Venčanja nije bilo

Dešavalo se to delom zbog otvorenog prezira prema američkom političkom establišmentu, a više zbog neoprostive lakoće kojom je brodovlasnik presecao najkomplikovanije zavrzlame koje su mu uporno poturali.

Optuže ga, po preporuci CIA, za nelegalan lov kitova u blizini peruanske obale. Vlada u Limi, pod pritiskom američkih moćnika, napadne njegove brodove i privremeno ih rekvirira, tražeći tri miliona dolara zbog nelegalnih radnji u vodama pod peruanskom kontrolom.

Onazis od osiguranja kod londonskog Lojda naplati 50 miliona dolara odštete, jer su njegovi brodovi lovili pod panamskom zastavom, a Panama nije potpisala Protokol o kontrolisanom lovu na kitove.

Taman kad su naftaši iz Teksasa mislili da su mu stali na rep, isključivši ga iz svih većih transporta nafte, kriza oko Sueckog kanala bila je prilika da mu bogovi sa Olimpa ponovo pošalju spasonosnu poruku.

Posle nacionalizacije Sueckog kanala od strane Nasera i blic rata isprovociranog od strane Engleske, Francuske i Izraela, najrentabilniji morski put za prevoz nafte je bio pod blokadom. Dok su se ostali premišljali, Onazis je sve svoje tankere usmerio ka bogatim arapskim bušotinama. U prvim danima posle otvaranja Sueca, njegovi napunjeni tankeri su već plovili ka kupcima u Zapadnoj Evropi. Za šest meseci zaradio je oko sto miliona dolara.

Kada je shvatio da je praktično nepobediv na moru, prihvata ponudu tadašnjeg premijera Grčke Konstantina Karamanlisa da uloži deo para u domovini. Ideja je bila da tri propale male avio kompanije ujedini u jednu i postavi na noge nacionalnu avio kompaniju.

"Olimpik ervejz" je nastao 1957. godine.

Onazis potpisuje sa grčkom državom verovatno najbolji ugovor za pojedinca u prebogatoj birokratskoj istoriji. Monopol na 20 godina, kredit na isti period, po stopi od 2,5 odsto, oslobođenje od zemaljskih taksi i more ostalih beneficija, ipak ga nisu spasli gubitka.

Grčka država je profitirala dobivši solidnog avio prevoznika, ali je Onazis iz godine u godinu gubio znatne količine novca. Nije vredelo ni što je pribegao lukavom rešenju da nijedna letilica ne bude u vlasništvu nacionalne kompanije, već su sve iznajmljene od pravog vlasnika "Erkraft lizing društva", sa sedištem u omiljenoj Panami. To će se pokazati kao veoma mudar potez, jer je do nacionalizacije sedamdesetih godina ipak došlo, ali nije bilo ničeg da se "podržavi" osim rashodovanih stolica i stolova u ruiniranoj zgradi na aerodromu u Glifadi.

Avioni, brodovi, bankovni računi nabrekli do pucanja, nekretnine širom sveta, preko 100 kompanija u vlasništvu ili sa većinskim akcijama, ali na drugoj strani poreski inspektori stalno za vratom, kreditne linije čije je isplate na magičan način uspevao da prolongira makar na nedelju dana, nekoliko sudskih sporova koji su pretili visokim kaznama... Neumorni Odisej je počeo da gubi dah.

Ne želeći da prizna tu nepobitnu činjenicu, utapao se u ogromnim količinama najkvalitetnijeg viskija i postajao sve nervozniji.

Iz tog vremena se pamti njegovo poređenje vode i novca.

"Nekad nisam imao vode ni žeđ da utolim, a danas su moji okeani i moram da gradim mostove kako bih prešao preko te vode.To je možda teže nego biti žedan. Umara čoveka i stvara mu neprijetelje".

Brak sa Tinom se davno raspao, a sudsko finale odigralo se bez glavnih aktera. Imalo je tu šta da se podeli, a oboje su već uveliko bili zabavljeni novim životnim saputnicima.

Ari je neumorno dopunjavao kolekciju najskupljih slika i najzahtevnijih žena na svetu. Samo za trenutak spustio se sa tog vratolomnog bonvivanskog ringišpila kada je sreo Mariju Kalas. Učinilo mu se da će konačno moći da voli jednu ženu.

Ispostavilo se da je u posesivnoj i neurotičnoj operskoj divi najviše voleo to što je "najveća pevačica na svetu". To nisu bila pitanja duše i ljubavi, tu je presuđivalo ono "naj". Sve sa tim prefiksom moralo je da bude njegovo. Makar u pokušaju.

Do koje granice je narasla njegova bahatost najbolje ilustruje podatak da kad je čuo da Marijin suprug i menadžer Đovani Menegini ne želi da joj da razvod, jednostavno mu je ponudio novac da mu prepusti Mariju.

Marija se razvela, ali njegov entuzijazam je nestao. Kada mu je saopštila da je slobodna, jetko je primetio da više nije "sinjora", da je sada ponovo "sinjorina". Nikada je nije odveo pred oltar, koji je ona toliko želela, a ako je za utehu, pred samu smrt je priznao da je ipak samo nju od svih žena voleo.

CIA NE OPRAŠTA

Onazis je pred kraj života u više navrata optuživao američku tajnu službu CIA za smrt svoga sina Aleksandra, mada nikada nije ponudio pouzdane dokaze.

Navodno mu nikada nije oprošteno što je uspešno prkosio petrolejskim magnatima iz Teksasa, tokom dugog i bespoštednog rata na tržištu energentima. Verovatno bi njegova poslovna beskrupuloznost bila oproštena, da nije svojim bogatstvom uništio mit o "najmlađem i najlepšem" predsedničkom paru u istoriji Amerike.

CIA mu to nije oprostila, tvrdio je. Najpre su pokušali da ga ubiju prilikom posete Buenos Airesu, ali već tada je bio pod budnim okom specijalaca iz Palestine.

Kada nisu mogli da naude njemu, Aristotel je ubeđen da su se ustremili na sina Aleksandra. Letilica kojom je upravljao kada se srušio, prošla je rigorozan tehnički pregled, ali nikada nije ustanovljeno kakav je bio kvar na avionu koji se srušio 23. januara 1973. u blizini Atine.

(Nastaviće se)