Veridba šamar narodu

U FELJTONU koji započinjemo objavićemo dosad nepoznate činjenice o pripremi zavere i likvidaciji Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin. Pukovnik Kraljevske vojske Antonije K. Antić, jedan od organizatora zavere, u svojim beleškama piše kako je sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisom i ostalim oficirima doneta odluka o Majskom prevratu. Opisao je sve činove ove krvave drame, koja je izmenila tok istorije srpskog naroda.

Autentično svedočenje Antonija K. Antića štampala je Zadužbina "Nikola Pašić" u Zaječaru.

* * * * * * *

DANA 8. jula 1900. godine, oko 3 sata popodne, pošao sam iz moga stana u Birčaninovoj ulici u varoš. Uz put svratim u štab Kraljeve garde na uglu Resavske i Nemanjine. U štabu, u sobi dežurnog oficira, naiđem na moga druga potporučnika Vojina Čolak Antića, veoma usplahirenog.

Zapitah ga: "Šta ti je?"

On mi samo reče:

"Ostavi me i ne pitaj".

Odatle se uputim ka Terazijama, u stan moga ujaka Genčića, tadašnjeg ministra unutrašnjih dela. Pred kućom naiđem na njegovu ženu, koja šeta nervozno. Čim me je spazila, upita me:

"Znaš li šta je novo?"

Rekoh da ne znam, ona mi tada reče "Kralj se ženi". "Kojom?" upitah ja. "Dragom Mašin", odgovori mi ona.

Prekinuh dalji razgovor, okrenuh se nalevo krug i pođoh Kralj Milanovom ulicom. Sad mi je donekle bila jasna uznemirenost dežurnog garnizonskog oficira, potporučnika Čolak Antića. Sutradan mi je kazao da je bio na partiji, a partiju je sačinjavao dežurni oficir i šest gardista, koji su jahali izvidnicu kraljevskih kola, kada je kralj Aleksandar otišao u Dragin stan i prstenovao je.

Idući ka Slaviji, kod oficirskog doma sretoh pešadijskog poručnika Dragutina Dimitrijevića Apisa (tako smo ga zvali mi drugovi). Pozdravili smo se i rekao šta sam čuo od Genčićeve žene. Počesmo da komentarišemo taj događaj, osuđujući kralja Aleksandra za njegov postupak kojim je osramotio zemlju i narod i naročito oficirski red, izražavajući se najpogrdnije o kralju i Dragi. Tako razgovarajući pitasmo se šta bi trebalo raditi. Naročito mi oficiri ne bismo trebali da dozvolimo takvu sramotu. Još istog momenta nam pade na pamet da bi ih trebali poubijati, ali se pitasmo kako, na koji način. Dragutin reče:

"Pa nije ona toliko kriva, ambiciozna žena, ali ne preza, pa joj se prohtelo da bude kraljica, nego on što je osramotio krunu, crkvu i vojsku. Vidiš, Anto, ja sam vodnik u podoficirskoj školi, dolazim na dvorsku stražu".

Na to ja dodadoh: "A ja sam vojnik u gardi i idem sa njime na partiju u pratnji kralja kada se izvede kud izvan Dvora, pa bi mogli što učiniti".

Šetajući tako, padale su nam razne ideje na pamet, ali ništa ne odlučismo, rastajući se. Sutradan, 9. jula, ceo narod je znao, jer se kralj proklamacijom obratio "Dragom narodu". Zavladalo je opšte iznenađenje i zaprepašćenje, i pošto se svet malo osvestio, nastalo je kritikovanje, grdnja i osuda toga čina. O kralju se govorilo kao o nenormalnom čoveku, a o njoj, ceo Beograd, a naročito žene Beograđana, bile su jako agresivne u grdnjama. Opšte neraspoloženje prema kralju i Dragi zahvatilo je neverovatno brzo sve društvene slojeve, pa nije ostalo bez odziva i na oficirski kor, naročito beogradskog garnizona.

Svi oficiri su očekivali da se kralj Milan vrati i da učini kraj ovoj tragikomediji. Govorilo se, naročito među oficirima 7. i 8. puka koji su tada bili u logoru na Banjici, ako bi se kralj Milan pojavio, na rukama bi ga odneli na Banjicu i proklamovali za kralja. Pre toga su saznali da je poverljivim naređenjem, koje je bilo saopšteno samo višim komandantima, naređeno da se kralj Milan, ako bi pokušao da pređe granicu, uhvati i dovede pravo u Dvor. Čak se proneo glas da je bilo naređeno da ubiju kralja Milana ako bi se usprotivio. Nije verovatno da je takvo naređenje bilo izdato, ali sama verzija je strahovito ogorčila oficire, naročito mlađe.

Razočaranje oficira pa i građanstva, zbog nedolaska kralja Milana, bilo je ogromno. Ceo svet ga je očekivao, smatrajući da je on najpozvaniji i jedini koji bi mogao sprečiti sina da izvrši taj skandalozni akt, tj. da se oženi svojom metresom Dragom Mašin. Na taj način bi spasao sina i dinastiju od propasti, a narod i državu poštedeo od užasne sramote. Međutim, kralj Milan nije došao, već je samo poslao ostavku na položaj komandanta aktivne vojske i molio vladu Vladana Đorđevića, koja je već bila podnela ostavku, da je uvaži.

Mislim da neće biti bez interesa da ovde iznesem što mi je pričao o nedolasku kralja Milana moj ujak Genčić, ministar unutrašnjih dela, koji se smatrao kao veliki i odani prijatelj kralja Milana. Genčić veli:

"Ja sam imao šifru sa kraljem Milanom koji je bio u Karlsbadu na odmoru i lečenju. On je imao i jednu misiju, da sa austrijskim i nemačkim carem pregovara o ženidbi svoga sina kralja Aleksandra sa princezom Šaumburg-Lipe. Kada mi je kralj Aleksandar saopštio svoju nameru da hoće da isprosi Dragu (on je to saopštio prvo njemu u sredu 7. jula 1900, pa tek posle 24 sahata ostalim članovima vlade) i zakleo me pred ikonom da nikome o tome ne govorim, a naročito ne njegovom ocu, nudeći mi da se primim da obrazujem vladu i da ga venčam sa Dragom. Nudio je da posle toga tražim kakav hoću položaj, ako želim da me odmah pošalje za poslanika u Petrograd.

(Nastaviće se)