Počast ruskog cara

DO preuzimanja vlasti, aprila 1893. godine, maloletni kralj Aleksandar je, ponajviše zbog razvoda svojih roditelja, imao prilike da obiđe najveći broj ondašnjih evropskih metropola, prirodnih lepota, banjske i druge komlekse. Bio je više puta u Beču, Parizu, Firenci, Lucernu, Bazelu, Išlu, Glajhenbergu. Dva puta je posetio Rusiju - jednom kao prestolonaslednik kada je imao 11 godina, a drugi put kao kralj, u petnaestoj godini.

Sultan je prvi izrazio želju da se upozna sa srpskim kraljem. Plan da se putuje u Carigrad i da se tamo ispita raspoloženje Turske, ali i Rusije, prema srpskim nacionalnim planovima bio je podstaknut uznemirujućim vestima o otvaranju makedonskog pitanja i potrebi da, posle mnogo vekova, jedan srpski vladar prođe Starom Srbijom i Makedonijom. Kralj je krenuo na put 23. juna 1894. i zadržao se na Bosforu sedam dana.

Doček kralja na turskoj granici i pratnja do Soluna bili su besprekorno organizovani, sa najvišim vojnim i državnim počastima. Potom se ukrcao na "Sultaniju", brod koji mu je sultan poslao i koji ga je odveo do krajnjeg odredišta.

Doček srpskog kralja na Bosforu, 27. juna, bio je veličanstven. Sultan Abdul-Hamid dočekao je gosta na stepeništu palate Jildiz. Odlikovao ga je najvišim ordenom Imtijaz. Kralj Aleksandar je bio prvi pravoslavni vladar koji je posle pada Carigrada obišao Vaseljensku patrijaršiju i tom prilikom joj dao nemali poklon u novcu. Prema spornim pitanjima između dve zemlje sultan se držao uzdržano.

"Sjajno primljen", pisao je austrougarski poslanik, ali bez ostvarenja političke zamisli da Srbija i Turska zajedničkim snagama održavaju mir i red na Balkanu, dodao je. Strana štampa je izveštavala da je mladi srpski kralj svojom "političnošću" i "taktom" učinio "najbolje impresije" na sultana i na strane diplomatske predstavnike u Carigradu. Opšti utisak je bio da je srpski kralj primljen uz počasti koje bi bile dostojne vladara velikih sila.

Kralj je 14. oktobra 1894. nastavio da posećuje evropske vladare. Na putu, koji je trajao dvanaest dana, posetio je habzburškog cara Franju Josifa u Pešti i nemačkog cara Vilhema II u Berlinu. Želeo je da potvrdi svoje prijateljstvo prema ovim državama i njihovim vladarima. Nemačke novine su hvalile srdačnost s kojom je srpski kralj primljen. Palo je u oči da je prijem kralja Aleksandra daleko nadmašio slične, kada se primaju vladari država "trećeg reda".

Zvanične nemačke novine su pisale da će se ovom posetom kralja Srbije, koji vlada jednom od najmlađih država u Evropi, ojačati prijateljstvo nemačkih država sa Srbijom i srpskim narodom. Aleksandar Obrenović je bio veoma zadovoljan ukazanom pažnjom. Upoznao je caricu Elizabetu, suprugu Franje Josifa, i njihovu porodicu, zatim i nemačku caricu Viktoriju Augustu, a potom i sve sinove i kćeri cara Vilhelma II. Gost je sedeo između cara i carice, što je bio znak posebnog poštovanja.

Evropsko opredeljenje kralja Aleksandra samo je nastavak "gigantskog" zadatka koji je započeo još knez Mihailo 1867. godine, a docnije nastavio njegov otac kralj Milan, pisao je zvanični srpski list.

Austrougarski poslanik Temel piše da je kraljev put trebalo da bude od velike koristi za Srbiju, ali da kralj nije prihvatio politiku trojnog saveza i da je zato put propao. Francuska i Rusija su bile vrlo nezadovoljne ovim kraljevim putovanjem i namerno su činile u štampi mnogobrojne aluzije o navodnoj kraljevoj prosidbi germanske princeze, čime su samu stvar unapred diskreditovale.

Po povratku sa puta, na vest o smrti ruskog cara Aleksandra III, kralj je odmah izrazio želju da putuje u Petrograd i lično izrazi saučešće carskoj porodici. Novi car Nikola II dočekao ga je ispred hrama i postavio uz sebe, sa svoje desne strane, dok je sa leve stajao danski kralj, pa zatim grčki kralj Đorđe i crnogorski knez Nikola. Tokom sedmodnevnog boravka, srpski kralj se nekoliko puta sastao nakratko sa carem, a vodio je i jednočasovni razgovor "u četiri oka".

Kralj je ostavio izuzetno dobar utisak u Petrogradu. Veliki knez Vladimir se veoma povoljno izrazio o srpskom kralju, čija je uglađenost svima godila. U Srbiji su, međutim, radikali širili vesti da je kralj nezadovoljan prijemom u Peterburgu, što je kralj demantovao, nazivajući takve glasine "brutalnim lažima".

Zvanične posete evropskim vladarima i prestonicama kralj je zaokružio u januaru 1895, kada je u u Jelisejskoj palati posetio Feliksa Fora, predsednika Francuske Republike, i razgovarao sa ministrom inostranih dela Gabrijelom Anotom. Naredne godine u novembru kralj je bio u zvaničnoj sedmodnevnoj poseti italijanskom kraljevskom paru. Francuski list "Temps" javljao je da je italijanski kralj Umberto dočekao srpskog kralja uz izuzetno visoke počasti. Kralj je 26. novembra posetio papu Lava DžIII i sa njim vodio jednočasovni razgovor. Kralj je naglasio da je sva putovanja preduzeo kako bi pokazao da "čvrsto i nepokolebljivo" želi da neguje i održava korektne odnose sa svim državama.

(Nastaviće se)