajući, danas sam Senatu podneo rezoluciju u kojoj se kaže da Sjedinjene Države imaju razloga da veruju da je Slobodan Milošević iz Savezne Republike Jugoslavije počinio ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid i da bi Međunarodni tribunal za zločine u bivšoj Jugoslaviji trebalo da ga javno optuži. Zaista mi je žao što mu mi pripisujemo titulu predsednika. Mislim da je to neshvatljivo i žao mi je što mu se u rezoluciji obraćamo na taj način. On je sigurno u rangu s Pol Potovima sveta.

Za senatora Alfonsa d’Amata srpski vožd Milošević je bio uzrok nevolja na Kosovu, jer „njegova politička ambicija je bila da stvori veliku Srbiju“.

- On je potpirio vatru etničke mržnje, koja je prerasla u plamen u Bosni u kojem su izginule stotine hiljada ljudi i raselio milione. On je na talasu mržnje došao do političke vlasti i sada koristi etničku mržnju prema albanskoj većini na Kosovu da bi učvrstio svoju bazu vlasti. Sjedinjene Države su se prema njemu do sada odnosile kao prema nezamenljivoj osobi - što je užasna politika. Milošević je smatran ključnim igračem bez koga ne bi bilo mira u Bosni i bez koga ne bi moglo da dođe do mirnog rešenja na Kosovu. S njim smo stalno razgovarali i, nažalost, davali mu sve počasti kao šefu države. Gospodine predsedavajući, vreme je da se prizna ko je i šta je Slobodan Milošević i da se svetu objasni da ga smatramo lično odgovornim za sukob na Balkanu. Miloševića treba javno označiti ratnim zločincem i ovaj ključni korak bi pomogao da se spasu životi. Time bi se zaustavilo dalje etničko čišćenje i dala bi se krila demokratiji - predložio je republikanski senator Alfons d’Amato ono što je mislila većina američkih političara.

(Nastaviće se)