Front protiv režima

BOMBARDOVANJE SRJ završeno je 10. juna 1999. godine, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum. Ovim sporazumom dogovoreno je povlačenje snaga VJ sa Kosmeta i ulazak u pokrajinu međunarodnih trupa (Kfor). Tako je srpska pokrajina Kosovo i Metohija pretvorena u američku kolonijalnu državu.

Potom je američki predsednik Bil Klinton 22. novembra 1999. doputovao na Kosmet. U Prištini je razgovarao sa predstavnicima svih etničkih zajednica na Kosovu i Metohiji. Delegaciju Srba činili su vladika raško-prizrenski Artemije, predsednik IO SNV Momčilo Trajković i otac Sava. U albanskoj su bili Veton Suroj, Ibrahim Rugova, Hašim Tači, Redžep Ćosja i Bljerim Šalja, muslimane je predstavljao Numan Balić, a prisustvovali su i predstavnici turske zajednice. U razgovorima zatvorenim za novinare, učestvovali su i državni sekretar SAD Madlen Olbrajt, komandant NATO za Evropu Vesli Klark, šef Unmika Bernar Kušner i komandant Kfora general Klaus Rajnhart.

- Mi nismo kolonijalisti, već vi treba da iskoristite vreme koje međunarodna zajednica provede na Kosmetu i da izgradite demokratske institucije - rekao je Klinton obraćajući se liderima nacionalnih zajednica, najenergičnije ističući stav da se nasilje na Kosmetu mora zaustaviti.

Klinton je posetu Kosmetu završio posle govora u Uroševcu, tačnije u američkoj bazi „Bondstil“, formiranoj odmah posle bombardovanja, gde je ručao tradicionalnu ćurku, koja se služi za Dan zahvalnosti.

Pariski dnevnik „Mond“ objavio je 2009. intervju sa Alvarom Hilom Roblesom, komesarom za ljudska prava Saveta Evrope, koji kaže da je 2002. godine u američkoj bazi „Bondstil“ na Kosovu video zatvor, koji ga podseća na „mali Gvantanamo“.

Po Roblesu, mnoga pitanja ostaju otvorena.

- Da li je „Bondstil“ služio kao baza za rotaciju zatvorenika prevoženih avionima CIA između Avganistana, Bliskog istoka, Evrope i Gvantanama i pod čijom je jurisdikcijom baza „Bondstil“ i ima li ona tajne zatvore - pitao je Alvaro Hil Robles, ali nije dobio odgovore od CIA.

Sve ostalo što je komesar Hil Robles rekao u osnovi je već naveo u svom izveštaju o poseti Kosmetu 2002. godine, kada je rekao da se tamo nalaze zatvorenici zatočeni bez pravne procedure. Tada na to niko nije obraćao pažnju, pa ni Skupštinu Saveta Evrope to nije mnogo zanimalo. Kada je otvorena priča o tajnim zatvorima CIA po svetu, otvoren je i problem pritvorenika u bazi „Bondstil“.

Na sastanku Stalnog komiteta Parlamentarne skupštine SE 2009. godine u Bukureštu bila je javno izrečena sumnja da su i neke balkanske zemlje, kao Albanija, Kosmet i BiH, u CIA korišćene za zatvaranja ljudi bez pravne procedure.

Srbija je 11 godina posle NATO agresije u velikoj ekonomskoj krizi, Kosovo i Metohija su etnički gotovo očišćeni od Srba, a 17. februara 2008. godine proglašena je jednostrana nezavisnost južne srpske pokrajine.

Pokazalo se, međutim, da rat protiv SRJ nije srušio Miloševića i da je strategija bila neuspešna. Mesec i po dana posle primirja od 10. juna 1999. godine, u Beloj kući je razmatran novi program za obaranje Miloševića i uvođenje američke demokratije u Srbiju.

Tridesetog jula 1999. godine, naime, uoči Samita o Paktu za stabilnost u Sarajevu, predsednik Bil Klinton je najavio da je njegova administracija izdvojila 10 miliona dolara radi uvođenja demokratije u Srbiji. Ovaj novac će se obezbediti iz fondova pomoći „Podrške istočnoevropskoj demokratiji“ (SEED).

Izdvajanje ovih 10 miliona dolara u fondove SEED, kako je rečeno u zvaničnom kominikeu Bele kuće, dopunjuje ostale napore koji se neprekidno preduzimaju u cilju uvođenja demokratije u Srbiji i SRJ. Pod nazivom „Akt o demokratizaciji Srbije 1999“ ovaj nacrt zakona sadrži čitav niz mera usmerenih ka brzoj smeni Miloševića.

- Podsticanje srpske opozicije ka stvaranju zajedničke platforme i razvijanju jedne pozitivne i progresivne poruke; podrška demokratski izabrane vlade predsednika Đukanovića u Crnoj Gori, uključujući nalaženje odgovarajućeg mesta Crnoj Gori unutar Pakta za stabilnost; okruženje Srbije u obruču prenosnika radio-stanica Glas Amerike i Radio slobodna Evropa; nastavak ekonomskih i drugih sankcija prema Srbiji i odbijanje saradnje u obnovi zemlje, dokle god Slobodan Milošević ostane na vlasti; ohrabrenje naših saveznika i drugih zemalja učesnica Pakta za stabilnost da se priključe ovim naporima.

Američki Kongres je jula 1999. godine odobrio i druge kaznene mere SAD prema Jugoslaviji.

- Blokiranje celokupne jugoslovenske imovine u SAD, zabrana pozajmice ili investicije SAD u Jugoslaviju, zabrana izvoza kompjutera i kompjuterskih programa vladama Srbije i Jugoslavije, zabrana vojne saradnje SAD i Srbije ili jugoslovenskih vojnih snaga. Zabranjeno je izdavanje viza višim zvaničnicima srpske i jugoslovenske vlade, ali ne i crnogorskim zvaničnicima. Ovim merama je dodata i primedba sa kojom se složio ceo Kongres - da predsednik Bil Klinton ohrabri i druge zemlje da usvoje slične mere.

(Kraj)