Reč preča od Srbije

ĐORĐE Genčić veli da je odbio ponudu kralja Aleksandra da obrazuje vladu i upotrebio svu moju intelektualnu moć, svu rečitost, da ga odvrati od fatalne namere da se oženi Dragom Mašin, ali nije uspeo. Čim sam se, veli, odvojio od njega i otišao u Ministarstvo unutrašnjih dela, poslao sam kralju Milanu šifrovani telegram, otprilike ove sadržine: "Dinastija u opasnosti, dođite odmah."

Na taj telegram kralj Milan je odgovorio, takođe telegramom: "Časna mi oficirska reč ne dozvoljava da dođem."

Na ovakav odgovor, ja sam mu poslao drugi telegram, ove sadržine: "Pardon, nisam znao da vam je oficirska reč preča od Srbije. Kralj se ženi Dragom Mašin."

No, i pored ovakvog telegrama, kralj Milan nije došao, zašto ne znam, ali Genčić misli i pričao mi je da se posle nekoliko godina, putujući za Pariz, u vozu video sa grofom Goluhovskim, koji je u vreme Aleksandrove ženidbe bio ministar spoljnih poslova Austro-Ugarske monarhije. Tom prilikom mu je Goluhovski rekao, da je kralj Milan pogrešio što je iz Karlsbada svratio u Beč da pita njega šta da radi, umesto da je išao vozom pravo u Beograd, niko ga ne bi sprečavao. Ali kad je već pitao, "mi smo mu savetovali da ne ide, jer je Rusija učinila korak u Beču, da se kralju Milanu spreči povratak u Srbiju".

Interesantno je kako je taj nedolazak kralja Milana objašnjavao đeneral Vasilije (Mostić), intiman i veran prijatelj kralja Milana. Pre nego što je kralj Milan hteo da pođe u Karlsbad bio je jedan intiman ručak u niškom dvoru, na kome su bili kralj Aleksandar, kralj Milan i đeneral Vasilije Mostić. Kralj Milan se žalio kako se oseća umoran i bolestan i zato mora da ode u Karlsbad na lečenje i da se odmori. Na to će mu sin reći:

"Jeste, papa, ali treba da ostaneš duže tamo i da ne brineš ništa šta se ovamo dešava, već da se odmaraš. No ja znam da ti to ne možeš, već ćeš na prvi poziv nekoga od tvojih prijatelja da potrčiš ovamo. Eto na primer, ako bi te Genčić pozvao, ti bi odmah došao."

Na to mu je kralj Milan odgovorio:

"Časnu ti oficirsku reč dajem da neću."

Da li je to tačno ili nije, glavno je da on nije došao, što pokazuje da se kralj Milan u odsudnim trenucima gubio, nedostajalo mu je moralne kuraži, što pokazuje pokušaj njegove abdikacije posle Slivnice. Kao što sam naveo, vlada doktora Vladana Đorđevića (koji je takođe bio na odsustvu, a zastupao ga je Vukašin Petrović, ministar finansija) ne odobravajući kraljevu veridbu sa Dragom Mašin, podnela je ostavku koju je kralj uvažio, zadržavajući i dalje da otpravlja dužnost do naimenovanja nove vlade.

Sa obrazovanjem nove vlade išlo je teško. Kome god je od političkih ljudi, prvaka političkih stranaka, ponudio da obrazuje vladu, nije hteo da se primi te dužnosti i odgovornosti. Ko je i pristao, taj nije mogao da nađe sebi saradnike tj. ostale ministre. Svi su oni pod raznim izgovorima odbijali da se prime.

Ne mogavši da nađe ljude koji bi pristali da uđu u vladu s jedne strane, s druge strane pod uticajem dotadašnje vlade tj. njenih članova koji su neprestano kralju govorili da je ceo oficirski kor protivan ovakvoj njegovoj ženidbi i savetovali ga da pita oficirski kor Beogradskog garnizona odobrava li njegov postupak, izgleda da se kralj Aleksandar najzad rešio da pozove oficire Beogradskog garnizona u Dvor.

Ministri Vladanove vlade su to, preko svojih prijatelja u oficirskom koru, a naročito preko komandanta Dunavske divizije đenerala Ilije Đuknića, a ovaj pak preko svojih potčinjenih komandanata brigada i pukova, dejstvovali na oficire da prilikom odlaska u Dvor, na kraljeva pitanja da li odobravamo njegov postupak, da svi odgovore da ne odobravaju.

Mlađi oficiri su svi primili ovo sa zadovoljstvom i među drugovima širili tu ideju, ako nas kralj pita (a verovali smo da će nas pitati), da odgovorimo da ne odobravamo njegovu ženidbu sa Dragom Mašin.

Ja se vrlo dobro sećam reči našeg komandanta puka, potpukovnika Jovana Veljkovića, koji nas je pozvao predveče uoči toga dana u svoju kancelariju. Veli: "Gospodo, sutra će kralj primiti ceo oficirski kor Beogradskog garnizona u Dvoru. Ja vas molim da ako nas pita, odobravamo li njegovu ženidbu sa Dragom Mašin, da kažete onako kako mislite i osećate i kako je u interesu dinastije, naroda i vojske."

Svi smo mi vrlo dobro razumeli šta je hteo reći.

Sutradan, zaista je kralj primio sve oficire Beogradskog garnizona u sali sada starog Dvora a tada novog, jer je stari Dvor bio porušen pri dolasku kralja Petra. Na naše veliko iznenađenje, čim smo ušli u Dvor mi smo čuli da je kralj uspeo da obrazuje vladu i da je ministar vojni đeneralštabni potpukovnik Miloš Vasić.

Kraj 1900. i početak 1901. godine, prošao je među oficirima u razgovorima i kritikovanju stanja u zemlji stvorenog ženidbom kraljevom. Apis i ja bili smo u stalnom kontaktu, razgovarajući kako bi se mogli ukloniti Aleksandar i Draga sa prestola. Kod njega je stalno preovlađivala ideja o ubistvu i plan da on, kao komandir čete u podoficirskoj školi, to jednog dana i učini kad bude na dvorskoj straži.

(Nastaviće se)