Dželat opet progledao

ZA poručnika Marija Terana, koji je dobrovoljno ili po naređenju obavio streljanje Če Gevare 9. oktobra 1967. godine, kažu da je takođe napredovao, ali da se jedno vreme opijao do iznemoglosti. Posle je i nervno popustio, bio i u bolnici. Njegovo ime je ponovo isplivalo na površinu u proleće 2008. godine.

U pričama i anegdotama koje kruže bolivijskom selvom, pojavila se i jedna, po svemu sudeći, istinita priča, koja svojim neverovatnim zapletom i ironijom sudbine, takođe poprima volšebne dimenzije, kao što je uostalom slučaj sa svim što se dešava u vezi sa imenom, delom, a naročito sa smrću najčuvenijeg "geriljerosa" dvadesetog veka Ernesta Če Gevare.

Dešavanja pod Andima, kada je Če u pitanju, prevazilaze domete ljudske mašte i savršeno se uklapaju u čarolije Markesove proze.

U redakciji lista "El Deber", u mestu Santa Kruz, u unutrašnjosti Bolivije, pojavio se jednog dana mlađi seljak, neugledan, sa kapom u ruci i neobrijan.

"Možete li me odvesti kod urednika", kazao je smerno seljak.

"A šta će vam glavni urednik", zapitao je portir.

"Da ga zamolim da objavi moje pismo kojim hoću da se javno zahvalim kubanskim lekarima koji su izlečili mog oca".

A kad je stigao kod glavnog urednika, ovaj ga je, kada je saslušao motiv njegove posete, zapitao:

"A kako se zove vaš otac?"

"Mario Teran, senjor, i njemu je skoro sedamdeset godina. Znate, on je star čovek i bio je počeo da gubi vid. Skoro da je bio oslepeo. Sad su mu lekari sa Kube skinuli tu kataraktu, i to besplatno, i on je progledao..."

Novinar se trgao na te njegove reči.

"Kažeš Mario Teran? Je li vaš otac možda bio vojnik po profesiji?"

"Jeste, odgovorio je seljak, ali odavno je skinuo uniformu. U penziji je".

Ništa u celoj toj priči ne bi bilo neobično, jer Kubanci zaista besplatno leče po Latinskoj Americi, da nije u pitanju bilo ime tog pacijenta.

Mario Teran, a izgleda da je on taj, je bivši narednik bolivijske vojske. On je služio u osmoj diviziji koja je 1967. godine progonila i "lovila" Če Gevaru po bolivijskim džunglama. Ali, to nije sve. Teran je onaj "slavni" narednik, koji je dobio naređenje, a možda se dobrovoljno prijavio, da strelja Če Gevaru, što je i uradio.

Od onda je prošlo više od 40 godina. Marija Terana je progutala tama zaborava. Pričalo se da se sklonio u unutrašnjost Bolivije, da se propio i nervno oboleo. Sada je i on isplivao na površinu. Ironijom sudbine, Kubanci su mu pomogli da progleda.

Kažu da se ne usuđuje da ode na kontrolu posle operacije katarakte. Još mu je u svesti zastrašujuća slika koju je poneo iz kubanske ambulante u Santa Kruzu. Naime, kad je izlazio iz te bolnice posle operacije, sa užasom je primetio na zidu u predsoblju portret Če Gevare. Ta slika ga i dalje proganja, isto kao što ga još prati onaj prezrivi pogled slavnog gerilca dok se spremao da puca u njega.

Sin generala Alfreda Ovande, glavnog zapovednika bolivijske vojske u vreme likvidiranja Če Gevare, Marselo Ovando, poginuo je nekoliko godina posle Čeove smrti, u saobraćajnoj nesreći koja nikada nije objašnjena.

Stradao je i sin generala Uga Banzera, Boris Banzer. Ubio se dok je čistio pištolj. Kažu da je taj pištolj pripadao Čeu, i dospeo do Borisovog oca generala Banzera tako što ga je jedan od oficira iz operacije "Gevara" poklonio svom predsedniku.

Par godina posle sloma Čeove gerile, neko je iz zasede ubio onog seljaka sa reke Rio Grande, Onorata Rohasa, koji je vojsci izdao grupu u kojoj su bili gerilac Hoakin i Tanja "La Geriljera".

A onaj agent CIA - Feliks Ramos, Amerikanac kubanskog porekla, koji je doleteo u La Igeru čim je čuo da je Če pao, i koji je snimio sva Čeova dokumenta, uključujući i njegov "Dnevnik", vratio se posle te operacije u SAD, gde i sada živi, ali sa čestim i teškim napadima astme, istim onakvim od kakvih je Če bolovao.

Feliks Rodriges, poznatiji kao agent CIA Feliks Ramos, živi u okolini Majamija u strahu da i njega ne stigne kob Čeovih ruku, mada mu je dovoljno i to što je od Čea nasledio astmu.

Posle operacije u Boliviji i hvatanja Čea, on se vratio u Ameriku i nastavio da radi za CIA. Bio je jedan od glavnih ljudi u američkoj operaciji antisandinističke oružane pobune "kontraša" u Nikaragvi. Tamo je radio i po instrukcijama Olivera Norta, savetnika za antigerilske pokrete predsednika Regana. Posle se "borio" za CIA i u Salvadoru, a na kraju je otišao u penziju.

Sada u svojoj kući u Majamiju živi od američke penzije i uspomena. Na zidu njegove sobe je uokvirena zahvalnica za sve ono što je učinio za Ameriku, koju je potpisao Džordž Buš, svojevremeno direktor CIA, a kasnije i američki predsednik.

Na zidu je takođe i ona čuvena trofejna fotografija, koju je napravio uz pomoć bolivijskih vojnika, pridigavši ranjenog Čea na noge da se slika sa njim.

(Nastaviće se)