Dvorac ispod šatora

NA Deveti samit nesvrstanih zemalja, drugi koji je održan u Beogradu, početkom septembra 1989. godine, Muamer el-Gadafi doveo je šest kamila i dva arapska ata i doneo svoj šareni, arabeskni šator koji mu je poslužio umesto hotelskog apartmana.

Tako je libijski vođa već dugo putovao u razne delove sveta, a posle dve decenije na vlasti izveo je svoj ekscentrični šou u glavnom gradu prijateljske zemlje - koja je već ionako sve više ličila na cirkus.

Gadafi svakog jutra pije čašu svežeg kamiljeg mleka, kao eliksir zdravlja, a takođe je strastveni jahač. Konje su pred početak samita smestili u milicijske konjušnice na Banovom brdu. Proneo se glas da će šator biti razapet u Dobanovcima i novinari su počeli da se raspituju po okolnim njivama. Na kraju, završio je u dvorištu libijske rezidencije, na Dedinju.

Tu se nesvrstani gost Beograda sastao s novinarima i najavio da će doći na konferenciju na belom konju - ako mu dozvoli saobraćajna milicija. Mediji su otišli na Banovo brdo i zaključili da bi beli pastuv po imenu Rajhan mogao da zameni Gadafijevu limuzinu, na njenom putu kraj Kuće cveća, preko Mostarske petlje i "Gazele", do kongresne dvorane na drugoj obali Save. Organizatori to nisu dozvolili. Pukovnik se po Beogradu vozio zelenim "kadilakom".

Svetska javnost je 4. septembra videla pravi spektakl na ulazu u Sava centar. Posle kašnjenja od gotovo jednog sata, Gadafi je došao sa svojom velikom svitom. Obezbeđenje je pustilo malobrojne koji su imali propusnice. Ostali su hteli da upadnu silom, pa i pukovnikove "Amazonke", obučene po modi komandosa. Nastalo je gušanje.

Na govornicu samita Gadafi je izašao u nacionalnoj nošnji bele boje, ogrnut dugačkim belim plaštom preko oba ramena, sa kožnim jelekom i crnim fesom na glavi. Do mikrofona ga je pratilo 11 telohranitelja - šest muškaraca u radničkim odelima i pet žena, od kojih dve u maskirnim uniformama i sa crvenim beretkama. Obećao je da će govoriti kratko, i jeste - samo sat i po. Rekao je da mu je žao što su ovde - bez Tita. Osnovna poruka: da se iz članstva Pokreta nesvrstanih isključe zemlje sa stranim vojnim bazama na njihovim teritorijama. Zatim, da se ukine pravo veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Založio se i da Italija plati reparacije Libiji zbog žrtava i štete tokom okupacije, da Francuska obešteti Alžir, ali i SAD Japan - zbog štete počinjene u Drugom svetskom ratu. Poručio je da su bankarske kamate protiv Kurana.

- Svi Jevreji moraju što pre da se isele iz Izraela, inače im neizbežno preti uništenje - kazao je Gadafi, i predložio da Jevreji budu iseljeni u francuske oblasti Alzas i Lorenu, "jer je to ionako zemlja zbog koje je vođeno nekoliko ratova". Ostavio je i alternativu, sovjetske baltičke republike, ili Kavkaz...

Otkud to da žene, i to, navodno, device, čuvaju jednog vođu iz pustinjskog plemena, britkog jezika i akcije, uz to oficira? Često je kritikovao zadrte islamiste koji ženama brane da rade, da se obrazuju i da izlaze u javnost; ali, ni sa Sovjetskim Savezom, zemljom u kojoj je "nežniji pol" vozio teške kamione da bi se izjednačio sa muškarcima, nije bio u ljubavi, iako je tamo kupovao oružje. Govorio je za poredak "komunističkih bezbožnika" da je jednako zlo kao i kapitalizam.

Eto arapskog šoumena, prirodno, među svojima - u šarenom društvu nesvrstanih, u zemlji Broza, velikog žonglera na ratnoj i političkoj pozornici, državnika od koga je moglo da se uči balansiranje između blokova moćnih. Ali Tita, pola veka starijeg od Gadafija, već gotovo deceniju nije bilo među živima i uskoro će libijski vođa kritikovati Jugoslovene zbog odricanja od maršalovog lika i dela.

Iz Beograda je Gadafi otišao nenajavljeno i u najvećoj diskreciji. Prestoničkom zoo-vrtu ostavio je kamile, koje su dobile muslimanska imena.

Jugoslavija i Libija uspostavili su diplomatske odnose još pre Gadafijeve ere, 1955, a postoji svedočenje da se stari kralj Idriz čudio zašto jednu tako daleku zemlju, kao što je naša, uopšte zanima njegov posed na severu Afrike.

Jugoslaviju je, u stvari, veoma interesovao daleki svet. Iako su Zapad i Amerika sarađivali s Titom i, ukupno uzev, tolerisali njegovu spoljnu politiku, njena uloga u arapskom svetu budila je podozrenje u Vašingtonu još u vreme ratova Izraela sa Egiptom i saveznicima. Osamdesetih godina, kada je značaj Jugoslavije opao, ona je nastavila svoju politiku, inercijom unosnih izvoznih poslova i građevinskih radova u zemljama "sumnjivim" zapadnom svetu. Tada se prvi put desilo da američki državni sekretar komunicira sa sagovornicima iz Beograda uz udaranje šakom o sto.

(Nastaviće se)