Braća brane Broza

MASONSKI izvori u inostranstvu donosili su ocene: "Iako disident, Tito je komunista, kao svaki drugi, nastojao da iskoristi masoneriju za sebe. U toku decembra 1951. veliki broj upravljača francuske masonerije (u stvari, sve starešine loža u Parizu i provinciji) primili su, na kućnu adresu, jedno cirkularno pismo, kojim je 'jedan jugoslovenski mason' upozoravao lože protiv staljinističke propagande koja je optuživala Tita."

Američka masonerija, kao i slobodni zidari ostalih zapadnih država od tada su počeli da vode drugačiju politiku prema Jugoslaviji i svojoj braći. Pored linije pružanja neposredne podrške i pomoći jednoj grupi slobodnih zidara u zemlji i onima koji su se zatekli u političkoj emigraciji, oni menjaju i odnos prema preostalim masonima i Jugoslaviji u celini.

Do tada se naročito isticalo, ali od strane francuskih slobodnih zidara, da su masoni u "Titovoj komunističkoj državi" progonjeni. Tako već pomenuti masonski izvori govore da "stvaranje FNRJ neće, pak, dovesti do prestanka proganjanja. Uništavanje građanske klase (konfiskacija imanja, hapšenja, streljanja na osnovu suđenja ili bez njega) obuhvatilo je i masone. Titov režim je napao na masonske kadrove koji su zauzimali suvereni položaj u nacionalnom političkom životu i, u prvom redu, na one koji su aktivno učestvovali u antinemačkom pokretu otpora na strani generala Mihailovića".

Ni drugi inostrani autori nisu ništa manje bili glasni u proglašavanju četničkog pokreta u antifašistički pokret otpora.

Neki od predratnih slobodnih zidara bili su optuženi od francuskih masona za pružanje pomoći "komunističkom režimu" i povodom suđenja nadbiskupu A. Stepincu. Tada je Viktor Novak uputio i pismo "u ime jugoslovenske masonerije" i "zamolio masonski svet da se zainteresuje za akciju jugoslovenskih komunista protiv monsinjora Stepinca."

Iz jednog sačuvanog pisma koje je Viktor Novak uputio Savi N. Kosanoviću, tadašnjem jugoslovenskom ambasadoru u Vašingtonu, može se videti bliža pozadina prethodne optužbe: "... Vama je poznato, da sam četiri godine radio na jednom velikom delu, koje je na kraju dovršeno, i nalazi se u štampi u Zagrebu. Izdaće ga Front Hrvatske. Ovaj moj "Magnum krimen", čim izađe poslaću Vam ga, izazvao je interesovanje kod mnogih rodoljuba kojima je problem pred očima u svoj svojoj ozbiljnosti. Oni su mišljenja da delo treba da izađe i na stranim jezicima, naročito na engleskom, jer je vatikanska propaganda, koja sada protiv nas cirkuliše oko čitavog globusa, osobitu pažnju posvetila Engleskoj i SAD. Odatle potreba da se u naučnom obliku, sa bezbrojnom dokumentacijom, pokaže civilizovanom svetu, kakvi su ti naši neprijatelji bili kroz čitava pola veka, da na kraju posle sloma Jugoslavije svi zajedno otkriju svoje maske, kad su verovali da je nemački agresor rešio 1941. pitanje novog poretka za 1.000 godina. Dakako, kad bude delo odštampano, rešiće se gde da se štampa na engleskom... To je pitanje koje će se rešiti prema Vašim savetovanjima, kao i to, da li da se ono prevodi ovde u Jugoslaviji ili u Americi?"

U nastavku pisma, koje je napisao 25. januara 1947. godine, Viktor Novak dodaje još nekoliko zanimljivih zapažanja i molbi upućenih Kosanoviću: "Kako u mom delu ima na tri mesta, gotovo u tri poglavlja i reči o ulozi Vatikana, a u najnovijem periodu, vezanoj s akcijom sadašnjeg kardinala Spelmana, to će mene još dugo interesovati upravo ova zanimljiva ličnost, kao vanredni vatikanski režiser, ali na žalost i most famous speaker of White House. Zato bih Vas molio da prikupljate materijale o njegovoj ulozi, i da mi ga lično pošaljete kad budete imali prilike."

Za vreme sudskog procesa Alojziju Stepincu, Viktor Novak, koji je živeo i radio još od pre rata u Beogradu, obratio se većem broju loža u inostranstvu, moleći ih da se zainteresuju za "akciju jugoslovenskih komunista protiv monsinjora Stepinca".

Novakov antiklerikalizam bio je odranije poznat, a posebno se zamerio Katoličkoj crkvi zbog poznate knjige "Magnum krimen", o katoličkoj crkvi u Hrvatskoj kao inspiratoru višedecenijskih progona Srba i izvršenog genocida za vreme trajanja ustaškog režima. I povodom objavljivanja ove njegove knjige u Zagrebu 1948. godine, on se obratio većem broju i loža i masona u inostranstvu, pokušavajući da ih upozna sa suštinskim razlozima učinjenog genocida nad Srbima. Naročito je pokušavao da njegova knjiga bude prevedena na engleski jezik. Tako kaže navedeni autor. Po svoj prilici, ovde se radi o zameni identiteta, jer je pisma tim povodom pisao agilni Dušan Tomić.

(Nastaviće se)

Copyright by

Zoran D. Nenezić

i „Večernje novosti“