Tačijevo pleme mafijaša

POLITIČKE veze Prištine i Njujorka, albansko lobiranje u SAD, koje je plaćeno milionima dolara u vreme raspada Jugoslavije, omogućili su albanskoj mafiji na Kosmetu da funkcioniše bez velikih problema širom sveta. Njen glavni posao je ilegalna trgovina i prozivodnja heroina, koji distribuira sa istoka na zapad planete.

"Balkan je zahvaljujući albanskoj mafiji postao jedinstven poligon u Evropi gde su politika, organizovani kriminal i terorizam na istom zadatku - stvaranju druge albanske države u Srbiji. Uspostavivši spregu sa kriminalnim strukturama, nosioci terorističkog delovanja osnažili su svoju političku poziciju, koju koriste za pritiske na celokupno albansko stanovništvo, kao i na političke subjekte.

Tako se u javnosti stiče utisak o potpunoj homogenosti albanskog nacionalnog korpusa i njegovom jedinstvenom zalaganju za isti cilj. Međutim, iza političko-ideoloških i nacionalnih motiva za stvaranje države, nezavisno Kosovo, prikrivaju se interesi određenih kriminalnih struktura, koje teže da se uključe u postojeće procese političke i ekonomske tranzicije, odnosno transformacije regiona u celini, te da legalizuju svoje kriminalne poslove"!

Ovako je glasio zaključak Bele knjige o albanskom terorizmu i organizovanom kriminalu na Kosovu i Metohiji, koju je napravila srpska tajna policija i promovisala ga u Vladi Srbije 1998. godine. Srpski zvaničnici su tada registrovali da komandanti OVK Hašim Tači i Ramuš Haradinaj aktivnosti svoje terorističke vojske finansiraju iz nelegalne trgovine cigaretama i drogom na prostoru između Turske, Grčke, Makedonije, KiM, Srbije i Crne Gore.

Ove činjenice je međunarodna zajednica uvažila tek posle demokratskih promena u Srbiji.

Prvo je Peter Vove, portparol Europola 2003. saopštio javnosti da su Nemačka, Švajcarska, skandinavske zemalje, Italija, Austrija i Velika Britanija pokrenule istragu protiv albanske narkomafije. Prema poverljivom dokumentu BND, Hašim Tači, Ramuš Haradinaj i Džavit Haljiti su bili ključni igrači međunarodnog lanca krijumčara heroina, kojim se mesečno preko Kosmeta prebacivalo oko 700 kilograma droge. Tim povodom dr Mark Galeoti, kriminolog sa britanskog Kele univerziteta je izjavio:

- Evropske zemlje poseduju pouzdane dokaze da je teroristička OVK bila direktno umešana u rasturanje heroina po evropskim metropolama, ali su SAD i NATO iz političkih razloga pokušavali da taj problem zataškaju. Albanska narkomafija godišnje samo u Nemačkoj preko 200 privatnih banaka opere 1,5 milijardi dolara zarađenih na heroinu. Veza albanske mafije i političkog podzemlja na Kosmetu je dvojaka. Albanski dileri plaćaju nadoknadu teroristima i političarima radi prebacivanja turskog heroina kroz teritoriju KiM, a potom od direktne prodaje droge u zapadnoj Evropi stvaraju profit i deo odvajaju za kupovinu oružja za albansku vojsku.

Posle ovih saznanja američka policija DEA je 2008. godine albansku narkomafiju stavila na četvrto mesto u svetu, odmah uz italijansku, kolumbijsku i rusku. Američki Stejt departmentu je potvrdio ovaj izveštaj.

"Albansko podzemlje ima pola miliona članova i kontroliše narkotržišta Bliskog istoka, Evrope, SAD i severne Afrike. Mafija na KiM drži punu kontrolu svih društvenih tokova albanske zajednice. Procena je da na Kosmetu deluje 100.000 "vojnika" mafije. A pošto se Srbija nalazi na centralnom mestu takozvane Balkanske rute, kojom prođe 80 odsto heroina namenjenog zapadnoevropskom tržištu, vrednog oko 60 milijardi dolara, to je kapital oko kog se vrte i albanska i srpska narkomafija", napisano je u jednom tajnom izveštaju Unmika.

Analitičari nemačke BND došli su do zaključka da Albanci u ilegalnim poslovima sa heroinom i kokainom tesno sarađuju sa srpskim i crnogorskim podzemljem.

- Krijumčari sa Kosmeta idu ilegalno preko brda, kroz sela Nesalce, Turije, Mali Trnovac i Veliki Trnovac do Bujanovca i niške magistrale, a zatim prema Beogradu ili Skoplju - kaže Zoran Mitrović, bivši šef carine u selu Končulj.

- Sa albanskom narkomafijom tesno su sarađivali članovi klana iz Zemuna, krijumčarski gang iz Rožaja i narkodileri iz Novog Pazara. Oni su u Prištini kupovali heroin, koji su potom preprodavali po gradovima Šumadije. Tako se početkom veka stvara veliko heroinsko tržište u Pomoravlju, u kome su glavni centri sa distribuciju bili Jagodina, Kraljevo, Kragujevac i Velika Plana. Ulogu dilera su preuzeli penzionisani ili prebegli policajci sa Kosmeta, koji su imali veze sa Albancima. U nedostatku kvalitetnog heroina Zemunci, Rožajci i Pazarci su ga nabavljali ili u Bugarskoj ili u Švajcarskoj, gde su imali svoje ljude - svedoči bivši specijalni policajac Slavko Nikić, koji je članove zemunskog klana sretao na Kosmetu.

NikiĆ se još 1994. godine susretao sa vođama zemunskog klana, Dušanom Spasojevićem i Miletom Lukovićem na Kosmetu. U svojoj policijskoj ispovesti "Hotel Park - Priština" on piše o Srbima i Albancima koji su sarađivali na poslovima s drogom, oružjem, prostitucijom i tajnim likvidacijama. To mafijaško bratstvo Albanaca i Srba, kaže Nikić, nastavljeno je i posle hapšenja članova zemunskog klana i posle proglašenja tzv. nezavisnog Kosova 2007. godine.

Nastaviće se