Zavere sa dve strane

U VATIKANU je 1990. pod neposrednim rukovodstvom pape Jovana Pavla II formiran "krizni komitet" za praćenje i borbu protiv razvoja masonerije u zemljama istočne Evrope, posebno u Jugoslaviji. To je podrazumevalo bezrezervnu podršku secesiji Slovenije i Hrvatske i aktivnostima sračunatim na onemogućavanje ostvarivanja "srpskog masonskog uticaja" na međunarodne faktore uključene u rešavanje jugoslovenske političko-državne krize.

Kada je jugoslovenski politički vrh prihvatio "dobre usluge" Evropske zajednice i kada su misije "evropske trojke" (Đani de Mikelis, Hans van den Bruk i Žak Pos) u Jugoslaviji učestale, usledila je i snažna reakcija Vatikana, javno obelodanjena u maniru njene hiljadugodišnje tradicije, posredno, preko dvoje katoličkih novina ("Il sabato" i "Familiglia Cristiana") i nekoliko glasnogovornika, članova Demohrišćanske partije Italije.

Povod za saopštavanje vatikanskog antimasonskog stava bila je izjava italijanskog ministra inostranih poslova Đanija de Mikelisa (septembra 1991), koji je istakao da je svestan da pri Svetoj stolici postoji snažan hrvatski lobi, "ali sam zapanjen i skandalizovan načinom na koji su katolici zauzeli stav prema krizi u Jugoslaviji".

Prilikom razgovora sa jugoslovenskim političkim zvaničnicima, nekoliko dana pre formiranja VL "Jugoslavija", De Mikelis, italijanski ministar inostranih poslova je, prema pisanju ljubljanskog "Dela" (26.6.1990), saopštio novinarima da je "obavestio svoje jugoslovenske sagovornike o mogućnosti većih investicija jugoslovenskog kapitala, ako se obnove masonske lože".

Podrška američkih slobodnih zidara VL "Jugoslavija" i masonskom pokretu u Jugoslaviji rezultirala je stvaranjem Vrhovnog saveta Škotskog rituala Jugoslavije (23. novembra 1991. godine u Pragu, zbog tadašnje zabrane američkim državljanima da putuju u Jugoslaviju), kada je formiran i Vrhovni savet ŠR Čehoslovačke. Na zajedničkoj svečanoj ceremoniji u Vrhovni savet ŠR Jugoslavije uveden je potreban broj članova najvišeg, 33 stepena, a za Komandera sam izabran, na predlog F. Klajknehta i odlukom jugoslovenskih članova, kao što je na njegov predlog za češkog komandera izabran VM Jirži Silaba.

Uoči izglasavanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN 757 o potpunoj ekonomskoj blokadi i suspenziji svake naučne, kulturne i sportske saradnje SR Jugoslavije (30.5.1992), antimasonska kampanja u domaćoj javnosti doživela je kulminaciju. Pojedini prvaci tzv. nacionalnih stranaka, ali i značajni predstavnici vladajućih socijalista, kao i glasnogovornici obaveštajno-propagandnih centara, ponavljali su svoje teze o masonskoj zaveri protiv srpskog naroda. Zanimljivo je da je argumentacija u ovim istupima najčešće bila slična ili identična onoj koju je početkom te godine plasirala nemačka obaveštajna služba preko bečkog "Kurira".

Zbog javnog stvaranja atmosfere koja je ličila na poziv na linč masona, VL "Jugoslavija" je donela odluku o privremenom obustavljanju ritualnih radova. Tada se i veći broj članova jugoslovenskih loža, iz svojih razloga, privremeno ili trajno iselio iz zemlje.

Od blagonaklonih slobodnih zidara iz SAD, sa kojima smo imali dnevnu komunikaciju, savetovano nam je da se odmah privremeno prekinu sve masonske aktivnosti u Jugoslaviji. "Smatramo da problemi u Jugoslaviji neće još dugo trajati i da će ovo biti samo privremena mera... Budite spokojni jer, svi mi čvrsto stojimo iza vas. Vi niste sami! Ovakve stvari su se mnogo puta dešavale i ranije u drugim zemljama, ali je slobodno zidarstvo preživljavalo sve napade i postajalo još čvršće" (iz pisma D. H. Lemonsa, upućenog 5.6.1992.).

UoČi održavanja važne Londonske konferencije o Jugoslaviji, uz punu saglasnost i pomoć komandera Klajknehta i Vrhovnog saveta ŠR Južne jurisdikcije SAD, tročlanu delegaciju VL "Jugoslavija" je 25. juna 1992. godine primio tadašnji predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić. Upoznavši ga sa nekoliko naših obraćanja istaknutim slobodnim zidarima u SAD, kao i sa tekstom našeg Apela VL SAD, izrazili smo nameru da u predstojećim privatnim razgovorima u Vašingtonu pokušamo da objasnimo, sa stanovišta naših i univerzalnih masonskih principa, tragično tešku situaciju u našoj zemlji, istovremeno moleći za pomoć u mirnom rešavanju ratnih sukoba u BiH, kao i konačnom rešavanju krize na prostorima bivše Jugoslavije.

Od Dobrice Ćosića sam bio ovlašćen da njegove stavove kao predsednika SR Jugoslavije o najaktuelnijim pitanjima jugoslovenske krize, mogu slobodno koristiti i svim američkim sagovornicima preneti njegovu spremnost i odlučnost za pružanje punog doprinosa Jugoslavije mirnom i hitnom rešavanju ratnih sukoba, ali i obezbeđivanja prava srpskom narodu na samoopredeljenje.

U Vašingtonu sam boravio od 10. do 22. avgusta 1992. godine i obavio veliki broj privatnih razgovora sa slobodnim zidarima.

Sa većim brojem članova Senata i Kongresa SAD razgovore je obavio i sam komander Klajkneht, prenoseći im rezime mojih ličnih viđenja, a svima je dostavljen i poseban pisani materijal. Obavio sam razgovore i sa nekoliko generala i admirala, takođe, slobodnih zidara, koji su svi bili protiv vojne intervencije radi uspostavljanja mira u Bosni i Hercegovini.

(Nastaviće se)

Copyright by

Zoran D. Nenezić

i „Večernje novosti“