Gospodo, preuzimam vlast!

SMRĆU namesnika Koste Protića 16. juna 1892, otvorena je ozbiljna politička kriza. Kada je 19. avgusta doputovao iz inostranstva, kralj je zatekao veliku napetost u zemlji, koja je nastupila usled nemogućnosti namesnika i radikalskih ministara da se dogovore oko načina izbora ličnosti za popunjavanje upražnjenog mesta u Namesništvu. Predsednik vlade Nikola Pašić je 21. avgusta podneo ostavku, a Namesništvo je mandat za sastavljanje nove vlade poverilo liberalu Jovanu Avakumoviću, iako su liberali imali u Skupštini samo desetoricu poslanika.

Uporedo sa političkom krizom, dogodilo se još nešto što je uticalo da kralj promeni svoje držanje prema namesnicima. Radilo se o kraljevom zahtevu da se zakoni iz 1891. i 1892. kojima se njegovim roditeljima zabranjuje povratak u zemlju, ukinu na prvoj Skupštini u aprilu 1893. Nade u povoljno rešenje davali su namesnik Belimarković i predsednik vlade Avakumović. Jovan Ristić je, međutim, saopštio kralju da „nije pravi trenutak“ za povratak njegovih roditelja. Kralj je pomislio da ga liberali smatraju naivnim i da ga samo zavaravaju. Nadao se da će preuzimanjem vlasti zauvek prestati da bude žrtva onih koji su uzeli slobodu da odlučuju o njegovoj sudbini i sudbini njegovih roditelja.

Radikali su želeli pošto-poto da povrate vlast. Njihov istaknuti prvak Sava Grujić predložio je kraljici Nataliji da izokola pripremi mladog kralja na mogućnost da ga Skupština pre vremena proglasi punoletnim, ako se sa namesnicima ne postigne dogovor oko izbora trećeg namesnika. Kralj je smatrao da je ponašanje vlade na izborima „prava bruka“, te je pokušavao da razgovara sa prvim namesnikom, ali ga je ovaj izbegavao. Potisnutim radikalima nije ostalo ništa drugo nego da potegnu sigurni adut - da se kralj pre vremena proglasi punoletnim. Baš tada kraljev otac je dospeo u izuzetno nepovoljnu finansijsku situaciju, te mu je za isplatu dugova bio potreban sinovljev novac, založen kod Rotšilda. Međutim, novac je bilo nemoguće podići pre Aleksandrovog punoletstva.

Ostalo je najvažnije pitanje - da li kralj želi i da li ima hrabrosti da izvrši državni udar. Na osnovu onog što se potom dogodilo, vidi se da se kralj ni trenutak nije premišljao. Istakao je da ne može izdržati u datim okolnostima još godinu i po, koliko mu je ostalo do punoletstva. Majka je podgrevala kraljev antagonizam prema namesnicima, izjašnjavajući se s otvorenom mržnjom o liberalima.

Dan uoči državnog udara, 12. aprila, kralj je briljirao na ispitu iz građanskog prava. Popodne, u 15.30 pozvao je prvog ađutanta Iliju Ćirića i naredio mu da iste večeri zatvori namesnike i ministre. Major je zbog priprema zatražio odlaganje za dvadeset četiri sata. Tako je državni udar pomeren sa srede na četvrtak, 13. aprila. Organizacija vojske u državnom udaru izvršena je pod Ćirićevim rukovodstvom.

Kralju je 13. aprila preostalo samo da dovede namesnike i ministre u dvor. To je učinio pismeno, preko guvernera, pozivajući se na „mamino pismo“ u kojem mu javlja o svom susretu sa ruskim carem i porukama za namesnike i srpske ministre. U ovih nekoliko rečenica kasnije su svi obmanuti videli „veliko lukavstvo“ kralja.

Večera je počela tačno u 20 časova, a u 20.45 sve je bilo svršeno. Kada se zastalo kod pečenja, prvi ađutant je saopštio kralju da je „sve gotovo“. Onda je on ustao i rekao: „Gospodo namesnici i ministri, zahvaljujem vam na dosadašnjem staranju za Srbiju i za mene. Smatram da su danas interesi otadžbine da ja preuzmem kraljevsku vlast. Računam na vašu privrženost Srbiji i dinastiji i očekujem vaše ostavke“. Ćiriću je izdao naredbu da postupi po dužnosti i napustio je prostoriju. Vojska je u predsoblju skandirala: „Živeo kralj!“ Četvrt časa kasnije, kralj se vratio u trpezariju, a pristigao je i Dokić, te je odmah sastavljen ukaz o novoj vladi.

Kralj je odmah javio ocu depešom: „Danas uzeh vlast u svoje ruke: namesnici i vlada pritvoreni: u dvoru sve u redu: obišao sve kasarne, primljen sa oduševljenjem“. Kralj nije krio da je sa zadovoljstvom potpisao ukaz kojim se Ristić oslobađa dužnosti, jer mu je za tri godine „dozlogrdio“. „Bio je koban po zemlju, koban po mene lično, po mog oca i majku“, rekao je Maleu. Belimarković ga je pak iritirao svojom nabusitošću i kralj ga je zvao „čovek s jataganom“ zato što ga je ulicom, pored straže, pratio i gorostas sa brkovima i ogromnim jataganom.

Na nezakonitosti liberala odgovoreno je takođe nezakonito - državnim udarom. Taj čin ne samo da nije naišao na osudu, već je dobio najveće pohvale. Čestitanja su kralju stizala od radikala i naprednjaka. Umesto da osudi državni udar, radikalski „Odjek“ je uznosio kraljeve sposobnosti i nazivao ga „Aleksandrom Velikim“ i „spasiocem“ Srbije.

Kralj je tada rekao: „Ono što sam učinio da bi se ponovo uspostavio ustav prilično je neustavno... ali, bilo je potrebno“. Ovacije i klicanja kojima je dočekan u zoru 14. aprila mogli su ga utvrditi u uverenju da je učinio pravu stvar. „Na sva usta svi vičemo sloboda, ustavnost, zakonitost! A međutim kad se ponekad povrede zakoni na najočigledniji način, ako nam to ide u prilog mi ne samo trpimo gaženje zakona, no se još radujemo i hvalama uzdižemo onog što nam je učinio ono što nam je po volji...“, zapisao je pravnik Nikola Krstić.

Nastaviće se)