Tašta sakrila tajnu

PORED sveg zauzimanja nas nekoliko mlađih zaverenika, oko stvaranja zavere i izvršenja njenog, nekako je išlo sporo i mnogi od oficira, zaverenika, kad smo im zakazivali pokoji sastanak radi dogovora, nisu dolazili, izgovarajući se na razne načine. Genčiću je to palo u oči, svestan da će teško ići sa time i da možemo jednoga dana, indiskrecijom nekoga od nas, svi pogubiti glave, ne uradivši ništa.

Stoga nam je, s vremena na vreme, govorio da bi trebalo na nekakav način da se vežemo potpisima. Apis i ja smo to i sami osećali, da ovako ne ide, i počeli smo pripremati drugove za jedan takav akt. Posle duže pripreme pristupismo i izvršenju.

Jednog dana, predveče, sastali smo se u stanu kapetana Ilije Radojevića, Njegoševa ulica br. 49. To je bila poslednja kućica sa te strane a dalje je bila Ćirićeva poljana, zgodna za tu svrhu. Ta kuća i danas postoji, a svojina je Mileve Cvejić, baba Mileve, gde sam stan docnije uzeo ja i u kome je najviše potpisa i dato. Nas je bilo 10-12, ali posle duže diskusije potpisasmo spisak samo nas pet ili šest, ostali nisu pristali da potpišu spisak, ali su ostali u zaveri i učestvovali noću 28. i 29. maja u izvršenju.

Ta petorica bili su: kapetan Radomir Aranđelović, Milan F. Petrović, poručnik Dragutin Dimitrijević Apis, Milan Marinković zvani Piga, poručnik Milovan Gavrilović i Antonije Antić. Izađosmo iz Njegoševe ulice i kad smo došli u blizinu Slavije, upita neko, pa kod koga će ostati taj spisak da prenoći. Apis predloži da ga dadu meni kao najmanje slabom prema ženama. Nasta malo smeha, ali ja nemadoh kuda već primih spisak i odnesoh ga kući.

Legao sam da spavam, a spisak sam metnuo na noćni sto pored kreveta i na njemu kutiju palidrvaca, spreman da ga zapalim ako bi ko naišao. Moram priznati da sam se budio skoro svakog sata, a možda i češće i uvek pipnem da se uverim je li tu spisak. Može se reći da nisam te noći ni spavao. Tačne sadržine ovog spiska ne sećam se, ali samo znam da smo se zakleli da ćemo ubiti Aleksandra i Dragu. Diktirao ga je, mislim Milovan Gavrilović. Docnije sam taj spisak nosio u džepu u notesu.

Sutradan, predveče, dvojica, Milovan Gavrilović i Milan Marinković, su odneli spisak da pokažu Genčiću i da mu ga predadu. Kad je Genčić video da smo najzad (i u ovako malom broju) uspeli da potpišemo spisak, bio je oduševljen i prionuo je još energičnije na posao.

Genčić je spisak primio i poverio ga na čuvanje njegovoj tašti Jeli. Ona ga je nosila obešenog o vrat kao amajliju, žena Ace Novakovića, poznatog beogradskog advokata, koji je kao što sam ranije naveo bio upoznat sa zaverom još kad je Genčić ušao i docnije znao sve što se radi, jer su se u njegovoj kući na Topčiderskom brdu održavali česti sastanci Genčića i mlađih oficira. Iako niko sem Genčića nije prisustvovao razgovorima, ipak su njegovi - žena, tašta i tast, znali sve i svim silama pomagali da se što pre svrši započeti posao.

Novaković je često putovao u Timočki kraj, gde je imao prava na rudarska istraživanja. Obilazeći ih on je navraćao često u Niš i Knjaževac, gde smo imali drugove zaverenike. Saopštavao im je šta mi radimo u Beogradu i upućivao ih na strpljenje, jer su oni bili prilično nestrpljivi, što je bilo donekle i razumljivo, zato što su bili daleko, u nemogućnosti da znaju šta se u Beogradu radilo svakodnevno.

Novaković je održavao vezu sa tadašnjim pešadijskim poručnikom Borivojem Đurićem, sinom Steve Đurića starog naprednjaka i rođaka Karađorđevića, ali koji je bio sreski načelnik pod Obrenovićima. Zli jezici govore da je bio i špijun kralja Milana, a da li je to tačno ne znam. Glavno je da je njegov sin stupio u zaveru i bio je ispravan i pouzdan zaverenik.

U toku 1900-1901. i 1902. godine događaji koji su sve više držali oficire, narod ozlojeđivali i nama zaverenicima olakšavali posao oko vrbovanja novih članova zavere, nizali su se jedan za drugim. To su bili: smrt kralja Milana, pregovori Aleksandrovi i njegove vlade, napori da se telo kralja Milana prenese u Beograd. Desila se i prividna sahrana kralja Milana, i Aleksandrova i Dragina izigravana žalost za njim.

Zatim, objavljivanje da je Draga u blagoslovenom stanju i cela komedija oko porođaja. Bilo je ljudi koji su verovali da je Draga zaista u blagostanju i iščekivali su da rodi, pa naročito ako bude sin da će se sve umiriti i nestati ono neraspoloženje protiv kraljevskog para i naročito protiv nje. Mi zaverenici smo stalno tvrdili da ona ne može da rodi, što se najposle i dogodilo. Izigravanje trudnoće kao i porođaja, dolazak Snjegirova, lekara koga je poslao ruski car, njegova konstatacija da Draga nije trudna, niti može biti, upalio je kao bomba. Svet je to komentarisao, svaki na svoj način, a nama je dalo maha da razvijemo još energičniju akciju oko stvaranja zavere.

(Nastaviće se)

UBEĐIVANJE OFICIRA

POŠTO smo nas nekoliko potpisali spisak, to je nastupila potreba da se broj potpisnika poveća. Apis i ja smo primili na sebe tu ulogu da prikupljamo potpisnike, mada je to pravo i dužnost imao svako od prvopotpisanih zaverenika, što su oni činili ukoliko je koji umeo da pojedine oficire pripremi i nagovori da uđu u zaveru. Kad je ko od dotičnih oficira bio spremljen, upućivali su ga na mene ili Apisa da potpiše spisak.