Karika u turskom lancu

SRPSKA narkomafija vodi poreklo od prvih preprodavaca i proizvođača indijske konoplje u niškom regionu, odakle se marihuana pre pet decenija raširila po čitavoj Srbiji. O tome svedoči bivši inspektor policije Slobodan Golubović u svojoj knjizi "Droga - istine i zablude".

- Pojedinačno korišćenje narkotika u našoj zemlji započelo je 1954. godine, ali je ubrzo zabranjeno. Prve grupe narkomana su se pojavile u Beogradu i Nišu početkom šezdesetih. To su bila deca imućnih ljudi, sinovi i ćerke advokata, lekara i, posebno, visokih oficira. Prvi registrovani narkoman u gradu na Nišavi bio je sin jednog našeg ambasadora, koji se "navukao" na hašiš u inostranstvu, pa kada se sa ocem vratio kući, nastavio je da se drogira - seća se Golubović.

U to vreme, kaže on, policajci nisu ništa znali o drogama i o narkomaniji. Nije bilo stručne literature, a ni stručnjaka koji bi policajcima objasnili šta je to marihuana, šta hašiš, a šta heroin. Pričalo se da je narkomanija "bolest kapitalističkog društva" i da neće zadesiti samoupravni komunizam.

- Imali smo samo političko uputstvo da je narkomanija opasna, jer "što više narkomana, manje vojnika za odbranu otadžbine". Kao policajac tih šezdesetih, nisam znao da prepoznam narkomana i da otkrijem da li je neki beli prah droga. U SFRJ se nije znalo ko treba da se bori protiv narkomanije i narkodilera - policija, zdravstvo ili socijalne službe. Zato se narkomanija u Srbiji širila po geometrijskoj progresiji. U Beogradu ili Nišu, kada bi se u centru grada pojavio jedan narkoman, za godinu dana bilo bi ih još sedmoro - beleži Slobodan Golubović.

Korišćenje narkotika u Srbiji sedamdesetih godina bilo je deo rokenrol kulture. U to vreme "Bitlsi" su bili u poseti Indiji, gde su otkrili marihuanu, pa je ova droga vrlo brzo postala popularna i u Srbiji.

- Osamdesetih godina, niški narkodileri počeli su da trguju i opijumom iz Makedonije. Fabrika lekova "Ohis" iz Skoplja uzgajala je mak kod makedonskih seljaka, radi proizvodnje anestetika. Seljaci su višak maka preprodavali narkodilerima, koji su od njega pravili opijum ili kuvali čaj koji je na žurkama bio pravi hit - zabeležio je u svom policijskom dnevniku Slobodan Golubović.

Tada se "probio" i heroin, "zahvaljujući" i članovima domaćih rok grupa, pre svega "Bijelog dugmeta". Droga je dolazila direktno iz Turske, i to vozom "Balkan ekspres", dok su rokeri heroin kupovali u Londonu.

- Heroin, koji se masovno proizvodi u Avganistanu, u Srbiju je dolazio preko Istanbula i Sofije, a potom i preko Makedonije i Kosmeta. Turci su ga krijumčarili i u autobusima i automobilima svojih gastarbajtera, a Bugari uz pomoć svoje tajne službe, u državnim kamionima za prevoz robe, pod zaštićenim pečatom - otkriva Slobodan Golubović.

Heroin sa 70 odsto čistoće tada se u Turskoj plaćao 15.000 maraka. Od njega se mešanjem sa puderom ili šećerom dobijalo dva kilograma droge, koja se u SFRJ i Evropi preprodavala za 30.000 maraka. Tako se s turskim heroinom radi i danas, i zato ova prljava droga ima samo 15 odsto heroina.

- Niška narkomafija je izrasla unutar bugarskog lanca krijumčarenja droge, koja se prebacuje iz Turske preko Sofije. Veza između niške narkomafije i beogradskog narkopodzemlja je bila slaba, jer se Beograd snabdevao heroinom direktno iz Istanbula od albanske mafije - otkrio je Golubović.

Beogradska narkomafija je nikla u saradnji sa albanskim klanom koji je poslovao u Istanbulu. Kako tvrde neki srpski policajci, krajem šezdesetih jugoslovenska Služba državne bezbednosti koristila je veze albanske emigracije u Turskoj radi šverca droge koja je ilegalno prodavana u Nemačkoj. Tada se u SDB smatralo da je narkomanija bolest kapitalizma. Albanci sa Kosmeta uvučeni su u posao zbog pravljenja "crnog novca" za SDB SFRJ. Tako je jugoslovenska tajna služba izgradila prvu kariku u turskom krijumčarskom lancu na čuvenom balkanskom putu droge.

Glavni agent državne tajne policije za drogu bio je Daut Kadriovski, špijun, koji je iz Makedonije sredinom osamdesetih došao u Prištinu da organizuje proizvodnju heroina, gde je napravljena prva tajna fabrika heroina na Balkanu. Fabriku je uništila SDB Srbije, koja je 1985. izvela tajnu operaciju "Madrid" i na optuženičku klupu izvela čak 60 narkokriminalaca.

Albansku mafiju je u Istanbulu osamdesetih, kada počinje da jača, predvodio Mehmet Bici, emigrant u Turskoj. Spajanjem Albanaca u Turskoj sa onima na Kosmetu i u Evropi, došlo je, krajem sedamdesetih godina, do formiranja etničkog kanala. Ta albanska veza se protezala od Istanbula, preko Prištine, Beograda i Podgorice, do Frankfurta, Ciriha, Madrida i Njujorka.

Na toj balkanskoj heroinskoj ruti, osamdesetih godina Albanci su bili kuriri, a već devedesetih su uzeli veći deo tog kolača, da bi krajem veka postali mafija za sebe. Prvi kilogram albanskog heroina stigao je u Njujork 1982. Dževdet Lika, sa Mehmedom Bicijem i Vuksanom Vukajom, razvio je taj "posao".

- Danas šiptarska narkomafija snabdeva Njujork sa trideset odsto heroina, koji dolazi preko Srbije - izjavio je Endru Fernič, zvaničnik DEA, 2002. godine.

- Taj heroin u Americi distribuiraju isključivo Albanci i Turci, koji koriste svoje firme kao pokriće.

(Nastaviće se)