Na presto iz đačke klupe

ALEKSANDAR Obrenović ugledao svet 14. avgusta 1876. godine. Rođen je kao prvo dete srpskog kneza Milana i kneginje Natalije Obrenović. Bio je prvi vladar novovekovne Srbije rođen na prestolu - rođenjem je postao i prestolonaslednik. Dobio je ime po svom kumu, ruskom caru Aleksandru II, a krstio ga je, u carevo ime, tadašnji ruski diplomatski predstavnik u Srbiji Karcov.

Kraljević je bio zdravo i napredno dete. Sa navršenom četrnaestom godinom, bio je visok 172 centimetra i težak samo 60 kilograma. Međutim, od ulaska u pubertet, kralj je primetno dobijao u težini, te je na izmaku 1891. godine bio čak 13 kilograma teži nego početkom godine. Hranio se veoma zdravo: posna mesa, riba, voće i povrće bili su svakodnevni meni na dvoru. U pubertetu je kod kralja konstatovana kratkovidost, pa je od četrnaeste godine morao da nosi naočare.

Sa navršenom sedmom godinom (1883), počinje osnovno školovanje Aleksandra Obrenovića. Predavanja su svakog dana trajala po četiri sata. Od desete godine, uveče je utvrđivao dnevno gradivo i pripremao se za sledeće lekcije.

PrivrŽenost roditelja sinu jedincu bila je nesporna. Pričalo se da je otac više mazio sina, dok je majka bila stroga. Otuda se docnije izvlačio zaključak da je otac u Aleksandrovim očima bio uvek "duh iznad drugih" i da ga je sin smatrao najboljim čovekom na svetu. Nažalost, posle srpsko-bugarskog rata 1885. godine, odnosi između Aleksandrovih roditelja naglo su se pogoršali, da bi se oktobra 1888. okončali razvodom. "Mi ga oboje volimo i obožavamo, ali imamo različite poglede na život", pisao je kralj Milan supruzi koja je pokušavala da sačuva brak.

Razvod roditelja će svakako biti najmučniji deo života kralja Aleksandra, jer je prekinuo njegovo srećno detinjstvo, udaljio ga od onih koje je najviše voleo i, na kraju, na pleća mu je natovario preteško breme, koje ga je stiskalo sve do preranog i tragičnog skončanja.

Na prvi pogled, uhodana i skladna dvorska atmosfera trebalo je da na kraljevića deluje smirujuće posle stresova koji su obeležili njegov život tokom burnog leta 1888. godine. Nažalost, takav mir je bio samo zatišje pred buru. Kralj Milan je uveliko pripremao teren da napusti presto i da ga preda nejakom dvanaestogodišnjem sinu.

U podne 6. marta 1889, Novi dvor bio je prepun svečano odevenog sveta koji je došao na prijem povodom državnog praznika. Tu su bili svi državni velikodostojnici i strani poslanici. Kralj Milan je pročitao proklamaciju kojom se odriče prestola u korist sina, a narod poziva na vernost novom kralju Aleksandru, petom iz loze Obrenovića. Nekima je ova scena bila patetična i teatralna, a ostalima dirljiva i potresna. Kraljević je ušao u salu sa ocem i, posle glavnog saopštenja, iskoračio je i uzviknuo: "Pomozi vam bog, braćo!" Publika ga je pozdravila gromkim: "Živeo!"

Iz prepiske sa majkom, nedvosmisleno se može zaključiti da je kraljević ranije bio pripremljen za očevo odricanje od prestola u njegovu korist. Otac mu je svoju odluku objašnjavao kao preku potrebu. Pet dana po stupanju na presto, Aleksandar je pisao majci kao da se ništa neobično nije zbilo. Obaveštavao je da igra kriket sa velikim uživanjem, jer je sneg prestao da pada i vreme se prolepšalo.

Uprkos abdikaciji, kralj Milan je imao ustavom zagarantovano pravo da se stara o vaspitanju i obrazovanju svog sina. Neposredni nadzor nad vaspitnim i obrazovnim aktivnostima maloletnog kralja, otac je poverio dotadašnjem vaspitaču i guverneru, doktoru Lazaru Dokiću. Od tog trenutka počinje sistematsko kraljevo školovanje.

Od 1888. do 1891. godine kralj je sticao klasično gimnazijsko obrazovanje, po programu koji je izradio baron Gauča od Frankenturna, ministar prosvete u nemačkom delu Habzburške monarhije. Posle toga je planirano trogodišnje univerzitetsko obrazovanje (1891-1894), koje bi bilo okončano u junu 1894. Kralj je u avgustu iste godine trebalo da napuni osamnaest godina, te je po punoletstvu bilo planirano da preuzme presto sa svršenom visokom školom.

Kraljevim umetničkim sklonostima, fizičkom razvoju i učenju stranih jezika, posvećivana je velika pažnja. Unutrašnjost i dvorište dvora korisno su prilagođeni za razne fizičke aktivnosti. Zimi je vežbao u sobi, dizao tegove teške i do 20 kilograma, radio vežbe na razboju i kozliću, dok je od maja kralj vežbao gimnastiku u bašti, na specijalnim spravama. Sa dvanaest godina odlično je plivao. Kupao se u Beogradu u bazenu savskog kupatila, i to od polovine juna, kada je voda bila veoma hladna i nije dostizala ni dvadeset stepeni. Od trinaeste godine, guverner mu je dozvoljavao kupanje na Savi, gde je tokom letnjih meseci svakodnevno odlazio.

Guverner je zabeležio i da je kralj bio veoma pažljiv na časovima, da se za časove marljivo pripremao, da je pokazivao odlično pamćenje, ali da nije voleo da piše i hvata beleške. Ocenjivan je za pažnju i vladanje, godišnji prosečan uspeh i uspeh na završnim ispitima. U školskoj 1889/1890. sve tri ocene su iznosile oko četiri, a 1890/1891. približile su se najvišoj oceni - 4,96.

(Nastaviće se)