Krvavi tragovi dilera

KADA je početkom decembra beogradska policija lišila slobode Andreju Č. (1985) i Stevana Dž. (1982) zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivična dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, nije ni slutila koliko su ova dvojica momaka opasni.

- Policija je u stanu u kome živi Stevan Dž., u Padinskoj Skeli, pronašla, pored pet kilograma heroina, 1,3 kilograma marihuane i tri pištolja, kao i 70 komada municije različitog kalibra. Tako je policija prekinula još jedan lanac trgovine opojnim drogama i oružjem, čija je vrednost na ilegalnom tržištu oko 15.000.000 dinara. Osumnjičeni su, uz krivičnu prijavu zbog nedozvoljenog držanja i prometa droge, oružja i eksplozivnih materija, privedeni dežurnom istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu - rekao nam je direktor policije Milorad Veljović, koji je ovim primerom hteo da skrene pažnju na činjenicu da se danas ilegalna trgovina narkoticima uvek obavlja "pod oružjem".

Dileri koriste oružje da bi zaplašili narkomane i naplatili drogu, da bi štitili svoj paket narkotika, ali i da bi se obračunavali sa članovima konkurentskih bandi. Uostalom, u dosadašnjim akcijama policija je u operaciji "Morava", boreći se protiv narkomafije, od dilera oduzela 61 komad oružja i 2.057 metaka.

Prema rezultatima stručnih istraživanja, tri četvrtine krađa, pljački, teških razbojništava, nasilja i pokušaja ubistava u našoj zemlji delo su narkomana. Ne zna se precizno ni koliko je osoba usmrćeno zbog narkomanskih napada i pljački žitelja Srbije. U Vranju je, na primer, jesenas ubijena i opljačkana Nadežda Spasić. Na sličan način stradao je i njen sugrađanin Blagoje Jovanović (90), početkom prošle godine. Policija i dalje traga za ubicama koje su, najverovatnije, lokalni narkomani. U Prokuplju je Slaviša K. (23) uhapšen zbog sumnje da je zlostavljao majku Anđelku, koju je oteo jer mu nije dala novac za drogu. A Marko K. (20) izbo je 26 puta kuhinjskim nožem oca Zorana K. (45), takođe jer mu nije dao novac za drogu. O ovom slučaju, koji se desio 2007. godine, pričala nam je njegova pomajka Marija K.

- Marko je sedeo u dnevnoj sobi na kauču, pušio i ćutao. Kad je Zoran seo na klupu za trpezarijskim stolom, Marko je ustao, napravio tri koraka i skočio na njega. Jednom rukom je zgrabio Zoranov zlatan lančić sa grudi, pokidao ga i stavio u džep, a drugom rukom je počeo da ga ubada dugim kuhinjskim nožem po grudima i stomaku, tražeći pare - opisuje ovu krvavu scenu Marija K.

Bio je to, kaže tužna žena, koban epilog duge očeve borbe da mladog Marka spase od heroina i bele smrti.

- Markov život je bio prazan i svodio se na maštanja o bogatstvu, mafiji i luksuznom životu u Veneciji. Govorio je da će da položi vozački ispit, da će da kupi "besan" auto i "nabaci bogatu žensku", da neće da živi bedno kao njegovi otac i pomajka. Nije položio vozački, nije imao auto, nije imao devojku, nije postao gazda restorana, ali je imao bedan život. Nije služio vojsku, jer je bio registrovan kao narkoman. Gledao je samo filmove i čitao knjige o kriminalu i mafiji. Sa 20 godina bio je rob narkomafije u Beogradu, ali je voleo da fantazira kako plovi gondolom po venecijanskim kanalima - kazivala je pomajka Marija K.

Narkomanija razbija porodicu kao stub društva i njeno bliže okruženje čini trajno bolesnim.

- Siromaštvo, jad i beda razbili su srpske porodice. Ljudi traže pomoć, jer imaju problema sa kriminalom i narkomanijom, ali i sa decom koju ne mogu da ukrote. Odrasli nemaju posao, nemaju novac, a nemaju ni kontrolu nad decom. Imamo generacije mladih koji smatraju da njima sve pripada, da mogu sve da rade, a da ni za šta ne odgovaraju i da su oni gospodari situacije - pesimista je Marija K.

Narkomanija je postala sve izraženiji problem i u malim sredinama. Situacija je alarmantna i u Kragujevcu, jer ovaj grad ima oko 10.000 narkomana iz svih socijalnih krugova - od radnika do doktora nauka. Kragujevačka narkomafija heroin nabavlja u Novom Pazaru, a marihuanu na Kosmetu. Među njenim dilerima je bio i jedan osnovac koga je mafija regrutovala da svojim vršnjacima prodaje marihuanu i ekstazi.

- Mafija školuje svoje dilere, jer svaki preprodavac droge prolazi kroz specifičnu obuku. Priprema za dilerski posao traje oko tri meseca i sastoji se iz tri faze - objašnjava iskusni policajac Slobodan Golubović u knjizi "Droga - istine i zablude". - Prva faza obuke su utvrđivanje vrste i kvaliteta narkotika, učenje mešanja sa aditivima, način čuvanja i pakovanja za preprodaju u kesicama od 200 miligrama do jednog grama. Druga faza je obuka u obezbeđivanju droge. Diler mora dobro da upozna narkomana, ali i članove njegove porodice, da bi se pretnjama i ucenama štitio od njihovog cinkarenja. Treća faza je obuka za stvaranje narkotržišta od desetak narkomana, koje treba štititi od upada drugih dilera.

Baš zbog te sposobnosti da se planski stvaraju klijentela i tržište droge, narkomanija je danas u Srbiji, kažu sociolozi, kriminolozi i policajci, najveće društveno zlo. Naša zemlja je zasuta svim vrstama narkotika, što je posledica organizovanog delovanja narkogrupa iz Albanije, Bugarske, BiH, Crne Gore i Srbije.

(Nastaviće se)