Mudra Jelena Dušanova

PREVRAT u Srbiji, zbacivanje kralja Stefana Uroša Trećeg Dečanskog od strane sina Dušana, 1331. godine, odrazio se i kod Bugara. Boljari su proterali sestru dojučerašnjeg srpskog kralja, caricu Anu, sa sinovima, a na presto podigli sestrića cara Mihaila, Jovana Aleksandra Asena (1331-1371), sina despota Stracimira.

Cela Bugarska, pa i novi car Jovan znali su da se nije šaliti s mladim i energičnim srpskim kraljem. Da bi predupredio očekivanu srpsku odmazdu zbog progonstva Ane, Dušanove tetke, car Jovan novom kralju Srbije šalje specijalnog poklisara (izaslanika), u pratnji najboljih vitezova Bugarske. Bila je to rođena sestra bugarskog cara, Jelena.

U to vreme Dušan je nosio belo odelo, u znak žalosti za preminulim ocem. Pa ipak, nije ostao ravnodušan na pojavu bugarske princeze. Na to su Bugari i računali.

Stefan Uroš Četvrti Dušan Nemanjić kralj 1331-1346. i car 1346-1355. bio je visok, srazmerno razvijen i snažan, lepoga lica, blage, strpljive naravi i izuzetne hrabrosti. Rođen oko 1308. godine, kao dečak živeo je u progonstvu u Carigradu, zajedno sa oslepljenim ocem, majkom Teodorom i bratom Dušmanom (Dušicom). Imao je oko 13 godina kada je postao savladar svog oca (1321).

Od prvih mladićkih dana dokazivao se i dokazao u bojevima protiv Bugara, Grka i Bosanaca. Vrlo mlad, u 22. godini, postao je samostalni kralj Srbije.

Dušan je sklopio brak s princezom Jelenom o Uskrsu 1332. godine u Skoplju. Venčanje je održano u crkvi Svetog Đorđa. Za tu priliku sagrađen je novi most na reci Vardar, preko koga je prvo prešla Jelena.

Brakom s bugarskom princezom Jelenom, Srbija i Bugarska postale su veliki prijatelji. Dušan se obavezao da neće pomagati očevu sestru Anu i njenog sina Jovana Stefana da povrate bugarski presto (utočište su našli u Dubrovniku), a Bugari su se obavezali da neće imati osvajačke pretenzije prema Makedoniji.

Kraljica Jelena bila je izuzetno lepa, stasita, ali i pametna, mudra i odlučna žena. Dušan je vrlo često koristio ove njene osobine. S njegovim dopuštenjem Jelena je neretko, a ponekad i presudno, uticala na njegove političke poteze. Naravno, ne sme se shvatiti da je bio zaslepljen svojom ženom kao njegov otac Stefan Dečanski, naprotiv. Na sastanku srpskog ratnog saveta, koji je održan u Prištini 1342. godine, većale su 24 velmože, a Jelenine reči bile su presudne.

Kada su nakon pet godina od venčanja dobili sina Uroša, 1337. godine, učvršćuje se i njihov brak. Jelena je nastojala da često bude uz muža. Prema memoarima Jovana Kantakuzina, pratila je muža i u ratnim pohodima.

U više povelja Dušan pominje Jelenu kao hristoljubivu i blagodarovnu. Mnogo je čitala i monasi po manastirima su za nju prepisivali mnogobrojne knjige.

Udvostručivši teritoriju svoje države, posle pobedonosnih osvajanja, Dušan je razmišljao da njegova kraljevina Srbija postane carevina. Bio je kralj Srbije, postao i kralj Albanije, zašto ne i Grčke? Na severu je učvrstio granice oko velikih reka, prodro je u Epir i Tesaliju. Vizantincima su ostali samo Trakija, Solun, Carigrad i Peloponez. Dakle, s pravom je mogao da se nazove i grčkim vladaocem.

Tako je Stefana Uroša Četvrtog Dušana, o Uskrsu, 16. aprila 1346. godine, na državnom saboru u Skoplju, za cara krunisao srpski patrijarh Joanikije (Janićije). Neposredno pre toga srpska arhiepiskopija podignuta je na stepen patrijaršije, a Joanikije je postao prvi srpski patrijarh. Krunisanje je izvršeno na srpskom, grčkom i latinskom jeziku. Venčava se rab Božji Dušan za cara Srbljem, Grkom i Arbanije, izgovorio je Joanikije. Kraljica Jelena krunisana je za caricu, a sin Uroš za kralja.

Proglas carstva započeo je tako što je car Stefan Uroš Četvrti Dušan Nemanjić uputio prekrasne i preobilne darovnice crkvama i manastirima, posebno svetogorskim, koji su se, od zauzimanja Sera, nalazili pod srpskom vrhovnom vlašću. Svečanost je trajala više dana, da bi na kraju, u Prizrenu, bio položen kamen-temeljac za Dušanovu zadužbinu - crkvu Svetih arhanđela.

U vreme najvećeg uspona, kada je Srbija bila najveća i najjača sila na Balkanu, i vojno i ekonomski, istorijski uzlet Srbije je naglo zaustavljen. Car Stefan Uroš Četvrti Dušan, s pravom nazivan Silnim, iznenada je umro, 20. decembra 1355. godine u 48, ili pre u 49. godini. Ne zna se ni gde, ni kako. Pretpostavlja se da je bio otrovan. Carica Jelena i sin Uroš, s vlastelom, sahranili su ga u njegovoj zadužbini, u velelepnom Arhanđelskom manastiru, u Prizrenu.

Nedugo posle smrti cara Dušana, carica Jelena se zamonašila kao monahinja Jelisaveta. I kao monahinja je bila politički aktivna. Tako je, aprila 1357. godine, bila prisutna i vrlo aktivna na državnom saboru u Skoplju, kada je, njenom zaslugom, Uroš dobio široku podršku vlastele, koja je podržala njega, a ne Simeona.

Posle smrti sina Uroša, carica majka Jelena je, očekivano, izgubila svaku volju za životom. Odrekla se političke aktivnosti i podvrgla strogom isposničkom životu. Umrla je novembra meseca 1376. godine. Sahranjena je kraj cara Dušana, u njegovoj zadužbini, manastiru Sveti arhangeli kod Prizrena.

(Nastaviće se)