Lađe od tuđih dolara

U avionu, na letu od Londona do Montreala, Aristotel Onazis je stavio tačku na sve svoje dotadašnje poslovne aktivnosti. Shvatio je da mu je životni cilj na dohvat ruke i odlučio da sve svoje misli i snagu usmeri u pravcu buduće flote. Iako još nije video kanadske brodove, mašta je učinila svoje. To neće biti obična flota. Onazisovi brodovi vladaće svetskim morima.

Od 10 brodova koje je prodavala Kanadska nacionalna kompanija, kupuje šest, plativši za svaki po 20.000 dolara, što je bila ogromna cifra u to vreme. Vredno je napomenuti da za tu transakciju nije uložio ni jedan sopstveni dolar. Počeo je da primenjuje svoj omiljeni investicioni koncept - NGO - novac gramzivih osoba. Držaće ga se celog života, sve do trenutka kada je već imao toliko para, da je postalo besmisleno da razmišlja koliko troši.

Kako nije imao nikakvu ideju o tome šta bi sa tek kupljenim brodovima mogao da radi, rešio je da najpre umiri savest i prva dva krsti imenima majke i oca. Porinuti su u more "Penelopa Onazis" i "Sokratis Onazis". Sada ih je trebalo i zaposliti.

Kao i uvek, rešenje je bilo vezano za neku atraktivnu ženu. Dok je ugovarao prve plovidbe preko Atlantika za svoju novu kompaniju "Olimpik maritim", u Londonu upoznaje nešto stariju raspuštenicu Ingebor Dediken. Veštim manevrom prijatelja dobija priliku da jedinoj naslednici švedskog brodovlasničkog magnata demonstrira kompletan arsenal grčkog zavodnika.

Ingebor se zaljubljuje u Arija, a Ari u njene sposobnosti da isposluje neverovatno povoljne uslove za gradnju do tada najvećeg tankera na svetu. Brod nosivosti 15.000 tona, porinut 1938. u brodogradilištu u Geteborgu, nazvan je "Ariston", u prevodu na grčki "Najbolji".

Ubrzo finansira gradnju još dva supertankera, ali Hitlerova soldateska ulazi u Dansku i Norvešku, a Švedska proglašava neutralnost i blokira izlazak svih brodova iz svojih luka i brodogradilišta.

Amerika je najsigurnija destinacija u to vreme, pa se Aristotel, sa "verenicom" Ingebor, seli u Njujork, u luksuznu kuću na Long Ajlendu. Dok ona obilazi antiratne skupove i upozorava na opasnost od fašizma, Onazis otkriva najboljeg prijatelja u zemljaku Stavrosu Nijarhosu, Kazanovi i brodovlasniku u usponu, velikom ljubitelju bogatih žena i raskalašnog života. U naredne dve decenije njih dvojica će od saboraca u holivudskim bahanalijama postati najveći poslovni neprijatelji, potom pašenozi, a na kraju će Nijarhos oženiti i bivšu Aristotelovu ženu.

Ali tada, tridesetih, Holivud im je pod nogama. Defiluju prelepe starlete, troše se sanduci šampanjca i kavijara, smenjuju nargile sa najskupljim kubanskim cigarama. U retkim trenucima trezvenosti obojica sa čežnjom pominju Stavrosa Livanosa, vodećeg grčkog brodovlasnika tog doba, zanimljivog i kao oca dveju kćeri stasalih za udaju. Ko se domogne neke od njih postaje naslednik ogromne flote.

Dok Nijarhos mašta, Aristotel priču pretače u delo. Iznenada se odlučuje da odleti u Njujork, ostavljajući mamurnog kompanjona da se pripremi za nova ludovanja. Naglo prekida vezu sa ucveljenom Šveđankom, a vernim saradnicima daje nalog da se intenzivira komunikacija među bogatim Grcima u Njujorku i organizuje više humanitarnih večeri za pomoć domovini.

Na prvom takvom skupu viđen je pored Atine Livanos. Scenario je zahtevao da on bude potpuno nenametljiv, ali da se oko njega stalno nešto događa. Devojku koju su svi saletali, što zbog njene mladosti, što zbog tatinih para, zaintrigirao je "mladi brodovlasnik". Upecala se iz prve.

Iako je tata Livanos bio prilično siguran u namere potencijalnog zeta, očarana Tina nije ostavila ni milimetar manevarskog prostora. On je taj princ iz bajke o kome je maštala u preskupim koledžima i mondenskim skijalištima. Ne pomažu nikakva upozorenja i svadba je organizovana u decembru 1946. u Grčkoj pravoslavnoj crkvi u Njujorku. Aristotel u svojoj 40. godini postaje najmoćniji čovek u svetu brodovlasnika, iako mu tast nije dozvoljavao uplitanje u poslove Livanos kompanije. To nije bila smetnja da se u poslovnim svetu, a još važnije finansijskim krugovima, plasira priča da o "svemu odlučuje Ari".

Godinu dana kasnije, nekadašnji prijatelj, a sada ozlojeđeni i nasankani Nijarhos, ženi se treći put. Utešna nagrada je Evgenija, mlađa Livanosova kćerka.

Nesrećni otac Stavros Livanos, koji je tokom duge poslovne karijere uspevao da izbegne sve zamke, doživeo je da mu omiljene Tina i Gina uvedu u familiju dve "pirane". Neće poživeti dovoljno dugo da vidi kako mu se carstvo cepa, tokom najperfidnijeg brodovlasničkog rata između njegovih zetova.

BRAČNA IDILA

BraČna idila između Aristotela i Tine u prvih nekoliko njujorških godina bila je potpuna i nepomućena. Rađaju se sin Aleksandar (1948) i kćerka Kristina (1950). Sve je ukazivalo na to da je Aristotel pronašao bračnu luku u kojoj ga očekuje harmonija i sreća.
(Nastaviće se)