Surovi zakoni mafije

SRPSKA narkomafija nije samo generator klasičnog i organizovanog kriminala u Srbiji i okruženju već i uzrok finansijske, ekonomske, pa i političke krize u zemlji. To zaključuju mnoge svetske analize problema delinkvencije na Balkanu, a posebno delovanja pripadnika narkomafije. Međunarodni odbor za kontrolu narkotika UN, razmatrajući globalne trendove trgovine drogama, nedavno je izrazio zabrinutost zbog mogućeg uticaja srpskog narkomanskog podzemlja na društvena i politička zbivanja.

Joanis Mikaletos, šef Svetske bezbednosne mreže za jugoistočnu Evropu, objašnjava da je reč o sprezi istočne i zapadne mafije i o „velikom pranju para“.

- Finansijski kapital mafije najčešće se pere kroz građevine, nekretnine, turizam, menjačnice, benzinske pumpe, kazina, noćne klubove, nevladin sektor, ali i osiguravajuće kompanije. Generalni problem jeste nemogućnost da se utvrde pravi finansijeri i pravi vlasnici tog prljavog kapitala - kaže Mikaletos.

Kako tvrde iskusni policajci, finansijeri srpske kokainske mafije su kumovi iz beogradskog podzemlja, potom mladi srpski tajkuni, vlasnici fudbalskih klubova i graditelji divljih naselja.

- To su ljudi sa viškom novca, koji ulažu u trgovinu kokainom i preprodaju ove skupe droge. Kokain u srpskom podzemlju „rade“ isti oni ljudi koji trguju na veliko sa heroinom, s tim što posao prepuštaju svojim najboljim dilerima, ali i biznismeni koji trgujući drugom robom „naiđu“ i na drogu - kaže viši policijski inspektor Dragan K. iz

SBPOK.

U skorije vreme policijska potraga za krijumčarima mesa iz Južne Amerike, razotkrila je dva puta kojima ova roba dolazi na Balkan. Na osnovu dojava inostranih obaveštajnih službi, kako „Novosti“ saznaju, krijumčarenje govedine iz Argentine i Brazila usko je povezano s trgovinom narkoticima.

Prema policijskim podacima u glavnom gradu Srbije ima oko 50 ljudi kojima je ilegalna trgovina drogom ozbiljan biznis.

- Njih teško otkrivamo, jer o finansijerima nemamo čvrste dokaze. Znamo, na primer, da trgovci narkoticima finansiraju fudbalske klubove i građevinske poslove, i da se zato predstavljaju kao biznismeni. Imamo dosta indicija, koje su često tačne, ali nedovoljne da se finansijeri pohapse - priznaje beogradski policajac Dragan Rakić.

Problem je zapravo u tome što naše pravosuđe ne koristi dovoljno Krivični zakon, koji daje pravo uhapšenim dilerima da na sudu svedoče protiv svojih gazda i finansijera kupovine velikih količina narkotika u inostranstvu ili opreme za proizvodnju sintetičkih droga u Srbiji. Tokom sudskih procesa dilerima, uglavnom se dešava da jedna od strana odbije predlog policije da optuženi postane zaštićeni svedok.

I kada je izvedena operacija „Sablja“, u kojoj je uhapšeno oko 12.000 ljudi i zatvoreno 1.500 kriminalaca, država nije uspela da razobliči i razbije narkomafiju.

- Država je 2003. godine učinila veliki napor i uspela da se obračuna sa podzemljem i narkomafijom, ali nije uspela da je iskoreni, kao što su to neki političari tvrdili. Naša policija i pravosuđe su porazili „zemunski klan“, ali su potom zastali, zadovoljni rezultatima. Narkomafija se brzo obnovila. Umesto jednog klana imamo 20 novih i jakih narkoklanova, koji su tesno povezani sa podzemljem Balkana, Evrope, pa čak i Južne Amerike - analizira kriminolog dr Dobrivoje Radovanović.

Slučaj Radovana Laketića, dilera iz Crne Gore, koji je uhapšen 23. septembra u Beogradu, realno pokazuje moć poslovanja sa narkoticima. Policija je u rancu pronašla oko dva kilograma heroina i više od kilograma smese paracetamola i kofeina, 700 evra i dva mobilna telefona. Pretresom stana, pronađeno je još 25 paketa sa više od 19,5 kilograma heroina, sedam paketa sa ukupno 6.359,98 grama smese paracetamola i kofeina, pet paketa sa ukupno 462,01 gram kokaina, 8,82 grama hašiša, 25,65 laktoze, mehaničke prese za presovanje heroina, dva miksera sa tragovima heroina i dve digitalne vage za precizno merenje. Pronađeno je i 69.040 evra.

Heroin pronađen u ovoj akciji nabavljen je u Turskoj, a do Srbije je transportovan u đonovima muških gumenih papuča. Nije otkriveno ko je platio tu „robu“ i ko bi od nje skinuo „kajmak“, ali je praksa u Srbiji pokazala da se profit od ilegalnih aktivnosti mafije danas ulaže u sve oblike nekretnina. Dileri droge iz Crne Gore ulažu u gradnju stanova u Beogradu i Novom Sadu. A kapitalom od narkotika u Srbiji se kupuju preduzeća i hektari plodnih oranica, vile i skupoceni automobili.

Svetska bezbednosna mreža za jugoistočnu Evropu vidi ovaj problem i kao ekonomsko i političko pitanje, jer tvrdi da finansijski kapital narkomafije utiče na političke partije i vođenje srpske ekonomije.

- Korupcija se vrši kroz pomaganje političkim partijama, podmićivanje ličnosti u pravosuđu i policiji i kroz lažne donatorske i humanitarne akcije - ističe šef ove institucije Joanis Mikaletos. - Primećeno je i da banke nisu prijavljivale sumnjive transakcije velikih suma novca, niti je ispitivano njegovo poreklo. Finansijski potezi narkomafije mogu da utiču na kurs evra u Srbiji, ali ne u velikoj meri.

(Nastaviće se)