Nevesta stiže galijom

PRILIKE u Evropi i Aziji i njihov neminovni uticaj na položaj Srbije opredelile su kneza Stefana (1389-1427) da se, posle bitke kod Angore, sa svojom vojskom uputi u vizantijsku prestonicu. Turski sultan Bajazit, Stefanov zet i sizeren, ne samo da je poražen u angorskoj bici već je i zarobljen. U turskom vrhu počinju previranja i borba za presto. Stefan je video svoju šansu i priliku da Srbiju oslobodi turskog vazalstva. Put prema Carigradu bio je logičan.

Iako su srpski vitezovi, predvođeni knezom Stefanom, iskazali izuzetnu hrabrost u boju protiv Tamerlanovih ratnika i time zaslužili divljenje (ali i zavist) Turaka i Mongola, nisu pretrpeli velike gubitke.

UlazeĆi u bojnom poretku kroz širom otvorene kapije grada na Bosforu, srpski ratnici su izazvali divljenje grčkog stanovništva. Pošto se car Manojlo Drugi (1391-1425) duže vreme nalazio van prestonice njegov savladar, Jovan Sedmi Paleolog, primio je Stefana raširenih ruku. Odmah je dodelio Stefanu titulu despota i na tome se nije zaustavio, u želji da učvrsti tek sklopljeni savez. Predložio je Stefanu brak s Jelenom, sestrom njegove žene Evgenije, svojom svastikom koja je živela na Lezbosu.

Kao što to obično biva, izgleda da je žena, ovoga puta carica Evgenija, imala velikog udela u udaji svoje sestre. Despot Stefan je načelno pristao, ali je tražio da vidi Jelenu, buduću nevestu. Iz tog razloga Evgenija obaveštava oca, Frančeska Drugog Gatiluzija, gospodara Lezbosa, inače Đenovljanina poreklom, o dolasku 25. godišnjeg gospodara Srbije koji će najverovatnije zaprositi Jelenu.

Ukrcavši se na galiju "Lamelini", dar cara Jovana i carice Evgenije, oktobra meseca 1402, Stefan je, s bratom Vukom i jednim odredom vojske, otplovio put Lezbosa.

Usput je vodio pomorsku bitku s Turcima koji su ga napali s više velikih čamaca. Stefan i Vuk odneli su pobedu. Sa svojom pratnjom Stefan se iskrcao u Mitileni na Lezbosu, gde je dočekan s najvećim počastima. Tu je, konačno, upoznao Jelenu. Ova prekrasna princeza, po ocu polu-Italijanka, a po majci polu-Grkinja, ostavila je snažan utisak na despota. Jelena nije bila samo lepa aristokratkinja, već i vrlo obrazovana i mudra princeza. Stefan i Jelena se nisu odmah venčali, tada je obavljena samo veridba.

Slutnje Stefanove u vezi s događajima koji će nastupiti u Srbiji, nažalost, ispunile su se. Prevratničke namere sestrića Đurađa Brankovića došle su do punog izražaja. Zajedno s Turcima, sin Vuka Brankovića čekao je Stefana u zasedi. To nije ostalo neprimećeno pa je Stefan dobio pomoć. Turci su razbijeni, Đurađ se primirio i čekao novu priliku. Porazna je činjenica što se baš tada, još za vreme prvog oružanog sukoba Đurađa sa Stefanom, Vuk Lazarević posvađao s bratom, da bi se odmah potom i razišli. Uskoro će i Vuk koristiti turske čete u borbi protiv brata. Ženidba s Jelenom morala je da sačeka.

Nedugo posle sklapanja saveza s Ugarima, Stefan dobija od Žigmunda na upravu oblast Mačve, kao i gradove Beograd i Golubac. Srpsku prestonicu, Kruševac, Stefan zamenjuje za Beograd, daleko na severu. Tek kada je koliko-toliko uredio dvor, Stefan se konačno odlučuje da dovede svoju lepu verenicu Jelenu. Od prvog susreta na Lezbosu do njenog dolaska prošlo je tri godine.

Jelena je prvi put ugledala Srbiju septembra meseca 1405. godine. Sa svojom pratnjom stigla je brodom u Bar, a zatim kopnom krenula u susret vereniku. Sreća mladenaca prekinuta je smrću Stefanove majke. Shimonahinja Jefrosinija upokojila se u Gospodu 11. novembra 1405. godine. Dakle, odmah posle svadbe i venčanja usledila je sahrana stare kneginje. Mlada srpska despotica jedva da ju je poznavala, ali je znala za sve njene zasluge, građene kroz žrtve koje je podnosila. Zato ju je iskreno žalila, zajedno sa svojim mužem.

Od samog početka i sve vreme njihovog života ljubav između despota Stefana i Jelene bila je snažna i iskrena. U takvom skladu, veliki uticaj na Stefana može se oceniti vrlo pozitivnim. Kao veoma obrazovana i navikla na život u raskoši, Jelena je uvela promene na dvoru u Beogradu: zaveden je red, a dvorski enterijer kreiran je po njenoj zamisli. Propisana je odgovarajuća dvorska odeća i uvedena su pravila ponašanja. Srpski dvor postao je reprezentativan.

Iako je vladarski par živeo u slozi i ljubavi, sve više ih je obuzimala i tuga. Nisu dobijali dete. Nisu ga nikada ni dobili. Ali, ljubav je prevladala i ostali su zajedno do kraja života. Većina istraživača smatra da je Stefan uzročnik što nisu imali dece. Ubrzo posle svadbe, Jelena se ozbiljno razbolela. Pored glavobolje zahvatila ju je groznica, praćena visokom temperaturom. Njeno zdravstveno stanje bilo je toliko kritično da se smatralo da neće preživeti. Ne zaboravimo i ovo: despot Stefan i despotica Jelena bili su najobrazovaniji par tog vremena, ne samo u Srbiji već i u Evropi.

Stefanov mlađi brat Vuk je bio nestrpljiv da bratu otme presto. Da to nije činio bio bi naslednik. Stefan se izmirio s Đurađem 1413. godine i proglasio ga svojim naslednikom.

(Nastaviće se)