Baroni prljavog bratstva

DILERSKA mreža srpske narkomafije danas se proteže iz Srbije i Crne Gore u preko dvadeset država. Interpol, Evropol i MUP Srbije registrovale su srpske krijumčare droge u Južnoj i Severnoj Americi, Australiji i Evropi. Početkom 2004. godine u Argentini je zbog šverca 171 kilograma kokaina uhapšen i Dragan Ilić, kum Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam. Decembra 2006. hrvatska policija je u Vinkovcima uhapsila Veselina Tomića, jer je organizovao šverc 41 kilograma kokaina iz Brazila u Evropu. Istovremeno je u Australiji zbog droge robijao Zemunac, poznat po nadimku Vlada Italijan.

Prema podacima policije i kriminologa centri srpske mafije u svetu su Drač, Skadar, Istanbul, Sofija, Skoplje, Zadar, Zagreb, Ljubljana, Beč, Budimpešta, Prag, Sofija, Temišvar, Krakov, Bratislava, Frankfurt, Pariz, Milano, Marbelja, Kopenhagen, London, Geteborg, Stokholm, Oslo, Brisel, Amsterdam, Antverpen, Sindej, Tokio i Čikago. U Skandinaviji su naši ljudi posebno aktivni. Ilegalno trguju alkoholom, cigaretama, drogom i bave se kockom. U Češkoj se Albanci i Srbi bave kontrolom tržišta heroina.

- Nema etnički čiste srpske mafije, jer organizovani kriminal ne priznaje granice i narode. Srpska mafija je zapravo kriminalno bratstvo Srba, Crnogoraca, Albanaca i Hrvata, koje predvode Srbi. To su ljudi iz podzemlja, ali i bivši specijalci srpskih i hrvatskih paravojski, koji se bave ilegalnim poslovima. Oni vode poslove trgovine narkoticima, krijumčarenja ljudi radi prostitucije i ropskog rada, kao i poslove otmica, ucena, razbojničkih pljački i plaćenih ubistava. Srbi i Crnogorci vode poslove trgovine kokainom, cigaretama i marihuanom, Hrvati poslove sa kradenim umetninama, dok Albanci drže heroinski gang - tvrdi profesor bezbednosti Zoran Dragišić.

U Španiji se Crnogorci i Albanci bave ilegalnom trgovinom kokainom i reketiranjem. Droge su "roba" kojom naši posluju u Italiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Bugarskoj, Poljskoj, Hrvatskoj, Rumuniji, Makedoniji i Albaniji.

Beograđanka Stanislava Čočoroska, Arkanova prijateljica u Erdutu, pokušala je 2007. godine da u Makedoniju uveze 473 kilograma kokaina iz Kolumbije. Droga je iz ove zemlje u plastičnim kutijama sa polikolorom, prošvercovana u Španiju, Italiju, Crnu Goru, Makedoniju, da bi, bila otkrivena i zaplenjena tek na graničnom prelazu Blace.

Čočoroska je udata za Ranka Poletana, bivšeg Arkanovog telohranitelja i tako je stekla srpsko državljanstvo. Posedovala je firmu na svoje ime, "Makfut", koja se još u vreme Slobodana Miloševića bavila trgovinom akcizne robe, alkoholom i cigaretama i snabdevala fri šopove.

Američke procene upravo zato i govore da je srpski organizovani kriminal u Evropi sve opasniji, jer je uvijen u forme legalnih poslova, a mafijaški bosovi u uskoj sprezi sa političkom elitom.

- Srbi i Crnogorci su danas okosnica stvaranja balkanske mafije. Njenu srž čini upravo šverc kokaina i heroina velikih razmera. Kako tvrde strani eksperti "Srbi su glava ove mafijaške hobotnice". Oni pre liče na japije sa neke od svetskih berzi, nego na kriminalce. Ovladali su sofisticiranom tehnologijom, koriste računare i Internet u organizovanju svoje krijumčarske mreže i kriju se iza multinacionalnih kompanija - utvrdili su stručnjaci američke agencije DEA.

Mafijaške ćelije sa vođama i vojnicima "raspršene" su između Evrope i Južne Amerike. Naš vodeći kriminolog dr Dobrivoje Radovanović kaže da je ta narkomafija izuzetno opasna.

- Ilegalna trgovina narkoticima je opasna, jer okreće ogroman novac i jer se tim poslom bave ljudi koji nemaju moral i koji svesno i namerno našu decu ubijaju drogom. Kumovi narkomafije u Srbiji su toliko surovi da ubijaju svoje kurire, prodavce i narkomane zbog najsitnijeg problema koji im naprave. Uostalom, u Srbiji traje pravi rat između bugarske, albanske, bosanske, crnogorske i srpske narkomafije oko tržišta i oko droge u kome je već stradalo tridesetak ljudi - upozorava dr Radovanović.

Evropol već šest godina bije bitku sa šefovima i dilerima narkomafije srpskog porekla. U januaru 2004. godine u Švajcarkoj je uhapšen Mileta Miljanić, vođa grupe "Amerika", zbog šverca 114 kilograma kokaina u Atini. Iz zatvora u Cirihu izručen je Grčkoj gde je robijao do 2009, kada je pušten na slobodu. U leto 2004. Nemci su uhapsili Miljanićevog kolegu Zorana Jakšića, kod koga je pronađeno devet kilograma kokaina. Nemačka je 2008. izručila Jakšića Argentini gde je osuđen.

Milan K. je uhvaćen u Gdanjsku u zimu 2009. sa više od 32 kilograma kokaina. Iste godine u februaru španska policija je u Madridu i Valensiji uhapsila desetočlanu srpsku grupu zbog krijumčarenja 600 kilograma kokaina. Droga vredna 73 miliona evra stigla je iz Argentine.

(Nastaviće se)