Veran Titov saveznik

TITO je rano zadužio Gadafija: Jugoslavija je prva priznala novu vlast u Tripoliju 1969. godine. Pukovnik je maršalu ostao veran za života, ali i posle njegove smrti - i to duže od Jugoslovena.

Do pre nekoliko godina na Brionima su živele dve jednogrbe kamile, koje je libijski vođa doveo u SFRJ još početkom sedamdesetih. Zagrebački „Globus“ je objavio detalje Gadafijeve posete ovim ostrvima u proleće 1977. godine, čuvane u državnim arhivima. Kako navode, ostareli Tito je u čast svog prijatelja priredio svečanu večeru na kojoj je goste zabavljala maršalova omiljena operska pevačica Gertruda Munitić, a bila su servirana i najbolja domaća vina: Gadafi je, piše u tim izvorima, rado probao vina, a najviše je nazdravljao uz belu malvaziju proizvedenu od grožđa iz Titovog vinograda na Vangi!

Gadafijevi kuvari na Brionima su klali jaganjce dopremljene iz Libije. Njihovo sveže meso omiljeni je vođin specijalitet. Pukovnik je ručao i na brodu „Galeb“, gde mu je domaćin bio savezni sekratar za narodnu odbranu, general Nikola Ljubičić.

Tom prilikom, tvrde danas Hrvati, Gadafi nije, kao na Samitu nesvrstanih u Beogradu, spavao u šatoru, već mu je Tito na raspolaganje dao raskošnu „Vilu Brijunku“.

Libija je bila prva vanevropska država koja je, usled raspada SFRJ, priznala Hrvatsku. Gadafijevi stavovi po izbijanju rata u Bosni, međutim, zapanjili su Zapad, koji je, bar tada, bio na istoj strani kao i neki njegovi zakleti neprijatelji iz islamskog sveta, čvrsto uz Izetbegovića.

- U Bosni ne može postojati prevlast muslimana, niti će na tom tlu, dok je Srba i Hrvata, biti jedino muslimanska država - preneo je novembra 1992. reči libijskog pukovnika bilten „Forin riport“. - Islam u Bosni nije kao onaj kod Arapa! Jedino moguće rešenje raspleta krize u BiH je da muslimani, Srbi i Hrvati žive zajedno, tačnije da ostanu u zajednici sa Srbijom.

U intervjuu „Novostima“ 2006. godine, Gadafi je kazao da su u Jugoslaviji, po njemu, „katolici i protestanti napali pravoslavce“.

- Posebna greška je i taj rat između muslimana i pravoslavaca, a oni su dve vere koje su najbliže među sobom... Ono što Evropa pokušava da prekroji je: Istok je Istok, a Zapad je Zapad i tako će ostati do sudnjeg dana. Psihološki gledano, postoji mišljenje da Sloveni treba ponovo da budu robovi. Narodi istočne Evrope moraju da se sjedine i smognu snage da sebe zaštite. Mislim da je istočna Evropa daleko bliža Rusiji nego Evropi - govorio je libijski vođa za naš list.

Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević odlikovao je Muamera el Gadafija za jačanje bilateralnih odnosa dve zemlje 26. oktobra ratne, 1999. godine, kada nije mnogo država bilo spremno da sa Beogradom uopšte održava bilo kakve veze. Gadafi je osudio NATO agresiju. Medalju je libijskom vođi odneo Zoran Lilić, Miloševićev prethodnik na mestu predsednika SRJ. I Libijci su tada, poput Srba, bili narod izopšten sa međunarodne scene - međunarodnim sankcijama.

I posle petooktobarskog prevrata, Beograd i Tripoli ostali su bliski, a odnose su, u novim okolnostima, unapredili posle otvaranja Libije prema SAD i Zapadu 2004. Te godine, put Libije je pošao tadašnji šef diplomatije Goran Svilanović, a 2005. i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je predvodio i srpsku delegaciju na spektakularnoj proslavi 40. godišnjice Libijske revolucije, 1. septembra 2009. Susreti predstavnika dve zemlje su učestali: predsednik Tadić bio je u zvaničnoj poseti Libiji aprila prošle godine, a u Srbiji je, nezvanično, 2009. boravio najvažniji vođin sin, Sejf al Islam.

Gadafijeva vlast nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Libijski predstavnici nisu bili prisutni na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, prilikom glasanja za rezoluciju Srbije kojom je traženo savetodavno mišljenje od Međunarodnog suda pravde, ali su dostavili pisani podnesak sudijama u kojem su se izjasnili protiv legalnosti otcepljenja.

Osim podrške u „kosovskom pitanju“, Srbija i Libija pokušavale su poslednjih godina da obnove privredne veze, ali je ekonomska saradnja ostala relativno skromna, uz činjenicu da su na hiljade naših radnika, posebno građevinaca, na severu Afrike zaradile dosta novca za pristojan život. Izvoz Srbije u Libiju 2009. godine iznosio je samo 18 miliona evra, a uvoz oko 84 miliona.

Londonski „Ekonomist“ na svom blogu je objavio detalje iz prošlogodišnjeg susreta Gadafija i nedavno izabranog predsednika Kosova Bedžeta Pacolija, koji je poveo čitavu delegaciju u Libiju, da lobira za priznavanje nezavisnosti južne srpske pokrajine. Gadafi im je onda rekao da počnu da pevaju i plešu. Kada im se repertoar „istanjio“, libijski vođa se smilovao i dozvolio da prestanu, ali i dodao da nikada neće priznati Kosovo, sve dok su njegovi lideri američke pudlice, koje plešu i zabavljuju svetske moćnike. Pacoli je, osramoćen, otišao iz pustinje...

ISLAM U EVROPI

EVROPA je prihvatila mnoge muslimane. Ne može se za Englesku više reći da je samo engleska. Ima tamo mnogo ljudi iz Pakistana, Indije... Mnogi došljaci pripadaju nacijama koje su bile žigosane na zapadu. Mnogo je Jevreja, Kurda, Palestinaca i Roma, pripadnici naroda koji su bili dovedeni na rub istrebljenja pobegli su u Evropu, ali mnogi od njih i dalje žive na rubu društva, na ivici egzistencije. Ti se ljudi bore za svoja prava u zemljama koje su naselili. Ko zna, možda će islam jednog dana vladati Evropom. Evropa je sve to dopustila i možda je to cena koju će platiti - govorio je Gadafi za „Novosti“ pre pet godina.

(Nastaviće se)