Kosmet bez kontrole

NA upravo završenom sastanku direktora policija u sedištu Interpola u Lionu, najviše se govorilo o organizovanom krijumčarenju narkotika na Starom kontinentu.

- Narkomanija i trgovina drogama postali su globalni problem, koji zahteva internacionalni pristup. Globalna vrednost ilegalne trgovine drogom iznosi 322 milijarde dolara. Od te sume, proizvođači droge zarađuju 24 odsto, dok narkomafije u zemljama potrošača imaju zaradu od 76 odsto, ili 230 milijardi dolara. Deo tog svetskog profita ostvaruje se i na našim prostorima. Približno 80 odsto ukupne količine heroina koji iz Avganistana stiže u Evropu švercerskim kanalima, u tranzitu je preko Balkana i Srbije. Ta maršruta je mafiji atraktivna, pre svega, zbog odsustva efikasne kontrole na Kosmetu. Tamo nema srpskih vlasti, a međunarodne vlasti nemaju mehanizme da se bore protiv kriminalnih grupa. To nije problem samo Srbije ili Balkana, već cele Evrope - izjavio je, specijalno za "Novosti", direktor policije Milorad Veljović, posle sastanka u Interpolu.

Kako saznajemo, bio je to jedan od retkih skupova policijskih stručnjaka za krijumčarenje narkotika na kome je govoreno o Srbiji kao epicentru balkanskog puta droge. Utvrđeno je da se u Srbiji spajaju tri pravca trgovine heroinom - severni pravac, od severnog Avganistana, preko Turkmenistana, Azerbejdžana i Ukrajine do Hrvatske, zatim središnji pravac - od avganistanskog Baludžistana, preko Irana i Kurdistana, do Kosmeta i Albanije, i južni pomorski pravac - od avganistanskog Paštunistana, preko Jemena, Sudana i Gabona, do Hrvatske, Crne Gore, Albanije i Srbije. Preko Srbije ide sve veći deo krijumčarenog kokaina za Evropu, pri čemu jedan deo završava u EU, Severnoj Americi i "trećim zemljama". Zato su italijanski policajci u Interpolu rekli da je Srbija postala "evropski magacin za droge".

Taj izraz prvi je upotrebio italijanski državni tužilac Pjetro Graso, kada je pre pet godina otvorio istragu protiv srpske narkomafije.

MafijaŠi su izabrali Srbiju i Crnu Goru kao uporišta za "magacin narkotika" koji treba da uđu u Evropu. Iz Beograda i Podgorice droga se za manje od 20 sati može dopremiti na sve ucrtane lokacije u Evropi. Time se ruše cene heroina i kokaina na evropskom uličnom tržištu, a na velikim količinama narkotika iz Južne Amerike i Afrike ostvaruje se ogroman profit - izjavio je Pjetro Graso.

Policijski stručnjaci tvrde da na globalnom planu marihuana mafiji donosi zaradu od 140 milijardi dolara, kokain 70, heroin i opijum 65, a metanfemin 44 milijarde dolara. Ali, nisu sigurni koliki profit ima srpska narkomafija.

- Kriminalci Balkana godišnje oštete Evropu za 20 milijardi evra - rekao je još 2006. godine Reto Brunhart, policijski ekspert Pakta za stabilnost.

Ovu procenu pojasnio je bivši kragujevački policajac Žika Jovanović, koji se po Šumadiji tri decenije bori protiv narkodilera i narkomana:

- Prema novijim procenama Evropola, trgovci drogom na Balkanu i u Srbiji godišnje naprave promet veći od šest milijarde dolara. Od toga, milijardu dolara zarađuje nova srpska narkomafija, koja je počela da jača od 2005. godine, kada je izrasla generacija dilera, kurira i narkomana.

Srpska narkomafija je izrasla uz pomoć kriminalizovanih delova policija Jugoslavije i Srbije sedamdesetih i osamdesetih godina u poslovima s turskim heroinom, a osamostalila se devedesetih, kada su pripadnici JSO i članovi mafije sa policijskim značkama formirali "zemunski klan".

Likvidacijom "zemunskog klana" 2003. godine, ovaj srpsko-crnogorski kartel nije ugašen. Otvorena je nova mafijaška direkcija u Pljevljima, gde je nastao Šarićev "kokainski klan". Tu moćnu kriminalnu grupu Srba i Crnogoraca sa Balkana preuzela je 2005. godine italijanska mafija, ali je klan potom, od kalabrijske Ndrangete, nasledio kontrolu šverca kokaina iz Južne Amerike. Do sličnih saznanja došao je i italijanski državni tužilac Pjetro Graso, koji kaže da je italijanska istraga u operaciji "Šah - mat", o švercu droge iz Kolumbije preko Italije do Balkana, počela 2005. godine, kada je u Đenovi uhapšena jedna Argentinka sa pet kilograma kokaina i kada je lociran njen saradnik, policajac iz Srbije.

Argentinka je uhapšena u Đenovi, a u toku hapšenja sa njom u stanu bio je jedan Srbin koji se preziva Milutinović. On je izašao na balkon i od tada mu se gubi svaki trag. Posle mesec dana saznali smo da je Milutinović kao policajac obučavan u tajnim službama bivše Jugoslavije. Otkrili smo u istrazi da dosta specijalaca iz bivših jugoslovenskih republika deluje zajedno u krugovima narkomafije. Svi oni tesno su povezani, bez obzira na to da li su iz Srbije, Bosne, sa Kosova ili iz Crne Gore - kazao je Pjetro Graso.

Amerikanci su procenili da je Srbija bila "slepo crevo globalne ekonomije" koje veliki investitori zaobilaze, pa je krijumčarenje narkotika još u vreme sankcija, a i kasnije, postao prvi "pravi" biznis.

(Nastaviće se)