Zvona zvone naopako

NAJVEĆI srpski komediograf Branislav Nušić bio je deo velike golgote srpskog naroda prilikom povlačenja preko Albanije. Tada mu se desila porodična tragedija - pogibija sina jedinca, i kako kaže, knjigom "Devetstopetnaesta - tragedija jednog naroda" obeležio je njegov grob. Tu je sabrao sudbine i patnje malih, običnih ljudi, ali i njihovih vođa, kao prvo svedočenje jednog našeg pisca o Prvom svetskom ratu.

* * * * * *

STIGAO kralj, stigao kralj! - prođe od usta do usta šapat, od jedne gomilice izbeglica do druge, od jednoga ćepenka do drugoga, od praga do praga i od kuće do kuće. Pođe šapat najpre otud, iz čaršije, gde pred načelstvom sabrane gomilice izbeglica drežde od rane zore pa do mrkloga mraka, pa se kao bujan potok razli kroz sve ulice i sve uličice prištinske, sve do poslednje udžerice na vrhu giljanskoga druma.

Ali to nije bio onaj usklik radosti kojim su oslobođeni Prištevci pre tri godine, kada je kralj oslobodilac prvi put slazio u Prištinu, razdragana lica, uzvikivali jedan drugome: "Stigao kralj!" Tada su na crkvi prištinskoj zvučno zvonila zvona, te im se jek celim Kosovom pronosio; kuće su bile iskićene trobojnim zastavama, narod se zbirao u gomile, uzdignute glave, vedar, veseo, svečano odeven, a ozgo, sa gazimestanske uzvišice, gruvali su topovi pozdravljajući dolazak prvoga srpskoga kralja u Milutinovu prestonicu, posle pet stotina godina.

Danas na crkvi zvone zvona naopako, mesto trobojnica pripremaju se u potaji bele zastave da se njima okite kuće prištinske, a narod se okupio u gomile, pocepan, izmučen i umrljan blatom. I danas pri dolasku kraljevu gruvaju topovi, ali otud sa Kačanika i Giljana, odakle neprijatelj slazi da još jednom okrvavi Kosovo.

Zamoren godinama i bolešću, slomljen brigom i teretom četvorogodišnjega rata, sedamdesetogodišnji starac predao je sinu brigu upravljanja otadžbinom, ali je ljubav za nju zadržao i dalje sebi.

Iz tih molitava, jednoga dana, trgla je staroga kralja potmula grmljavina, koja je dolazila sa severa. A kada se ta grmljavina počela oglašavati i otud od Mladenovca, okolina Kraljeva, koja je dotle, tešeći ga, pokušavala uvek ublažavati utisak težine situacije, morala je najzad prići mu, i skrušeno, rečju koja drhće u grlu, reći:

- Vreme je, Gospodaru!

- Čemu vreme? - senu kraljev pogled pod sedim obrvama, kao kad zasjakti žeravica pod belim puhorom.

- Topola nije više bezbedna!

Kralj, kao da preču ili ne htede čuti ove reči, naže se ponova nad kartom razastrtom na stolu. Znao je da su se na tome frontu borila četrdeset i četiri naša prema osamdeset i jednom nemačkom bataljonu, kao što je znao i da Topola nije više bezbedna.

- Neprijatelj je blizu i napreduje, Gospodaru!

- Onda, idite što pre, deco! - odgovori kralj i diže glavu.

Svi se zbuniše i počeše razmenjivati poglede. Ađutant Todorović priđe korak bliže kralju.

- Gospodaru! Niti mi možemo poći bez kralja, niti primiti na sebe odgovornost pred narodom i pred istorijom ako dozvolimo da jedan kralj bude zarobljen.

Kralj ponovo pogleda svoga ađutanta i, posle podužega ćutanja, odlučno, gotovo tvrdoglavo, reče:

- Ja neću kapitulirati... ja neću biti zarobljen!

- Onda vas preklinjem, Veličanstvo, odlučite se da krenemo što pre! - zavapi ađutant.

- Ja ostajem ovde! - dodade kralj još odlučnije. Svi se preplašeno pogledaše ne mogući da razumeju starca. I ađutant i svi ostali iz okoline kraljeve pokušaše još jednom da ga ubede.

- Ostavite me kraj groba moga oca i deda, da umrem ovde pred crkvenim vratima. Kad neprijatelj stigne, neka zateče pustu zemlju i leš jednoga staroga kralja!

Kralj to nije rekao kao frazu, on je sve reči iskazao tonom kojim se izgovara odluka. Najzad, prestolonaslednik, da bi ga slomio da napusti Topolu, izjavi želju da stari kralj dođe u Kragujevac.

- Pa dobro, kuda ćemo? - pita kralj ađutanta kad je, pritisnut razlozima i navaljivanjima sa svih strana, dao najzad pristanak da napusti Topolu.

- Ako je po volji u Niš, Veličanstvo, tamo je kraljevska vlada.

- Neću tamo, vodite me vojsci!

- Njegovo visočanstvo prestolonaslednik telefonira iz Kragujevca da bi želeo tamo da dođete. Tamo je Vrhovna komanda.

- Dobro, ići ćemo u Kragujevac!

U Kragujevcu, čim se najpre video sa sinom naslednikom, pošao je odmah da poseti tada već bolesnoga vojvodu Putnika, a odatle je otišao pravo u Vrhovnu komandu da se obavesti o celokupnoj situaciji na frontovima. Tu je saznao da ni veličanstveno požrtvovanje srpske vojske, ni njeni natčovečanski napori nisu kadri više zaustaviti bujicu koja je već preplavila severni deo Srbije; tu je saznao još i gorku istinu da se ni Kragujevac ne može održati.

(Nastaviće se)

NARUDŽBENICA

Knjigu Branislava Nušića "Devetstopetnaesta", u izdanju "Utopije" iz Beograda, možete naručiti preko telefona 011/6600-492, mejlom utopijabg@gmail.com ili preko sajta www.utopija.co.rs